Jevrejima
6 Zato sada, pošto smo već prihvatili osnovna učenja+ o Hristu, napredujmo prema zrelosti,+ ne postavljajući iznova temelj – pokajanje zbog mrtvih dela, veru u Boga, 2 učenje o različitim krštenjima, polaganju ruku,+ uskrsenju mrtvih+ i večnom sudu. 3 A napredovaćemo prema zrelosti, ako Bog to dopusti.
4 One koji su jednom prosvetljeni,+ koji su okusili nebeski dar i sveti duh, 5 i koji su okusili Božju dobru reč i silu* poretka* koji dolazi, 6 a zatim su otpali od vere,+ nije moguće opet dovesti do pokajanja, jer sami ponovo pribijaju Božjeg Sina na stub i izlažu ga sramoti.+ 7 Slično je i sa zemljom. Ona prima blagoslov od Boga kad upija kišu koja često pada na nju i zatim rađa bilje koje je korisno onima za koje se ona i obrađuje. 8 Ali ako rađa trnje i korov, bezvredna je, preti joj prokletstvo i na kraju će biti spaljena.
9 Iako vam ovo govorimo, voljeni, uvereni smo da vi idete boljim putem, koji vodi do spasenja. 10 Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaša dela i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu,+ time što ste služili svetima i što im i dalje služite. 11 Ali želimo da svako od vas ostane tako marljiv kao što je bio u početku, kako biste sve do kraja+ bili potpuno sigurni u ispunjenje svoje nade.+ 12 Ne želimo da postanete lenji,+ već da se ugledate na one koji zbog svoje vere i strpljenja dobijaju ono što je obećano.
13 Jer kad je Bog Avrahamu dao obećanje, nije imao nikog većeg od sebe da se njime zakune, pa se zakleo samim sobom.+ 14 Rekao je: „Zaista ću te blagosloviti i zaista ću umnožiti tvoje potomstvo.“+ 15 I tako je Avraham, pokazavši strpljenje, dobio to obećanje. 16 Jer ljudi se zaklinju većim od sebe, a njihova zakletva služi kao garancija i prekida svaku raspravu.+ 17 Zato je i Bog, u želji da onima koji će primiti obećano nasledstvo+ još jasnije pokaže nepromenljivost svoje namere, potvrdio to obećanje zakletvom. 18 To je učinio da bi te dve nepromenljive stvari, u kojima nije moguće da Bog laže,+ postale za nas, koji smo našli utočište u Bogu, snažno ohrabrenje da se držimo nade koju smo dobili. 19 Ta nada+ nam je kao sigurno i čvrsto sidro duše*. Ona nas uvodi iza zavese*,+ 20 gde je radi nas kao prethodnik ušao Isus,+ koji je zauvek postao prvosveštenik poput Melhisedeka.+