Šta kaže Biblija?

Da li je Bog stvorio đavola?

ISUS HRIST je rekao o svom ocu, Jehovi Bogu: „On je istinit i u njemu nema nepravde“ (Jovan 7:18). Ako je tako, kako je onda đavo mogao da dođe u postojanje? Može li đavo da bude Božje stvarstvo? Ne, nikako.

U svojoj pesmi Mojsije govori o Božjim delima: „Veličajte našega Boga! On js Stijena, savršena su djela njegova, svi putevi njegovi su pravedni. On je Bog vjeran u kome nema zloće, pravedan je i pravičan.“ Mojsije je rekao narodu Izraela, kojega je Bog izabrao, izveo iz Egipta i dao svoj zakon: „Oni se ponašaju pogubno, oni nisu njegova djeca, već griješna djeca. Narod izopačen i prepreden“ (5. Mojsijeva 32:3—5).

Bog nije bio kriv za odstupanje Izraela. On je vodio brigu o njima, štitio ih, vodio i oni su bili svesni toga. Oni su postupali promišljeno. Kada su oni izabrali loš put, on ih nije prisilno zaustavio. Pustio ih je da izraze svoju slobodnu volju.

Sve Božje stvarstvo je savršeno i njegovi putevi i dela su pravedna. Sve što on stvara ima svrhu i napravljeno je da ispuni tu svrhu. Što se tiče anđela, njihov početak je bio savršen (Psalam 103:20). Oni su stvoreni po zamisli Boga, koji svakako ima svoju slobodnu volju. U stvari, savršenstvo inteligentnih stvorenja svakako uključuje i slobodu izbora. Ako oni ne bi bili u mogućnosti da izaberu dobro ili loše, oni bi bili roboti, kao elektronski kompjuteri koji mogu da rade ono za šta su programirani. Nijedna inteligentna osoba ne bi bila srećna kadane bi imala slobodnu volju.

Takođe, sa Jehovinog stanovišta, inteligentne osobe sa slobodnom voljom mogu da daju više slave Bogu. Bog je stvorio mnogo beživotnih stvari kao što su zvezde i planete u svemiru koje nemaju izbora već moraju da se kreću savršeno po svojoj orbiti. Ovo pokazuje mudrost i snagu Stvoritelja. Osobe koje imaju slobodnu volju, kada odaberu put pravednosti zato što vole ono što je pravo i zato što vole svog Stvoritelja zbog njegovih dobrih kvaliteta, donose mnogo više radosti i zadovoljstva Bogu.

U biblijskim spisima stoji da je anđeo koji je postao sotona i đavo u početku bio savršen. On je zaslužio za sebe ime sotona i đavo jer je, pobunivši se protiv Boga, izabrao nezavisan put. Isus je rekao za njega: „On je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu, kad govori laž, svoje govori; jer je laža i otac laži“ (Jovan 8:44).

Stvoren od Boga i jedan od njegovih nebeskih anđela, moglo bi se reći da je taj anđeo bio „u istini“. On je postao otac laži tek kada je izgovorio prvu laž u Edenskom vrtu Evi (1. Mojsijeva 3:1—5). Zbog toga je on bio ubica ljudi „od kada postoji“ tj. od kada je rekao laž što je dovelo do smrti Adama i Eve. To nije bilo kada je stvoren nego kad je izrekao laž i zauzeo buntovnički stav.

Iz toga je vidljivo da Bog pije stvorio sotonu. Taj anđeo je postao sam sotona i đavo, zauzimajući suprotan stav od Boga i klevetajući Boga, lažući o njemu, čime je uništio svoje savršenstvo. Od tada se zove sotona, što znači protivnik, i đavo, što znači klevetnik. Bog ga nije uništio kada se pobunio, već ga ostavio da živi sa određenom svrhom. Ipak je on osuđen na smrt, da bi bio uništen u od Boga određeno vreme (Rimljanima 16:20).

Mi možemo ilustrovati Božje postupanje prema sotoni posmatrajući Božje postupanje sa faraonom, vladarom Egipta. Faraon je podvrgao Jevreje teškom ropstvu u Egiptu. Videći njihovo ugnjetavanje, Bog Jehova je poslao Mojsija k faraonu sa porukom da pusti Izrael. Bog je znao faraonovo stanovište i rekao je Mojsiju da će faraon odbiti molbu. On je rekao: „A ja znam da vam neće dopustiti car Misirski da iziđete bez ruke krjepke. Ali ću pružiti ruku svoju, i udariću Misir svijem čudesima svojim, koja ću učiniti u njemu; i poslije će vas pustiti“ (2. Mojsijeva 3:19, 20).

Kasnije, Jehova je rekao Mojsiju: „A ja ću učiniti da mu otvrdne srce i ne pusti naroda“ (2. Mojsijeva 4:21). To ne znači da je Bog inicirao zle osećaje u faraonovom srcu. Prevod NS piše: „Ja ću pustiti da njegovo srce postane nepopustljivo.“ Bog nije zbog toga uticao na njega u to vreme, ali mu je dopustio da sebi „pripremi uže i da se na kraju obesi“. Jehova nije prisilio faraona da postupa protiv svoje volje. Faraonovo srce je bilo za to da drži Izrael u ropstvu. Bog je praktično pokazao svoju dobrotu faraonu skidajući jednu nevolju za drugom sa Egipta, i to na faraonov zahtev. Božja tolerancija prema faraonu je omogućila da se otkrije prikrivena istina o faraonovom nepopustljivom srcu. Bog je rekao faraonu: „Zbog ovog sam te održao da postojiš (sačuvao sam te) da bi ti pokazao svoju moć i da bi se navijestilo moje ime po cijeloj zemlji“ (2. Mojsijeva 9:15). Osim toga je Jehova dokazao svoju nadmoćnost nad bogovima Egipta (2. Mojsijeva 12:12). Kao rezultat toga, mnogo Egipćana se pridružilo Izraelu u obožavanju istinitog Boga Jehove (2. Mojsijeva 12:37, 38).

Bog ne stvara nikoga ili ništa što je zlo. Takođe ne navodi nikoga da čini zlo. Isusov polubrat Jakov je rekao: „Nego svakoga kuša njegova slast, koja ga vuče i mami. Tada zatrudnjevši slast rađa grijeh; a grijeh učinjen rađa smrt“ (Jakov 1:14, 15). Anđela koji je postao sotona, njega je vlastita želja mamila u zlo. Iz ovog primera vidimo da moramo odmah ukloniti lošu želju koja dolazi u naše misli ili može da dođe u nas. Podržavajući želju u nama, ona postaje plodna i donosi greh, na našu žalost.

,,Budite trijezni i pazite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. Branite se od njega tvrđom u veri, znajući da se takva stradanja događaju vašoj braći po svijetu.“ (1. Petrova 5:8, 9)