Parfem kroz vekove
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA
Parfem ima dugu prošlost. Smatra se da su parfemi prvobitno nastali spaljivanjem kaučuka i smole kao tamjana pri religioznim ceremonijama. Reč „parfem“ potiče od latinske reči per fumum, što znači „preko dima“. Prvi zapisi o upotrebi parfema potiču iz Egipta. Kada je otvorena grobnica faraona Tutankamona, pronađeno je preko 3 000 ćupova parfema koji su i posle 30 vekova još uvek donekle očuvali miris!
Hiljadu petsto godina pre nove ere, ’najbolji mirisi‘ su bili sastojak recepta koji je Bog dao za sastavljanje svetog ulja pomazanja koje su koristili izraelski sveštenici (Izlazak 30:23-33). Jevreji su koristili mirišljavu mast i to u kozmetičke i medicinske svrhe, kao i za pripremanje mrtvih za pogreb — što je nesumnjivo služilo kao dezinfekciono sredstvo i sredstvo za uklanjanje neprijatnih mirisa. Primera radi, žene su ponele aromatično bilje i mirisna ulja u Isusovu grobnicu da namažu njegovo telo (Luka 23:56; 24:1). U izraelskom domu se smatralo činom gostoprimstva da se stopala gosta namažu mirisnim uljem (Luka 7:37-46).
U prvom veku je Rim navodno godišnje trošio oko 2 800 tona tamjana i 550 tona mirisne smole. Takve aromatične stvari su bile donesene kao poklon pred Isusa kad je bio dete (Matej 2:1, 11). Kaže se da je 54. n. e. rimski imperator Neron na mirise za jednu zabavu potrošio ravno 100 000 dolara u današnjoj vrednosti. Skrivene cevi u njegovoj trpezariji prskale su goste mirišljavom vodom. Kinezi su počeli da koriste mirise uključujući i vrećice s mirisnim biljkama od sedmog veka n. e. U srednjem veku je parfeme počela da koristi i islamska kultura, naročito ružinu vodicu.
Proizvodnja parfema je u Francuskoj tokom 17. veka bila toliko dobro utvrđena da je dvor Luja XV nazvan parfimisani dvor. Mirisi nisu stavljani samo na kožu, već i na odeću, rukavice, lepeze i nameštaj.
Kolonjska voda koja je izmišljena u 18. veku koristila se prilikom kupanja, mešala se s vinom, stavljala na kocku šećera i služila za osvežavanje usta, a i koristila se u medicinske svrhe kao klistir i kataplazma. U 19. veku su nastali veštački mirisi. Tako su počeli da se prodaju prvi parfemi koji više nisu bili prikladni kao lek. Danas je prodaja parfema posao vredan milijarde i milijarde dolara.a
[Fusnota]
a Problem osetljivosti na parfeme razmotren je u izdanju od 8. avgusta 2000.
[Slika na 31. strani]
Egipat, ćup s parfemom iz grobnice Tutankamona, 14. vek pre n. e
[Izvor]
Werner Forman/Egyptian Museum, Cairo, Egypt/Art Resource, NY
[Slika na 31. strani]
Grčka, 5. vek pre n. e.
[Izvor]
Musée du Louvre, Paris
[Slika na 31. strani]
Francuska, 18. vek n. e.
[Izvor]
Avec lʹaimable autorisation du Musée de la Parfumerie Fragonard, Paris
[Slika na 31. strani]
Današnja bočica parfema