Velegradovi se lagano guše

ŠIROM sveta velegradovi, urbani giganti, rastu i privlače milione onih koji su u potrazi za poslom, krovom nad glavom i udobnostima gradskog života. Ali cena je visoka. Čak i čin uzimanja daha u ovim širećim gradovima postaje sve opasniji po ljudsko zdravlje.

Nedavni izveštaj UNEP-a (Program UN za čovekovu okolinu) i Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da zagađenost vazduha u 20 najvećih svetskih gradova postaje drastično gora. „U nekim slučajevima“, kaže Naša planeta, časopis koji UNEP objavljuje u Keniji, „zagađenost vazduha je toliko velika kao zloglasni londonski smogovi pre 40 godina.“ U ovom pogledu najgore su pogođeni stanovnici Meksiko Sitija, ali desetine miliona ljudi koji žive u gradovima takvim kao što su Bankok, Kairo, Peking i Sao Paulo ne prolaze mnogo bolje.

Koliko je u takvim gradovima vazduh opasan? Pa, visoki nivoi glavnih zagađivača, kao što su sumpor-dioksid, ugljen-monoksid i olovo, opasni su na brojne načine. Njihovi efekti na telo obuhvataju širok opseg: respiratorne i kardio-vaskularne probleme, neurološka oštećenja i čak oboljenja koštane srži, jetre i bubrega.

Šta izaziva zagađenje? Najveći pojedinačni uzrok u ovim gradovima, prema Našoj planeti, jeste motorno vozilo. Pošto se očekuje da će se sadašnji broj vozila u svetu — 630 miliona — „udvostručiti u sledećih 20–30 godina, uglavnom u urbanim područjima“, budućnost za gradski vazduh zaista izgleda tamno. Da stvari budu još gore, preduzima se malo preventivnih mera, pošto, kako je primećeno u izveštaju, u većini velegradova „postoji mala svesnost o ozbiljnosti ovog problema“. Ne iznenađuje onda što Naša planeta snažno ohrabruje da takvi gradovi daju visok prioritet merama čiji je cilj čišćenje vazduha. Ukoliko se to ne učini, budućnost je zloslutna. Prema proceni ovog žurnala, „ti gradovi se suočavaju s laganim gušenjem dok se stanje njihovog vazduha i dalje pogoršava“.