Zašto su ova vremena toliko zla?
KAD sedneš da pročitaš novine, pogledaš vesti na TV-u ili saslušaš vesti koje se emituju preko radija, očekuješ neke loše vesti, zar ne? Verovatno nisi iznenađen kad saznaš da neki tekući rat još uvek besni, da nasilni zločini i dalje uzimaju maha, ili da glad još uvek iscrpljuje snagu neke zemlje u razvoju.
Ako živiš malo dalje od ovih zbivanja, verovatno nisi stalno preterano uznemiren takvim izveštajima. Na kraju krajeva, ko može dozvoliti sebi da saoseća sa svim tim masama koje pate? Pa ipak, veoma je teško da ostanemo hladni kad se licem u lice suočavamo s načinom na koji patnja pogađa pojedince. Drugim rečima, premda je jedno čitati o ratu i razmišljati o statističkim podacima u vezi s ljudskim žrtvama, sasvim je drugo čitati o malom Adnanu, devetogodišnjem Bosančiću čija je majka poginula kada je jedna bomba uništila njihov dom. Samo mesec dana kasnije Adnanovog oca smrtno je pogodio snajper dok su zajedno išli ulicom. Njegova sestra je na smrt iskrvarila pred njegovim očima samo nekoliko sedmica kasnije, kao žrtva artiljerijske granate koja je pala u školsko dvorište. Doktori koji su lečili Adnana zbog traume ustanovili su da je dečak neosetljiv, lišen svih osećanja — čak i radoznalosti. Strahovi i sećanja uništavali su ga kad je bio budan; noćne more su mu otimale spokojan san. Adnan nije statistika. On je jedno dete koje pati; naprosto moramo saosećati s njim.
Tako je i s drugim nedaćama sveta. Jedno je čitati o gladi; sasvim je drugo videti sliku jedne petogodišnje devojčice s naduvenim trbuhom i mršavim udovima koja je jedva živa žrtva skapavanja od gladi. Jedno je čitati statističke podatke o kriminalu; sasvim drugo čuti o jednoj starijoj udovici koja je bila brutalno prebijena, opljačkana i silovana. Jedno je čitati o propadanju porodice; sasvim je drugo saznati da je jedna majka namerno morila glađu i zlobno zlostavljala svoje vlastito dete.
Bolno je čitati o takvim stvarima. Ali koliko je gore kad jedna od ovih globalnih nesreća pogađa direktno nas! Kad lično doživljavaš zlo, veća slika koju predstavljaju svetske vesti može postati poražavajuća. Užasno je suočiti se s činjenicom da patnja zbog kriminala, rata, gladi i bolesti raste u razmerama bez presedana u ljudskoj istoriji. Posledice suočavanja s realnostima ovog 20. veka zaista mogu biti vrlo duboke — smetenost, strah i depresija jesu uobičajeni.
Ljudi mnogih religija traže odgovore na uznemiravajuća pitanja kao što su: zašto su prilike toliko loše? kuda to srlja čovečanstvo?
Nažalost, današnje religije retko nude zadovoljavajuće odgovore. Kada si ugledao pitanje na naslovnoj strani ovog časopisa, možda si skeptično reagovao — što je sasvim razumljiva reakcija. Fundamentalističke religije često pokušavaju da forsiraju iz Biblije nešto što ona jednostavno ne sadrži — tačan dan i čas kraja ovog sveta. (Vidi Matej 24:36.) Izdavači ovog časopisa radije dozvoljavaju Bibliji da sama sebe objasni. Možda ćeš biti iznenađen kad saznaš da je biblijsko razmatranje poslednjih dana činjenično i razumno. A Biblija čini i više od samog objašnjavanja zašto su prilike toliko loše. Ona takođe pruža nadu za budućnost, nadu koja je zaista utešna. Pozivamo te da razmotriš sledeće članke da bi video zašto je to tako.
[Izvor slike na 3. strani]
Jobard/Sipa Press