„Uhvatiti“ leptira

DA LI ste ikada pokušali „uhvatiti“ leptira — fotoaparatom? To može biti razdražujuće iskustvo i ispit strpljivosti. Oni stalno lepršaju u svojoj naizgled beskrajnoj potrazi za hranom i pićem, retko vam dajući vremena da napravite dobru fotografiju. Kada konačno slete i rašire svoja krila, a vi upravo pokušavate da dobijete taj kritični fokus, vaš dragoceni lepotan ili sklopi krila ili poleti!

Zamislite zato moju reakciju kad mi je prijatelj iz Sidneja, Australija, rekao: „Hajdemo u Kuću leptira u Mitagongu.“ Bila je to prilika da vidim leptire izbliza i možda načinim dobre fotografije pod idealnim uslovima.

Kad smo ušli u deo kuće leptira u kome leptiri mogu slobodno da lete u prirodnoj okolini, odmah smo shvatili da smo u kontrolisanoj tropskoj atmosferi, odeljenoj od spoljnih temperaturnih promena. To je bitno za opstanak leptira. Svuda oko nas ova nežna stvorenja lepršala su s biljke na biljku. Čim smo ušli, videli smo prekrasne narandžaste monarhe kako polažu svoja jaja na biljku citrusa. Monarh je u Australiji poznat kao lutalica. Na ovo ostrvo-kontinent dospeo je iz Severne Amerike 1870. godine i sada je udomaćen u istočnim i južnim predelima kao i blizu Perta na dalekom zapadu.

Keri, naš vodič, objasnila nam je kako se ovi leptiri pare spajajući se svojim krajevima. Kod toga postoji jedan zanimljiv detalj — ako se mužjak iznenada uplaši, on poleti noseći ženku sa sobom! Zamislite da nosite nekoga ko je težak kao vi, i to u letu! Tada smo, na naše divljenje, videli da se to zaista događa — leteo je svojim putem iznad grmova sa ženkom koja je pasivno visila.

Naravno, monarh je poznat širom sveta zbog velikih podviga putovanja. Kao što knjiga Život — Kako je nastao? Evolucijom ili stvaranjem?a navodi: „Monarh leptiri napuštaju Kanadu u jesen, a mnogi prezimljuju u Kaliforniji ili Meksiku. Neki prelete i više od 3 000 kilometara; jedan je preleteo 130 kilometara u jednom danu.“ Ali, sledi jedna zanimljiva činjenica: „Leptiri koji u jesen dolaze na jug mladi su leptiri koji nikada do tada nisu videli mesto zimovanja. Šta im omogućuje da ga pronađu još uvek je jedna od neshvatljivih tajni Prirode“ (The Story of Pollination).

Ali, jesmo li uspeli da uhvatimo neko od tih neuhvatljivih stvorenja? Jesmo! Činilo se kao da su bili naviknuti na ljude koji se kreću u njihovom vlažnom svetu i spuštali su se lagano na biljke i čak na ljudske glave! Tako su fotografi imali izvrstan dan, posebno entuzijasti sa video-kamerama. Kako je divno bilo kasnije videti te pokretne slike na televiziji pomoću video-projektora.

Ostali australijski leptiri koje smo videli bili su crnokrili obični (Hypolimnas bolina), sa belim tačkama okruženim grimiznom bojom na svojim krilima. Drugi lepotan bio je plavotraki leptir (Hypolimnas alimena), pažljivo dizajniran sa belim tačkama i naborima oko ivica svojih krila i plavim trakama iznutra. Ima rođake u Novoj Gvineji, na Molučkim i Solomonskim ostrvima.

Leptiri su me uvek interesovali. Metamorfoza iz gusenice (larve) preko kukuljice (čahure), ili faze mirovanja, u čudesno leteće čudo za mene nije dokaz za navodne slepe sile prirode i evolucije, nego za naučnog Stvoritelja, koji je sve stvari čudesno stvorio u njihovim različitim oblicima. (Prilog dopisnika.)

[Fusnota]

[Slike na stranama 16, 17]

Strana 28: monarh; 1. australijski uhoda (”Yoma sabina“); 2. kukuljica; 3. odisej (”Papilio ulysses“); 4. australijski ptičji leptir (”Ornithoptera priamus“); 5. parenje ptičjih leptira; 6. narandžasti tankokrili leptir (”Cethosia penthosilea“)

[Izvor]

Svi leptiri: Butterfly House, Mitagong, Australija