37 „Od toga mi srce snažno lupa,
kao da će iskočiti sa svog mesta.
2 Pažljivo slušajte tutnjavu njegovog glasa
i grmljavinu koja izlazi iz njegovih usta.
3 On je pušta preko celog neba
i šalje svoje munje+ do krajeva zemlje.
4 Iza njih razleže se tutnjava.
On grmi veličanstvenim glasom,+
ne zadržava munje dok se ori njegov glas.
5 Bog čudesno grmi svojim glasom,+
čini velike stvari, koje ne možemo dokučiti.+
6 On govori snegu: ’Padni na zemlju!‘+
i kiši: ’Zapljušti silovito!‘+
7 Bog prekida sve čovekove poslove
da bi svaki smrtni čovek upoznao njegovo delo.
8 Divlje životinje ulaze u svoje jazbine
i borave u svojim skrovištima.
9 Olujni vetar duva iz svojih odaja,+
severni vetrovi donose hladnoću.+
10 Od Božjeg daha nastaje led+
i vodena površina se smrzava.+
11 Da, oblake puni vodom,
svojim munjama+ ih para.
12 Kruže tamo gde ih on pošalje,
na površini cele zemlje izvršavaju šta god im on zapovedi.+
13 Pomoću oblaka on izvršava kaznu,+ natapa zemlju
ili pokazuje svoju vernu ljubav.+
14 Slušaj ovo, Jove,
stani i dobro razmisli o Božjim čudesnim delima.+
15 Znaš li kako Bog upravlja oblacima
i kako čini da munje sevaju iz oblaka?
16 Znaš li kako oblaci plove?+
To su čudesna dela onoga koji ima savršeno znanje.+
17 Zašto ti se haljine ugreju
kad se zemlja umiri zbog južnog vetra?+
18 Možeš li zajedno s njim razapeti nebo+
čvrsto poput metalnog ogledala?
19 Reci nam šta da mu kažemo.
Mi ne znamo odgovore jer smo u tami.
20 Zar mu treba reći da hoću da razgovaram s njim?
Da li je neko rekao nešto toliko važno što bi on morao da čuje?+
21 Ljudi ne mogu da vide ni svetlost
iako ona blista na nebu,
sve dok vetar ne dođe i ne rastera oblake.
22 Sa severa dopire zlatni sjaj.
Božje veličanstvo+ uliva strahopoštovanje.
23 Svemoćni je za nas nedokučiv.+
On ima veliku moć+
i nikad ne gazi svoju pravdu+ i veliku pravednost.+
24 Zato ljudi treba da ga se boje.+
Njemu nisu mili oni koji misle da su mudri.“+