Pitanja čitalaca

● Isus je rekao: „Kad biste bili slijepi, ne biste imali grijeha“ (Jovan 9:41). Da li je time hteo da kaže da su neki ljudi bezgrešni?

Ne. Svi današnji ljudi su grešni, kao što su i svi ljudi u prvom veku — osim Isusa — bili grešni. Sa rečima iz Jovana 9:41 Isus se pozvao na određenu vrstu greha.

Naš zajednički predak Adam je svim svojim potomcima natovario grešnost. On je bio savršeno stvoren i bez greha (5. Mojsijeva 32:4; 2. Samuilova 22:31). Kada Adam nije slušao osnovna Jehovina uputstva, postao je nesavršen. „Grešenje“ u suštini znači „promašiti cilj“. Adam je baš to učinio. Tako je prekršajem Božje zapovesti postao grešnik.

To se odrazilo na sve nas, jer svi potičemo od Adama. Moglo bi to da se uporedi sa jednim čovekom koji je rođen sa dominantno oštećenim genom i koji dalje prenosi na sve njegove potomke. Svi nasleđuju istu manu. U današnje vreme naučnici mogu da ustanove da li embrion ili novorođenče ima ili nema oštećene hromozome. Ali Jehova ide još dalje. Otkriva nam da je kod Adama nastala velika mana i da je dalje prenesena na sve nas. Kod ove mane se radi o grešnosti. „Zato kao što kroz jednog čovjeka dođe na svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše“ (Rimljanima 5:12). Ovo grešno stanje je izbacilo čovečanstvo iz harmonije sa Stvoriteljem i nanelo bolest i smrt na njih. Osim Isusa nije bilo nijednog savršenog čoveka, koji je bio slobodan od osude na smrt (Rimljanima 5:18-21; 6:23; 2. Dnevnika 6:36).

Pa ipak u Bibliji se pojedinci označavaju sa „grešnik“, jer su na neobičan način grešili ili su počinili krajnji greh (Luka 19:2-7; Marko 2:16, 17; 14:41). To naravno ne znači da su svi ostali ljudi bili savršeni ili bez greha. Jer onda ne bi starili i konačno umrli.

U izveštaju iz Jovana 9. poglavlja radilo se o čoveku koji je od rođenja bio slep, ali kom je Isus vratio vid. Taj čovek nije mogao lično da čita Svete spise, ali je imao neko spoznanje. Znao je da Bog ne uslišuje molitve namernih grešnika. Činjenica da je Jehova osposobio Isusa da jednim čudom povrati vid, dokazuje da je Isus bio prorok. Ali ponosni fariseji nisu prihvatili logično svedočanstvo ovoga čoveka i izbacili su ga napolje (Jovan 9:13-17, 26-34).

Na to je Isus rekao: „Ja dođoh na sud na ovaj svijet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slijepi“ (Jovan 9:39). Da, na osnovu njegovog propovedanja i njegovih drugih aktivnosti kao i njegove uloge u Božjim namerama, jedan deo čovečanstva je postigao duhovni uvid i hodio u svetlu, a ostali su se nalazili u duhovnom mraku (Isaija 9:1, 2; 42:6, 7; Matej 4:13-17; 6:23; 2. Petrova 1:9; 2. Korinćanima 4:4). Da su religiozne vođe bile samo neuki Jevreji sa normalnom težinom greha, onda bi možda njihovo odbijanje Mesije moglo da se oprosti. Ali one, koji su tvrdili da „vide“ ili da razumeju je trebalo naročito ukoriti, jer su raspolagali većim spoznanjem Zakona i Božje proročanske reči nego drugi. Stoga je odbacivanje Isusa bio težak greh, kojim su na sebe navukli težu osudu nego normalnom ljudskom nesavršenošću i grešnošću. Zato je Isus rekao farisejima: „Kad biste bili slijepi, ne biste imali grijeha, a sad govorite da vidite, tako vaš grijeh ostaje“ (Jovan 9:41).