Objavitelji Kraljevstva izveštavaju

Propovedanje u burnim vremenima

APOSTOL Pavle je prorekao „da će u poslednje dane nastati teška vremena“ (2. Timoteju 3:1). Kako su se te reči pokazale tačnima! Narod El Salvadora u Centralnoj Americi već dugo doživljava ovu surovu stvarnost. Više od jedne decenije, ovu zemlju je proždirao građanski rat koji je mnogim hiljadama doneo bedu i smrt. Rat je sada završen, ali beda ostaje. Kriminal je nakon rata drastično porastao. Nedavno je jedan komentator s lokalne televizije izjavio: „Nasilje i pljačka sada predstavljaju hleb naš svagdašnji.“

Jehovini svedoci nisu pošteđeni ovog talasa kriminala. Provalnici su obili mnoge Dvorane Kraljevstva i pokrali audio opremu. U nekoliko navrata bande naoružanih mladića upale su u Dvorane Kraljevstva dok su hrišćanski sastanci bili u toku, oduzimajući novac, satove i druge dragocenosti od prisutnih. Lopovi su čak ubili jedan broj Svedoka dok su ovi obavljali svoje svakodnevne aktivnosti.

Uprkos ovim preprekama, Jehovini svedoci u El Salvadoru i dalje naporno rade na propovedanju dobre vesti. Oni to čine iz poslušnosti biblijskom nalogu: „Svim narodima treba da se najpre propoveda jevanđelje“ (Marko 13:10). U ovoj zemlji još uvek postoje mnogi koji čeznu za nadom Kraljevstva koju pruža Biblija, a Svedoci se trude da dođu do svakog od njih. Neformalno svedočenje pokazuje se kao efikasna metoda propovedanja.

Dok je bio na lečenju u jednoj bolnici, jedan Svedok je koristio svaku priliku da razgovara s drugim pacijentima o Božjim obećanjima za budućnost, koja se nalaze u Bibliji. Jedan ozbiljno bolestan pacijent tužno je jadikovao: „Uskoro ću umreti!“ Ali setan izgled tog pacijenta nije odvratio Svedoka od toga da podeli dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Umesto toga, naglas je čitao tom čoveku iz knjige Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji, koju su objavili Jehovini svedoci. Nekoliko dana kasnije, Svedok je napustio bolnicu, tužno misleći da je taj čovek bio na svojoj samrtničkoj postelji.

Četiri godine kasnije Svedok je morao da se podvrgne medicinskom lečenju u drugoj bolnici. Dok je bio tamo, prišao mu je jedan pacijent i rekao: „Da li me se sećaš?“ To je bio čovek koga je upoznao četiri godine ranije, čovek koji je tobože umirao! Kakvo radosno iznenađenje kada ga je čovek zagrlio i dodao: „I ja sam sada Jehovin svedok!“ Taj čovek je prigrlio biblijsku nadu u vezi s budućnošću, proučavao Bibliju s Jehovinim svedocima i predao svoj život Jehovi. Ne samo da je bio Svedok nego je već oko dve godine učestvovao u punovremenoj službi kao opšti pionir.

U ovom slučaju, seme istine posejano u jednom neformalnom okviru doprlo je do osećajnog srca. Ova prednost pomaganja ljudima da dođu do spoznanja istine podstiče prave hrišćane da nastave propovedničko delo uprkos ovim ’teškim vremenima‘.