Pitanja čitalaca (2)

◼ Da li hrišćani tek od određene starosti može da se preporuči za slugu pomoćnika u skupštini?

Ne, jer Biblija ne određuje najnižu starosnu granicu. U drevnom Izraelu Bog je u nekim slučajevima odredio starosne granice. Muškarci koji su bili upisani u vojnu službu, morali su da imaju najmanje 20 godina; decu nisu slali u borbu, kao što se to danas na nekim mestima čini. Starost je igrala ulogu i kod Levita. Katovi sinovi koji su radili u šatoru od sastanka imali su između 30 i 50 godina. Zašto? Ovo ograničenje je bilo spomenuto u vezi sa ’teškim poslom i prenošenjem tereta u šatoru od sastanka‘ (4. Mojsijeva 4:3, 47). Izgleda da su Leviti preko 25 godina smeli da obavljaju lakše poslove, ali tek su od 30 godina smeli da obavljaju teške poslove i da sprovode delatnosti sa većom odgovornošću, kao npr. poslove u vezi sa rasklapanjem, transportom i sklapanjem šatora od sastanka (4. Mojsijeva 8:24-26). Ovi teški poslovi kasnije više nisu bili potrebni za hram, tako da su Leviti mogli da počnu svoju službu sa 20 godina (1. Dnevnika 23:24).

Da li je Jehova odredio starosnu granicu za sluge pomoćnike (đakone) u hrišćanskoj skupštini, kad se više nije služio telesnim, nego duhovnim Izraelom?

Čovek bi mogao da dođe na tu misao na osnovu zapisa iz kasnijih vekova. U katoličkoj crkvi đakon je „ordiniran sluga, koji po božanskom uređenju osnovanoj hijerarhiji u crkvi zauzima mesto neposredno ispod sveštenika„. U delu Antiquities of the Christian Church od Binghama kaže se: „Biskupi i prezbiteri [starešine]... po pravilu ne smeju biti ordinirani pre tridesete; ali đakoni su smeli da budu ordinirani sa dvadeset i pet, samo ne ranije. Ovo pravilo je bilo određeno kako po civilnom tako i po kanonskom pravu... U čitavoj crkvenoj prošlosti retko se susrećemo sa slučajem u kom je neko bio ordiniran, pre nego što je dostigao starost od dvadeset i pet godina.„

Koji su uslovi navedeni u Bibliji? Jedini uslovi su koje možemo da nađemo u 1. Timoteju 3:8-10, 12, 13, (Ba). Oni glase: „Tako i đakoni treba da budu pošteni, ne dvolični, ne koji mnogo vina piju, ne lakomi na pogan dobitak, i koji čuvaju tajnu vere u čistoj savesti. A i ovi da se najpre okušaju, pa onda da služe ako su bez mane. Đakoni treba da budu jedne žene muževi, i da dobro upravljaju decom i domom svojim. Jer koji dostojno svoju službu vrše, oni dobijaju častan položaj i veliko priznanje u veri, koja je u Isusu Hristu.„

Iz ovoga se može videti da za naimenovanje sluge pomoćnika nije određena starosna granica. Prema tome, kad se starešine sastanu i razgovaraju da li braća u skupštini ispunjavaju odgovarajuće uslove, treba da imaju na umu, da ne postoji biblijska osnova da neki hrišćanski muškarac mora da ima 20, 25 ili 30 godina pre nego što bude preporučen da služi. U Bibliji su oni koji tu službu vrše označeni sa „muževi„, zbog čega se teško može očekivati da se tu radi o osobama koje su u srednjim tinejdžerskim godinama. To se potvrđuje tim što u Bibliji takođe piše da sluge pomoćnici mogu da budu oženjeni i da imaju decu.

Muškarci koji se preporučuju za sluge pomoćnike treba „da se najpre okušaju„ i da dokažu da su svesni odgovornosti. To ne znači da oni treba da služe na probu. Štaviše, oni treba da su u toku razumnog vremenskog perioda pokazali hrišćansku zrelost i da su (najmanje godinu dana kršteni) muškarci koji su spremni i sposobni da prihvate zadatke koji su im dodeljeni. Ako jedan ’ozbiljan‘ maladić ima te osobine, ako je ponizan i ispunjava druge uslove, starešine mogu da preporuče njegovo naimenovanje čak onda ako još nema 20 godina. Drugi muškarci su možda mnogo stariji, kad se jasno vidi da ispunjavaju uslove ’da dostojno svoju službu vrše, oni dobijaju častan položaj i veliko priznanje‘.