Venčanja — koja odaju čast Jehovi

Sledeći članak o hrišćanskim venčanjima izvorno je bio pripremljen u Etiopiji, da bi pružio korisno vođstvo na amharskom jeziku mnogima u toj zemlji koji su nedavno postali Jehovini svedoci. Bavi se nekim tamošnjim običajima i postupcima koji se možda razlikuju od onih gde ti živiš. Verovatno ćeš utvrditi da je kontrast prilično zanimljiv. U isto vreme, ovaj članak iznosi uravnotežen biblijski savet za koji ćeš uvideti da je primenljiv čak i ako su svadbeni običaji u tvom mestu drugačiji.

„HRIŠĆANSKE svadbe koje donose radost“ bio je naslov jednog finog studijskog članka u Kuli stražari od 1. avgusta 1984. Jedan od sledećih članaka u tom izdanju nosio je naslov „Budi uravnotežen u veselju na svadbenim gozbama“. (Za sve koji nameravaju da uđu u brak, dodatni mudri saveti nalaze se u 2. poglavlju knjige Porodični život učiniti srećnim, i u 19. i 20. poglavlju knjige Učini svoju mladost uspešnom.)a Otkad su izašli ovi članci još mnogi su postali Jehovini svedoci, tako da želimo da ponovimo neke misli koje su naročito primenjive za naše područje, kao i druge prikladne misli koje će nam pomoći da od venčanja stvorimo prilike koje odaju čast Jehovi, Osnivaču braka.

Jedno pitanje koje možda treba razmotriti kao prvo jeste: ’Kada venčanje treba da se obavi?‘ Da li datum treba da bude određen datumima tradicionalne ovdašnje sezone venčanja? Ovdašnje verovanje je da svaki brak koji se zaključi u bilo koje drugo doba godine, neće biti uspešan. To je neosnovano praznoverje, jer mnogi bračni parovi koji su srećni i ujedinjeno služe Jehovi nisu se uzeli u vreme tradicionalne sezone. Mi ne verujemo u dobru ili zlu sreću (Isaija 65:11, NW; Kološanima 2:8). Nećemo pomoći rođacima koji ne veruju da uvide razliku između istine i laži ako odredimo datum venčanja prema njihovom praznoverju. Činjenica je da se hrišćani mogu venčati u bilo kom mesecu.

Kada se planira govor za venčanje nakon neophodne građanske ceremonije, bilo bi mudro da ne postoji vremenski jaz od mnogo dana između ta dva događaja. Ako bi par želeo da se u Dvorani Kraljevstva održi govor za venčanje, trebalo bi da se dosta unapred obrate skupštinskim starešinama kako bi zamolili za korišćenje dvorane. Tamošnje starešine će potvrditi da imaju čistu savest u vezi s pripremama za tu ceremoniju. Vreme treba odrediti tako da se ne ometaju bilo koje skupštinske aktivnosti. Brat koji je izabran da održi govor za venčanje, pre toga će se sastati s budućim mladoženjom i mladom kako bi pružio korisne savete, i kako bi se uverio da nema moralnih niti zakonskih smetnji za taj brak, i da se slaže s planovima za bilo kakav skup koji sledi posle toga. Govor za venčanje treba da traje oko pola sata i treba da se održi na dostojanstven način, naglašavajući duhovni aspekt. Govor za venčanje definitivno je važniji od bilo kog prijema koji možda sledi.

Hrišćansko venčanje je dobra prilika da pokažemo da mi ’nismo deo sveta‘ (Jovan 17:14, NW; Jakov 1:27). Naša urednost treba da se ističe. To bi značilo da smo tačni umesto da nas ljudi čekaju, čime možda ometamo skupštinske aktivnosti. To je nešto što posebno mlada treba da shvati, pošto je svetski rođaci mogu podsticati da kasni — kao da će to povećati njenu važnost. Time što je tačna, jedna zrela hrišćanska sestra može pokazati da su joj važne duhovne osobine, kao što su poniznost i obzirnost! Takođe je važan red kada je neki fotograf pozvan da slika u toj prilici. Bilo bi dobro zamoliti fotografa da dođe u odelu, i da ne ometa govor dok fotografiše. Za vreme molitve ne treba slikati. Naša urednost će odati čast Jehovi, i daće fino svedočanstvo. Nema potrebe da nastojimo da se povinujemo društvenim formalnostima koje će baciti u zasenak pravo značenje tog događaja.

Svadba nije zahtev za uspešno venčanje, ali ne postoji biblijski prigovor takvoj veseloj prilici. Međutim, takav skup pravih hrišćana treba da se razlikuje od svetskih svadbi obeleženih ekstravagancijom, teškim opijanjem, žderanjem, divljom muzikom, sugestivnim plesom, pa čak i tučama. Biblija „terevenke“ svrstava u dela tela (Galatima 5:21, NW). Lakše je imati dobru kontrolu kada to nije jako velik skup. Nema potrebe razapeti šator da bi se udovoljilo popularnim običajima. Lična je stvar da li će neko odlučiti da koristi šator zbog prostora ili vremena.

Iskustvo pokazuje da je korišćenje posebnih pisanih pozivnica dobar način da se ograniči broj gostiju. Mudrije je pozvati pojedince umesto cele skupštine, a mi kao uredni hrišćani treba da poštujemo takva ograničenja. Pisane pozivnice takođe nam pomažu da izbegnemo nepriliku da se na svadbi pojavi neka isključena osoba, jer ako se to desi, mnoga braća i sestre mogli bi da odluče da odu (1. Korinćanima 5:9-11). Ako par poziva rođake ili poznanike koji nisu u veri, njihov broj će nesumnjivo biti ograničen, čime će veća važnost biti data onima ’koji su s nama u veri‘ (Galatima 6:10, DK). Neki su odlučili da svetske poznanike ili rođake koji nisu u veri pozovu na govor za venčanje umesto na svadbu. Zašto? Pa, bilo je slučajeva da su svetski rođaci stvorili tako neprijatnu situaciju na svadbi da su mnoga braća i sestre smatrali da ne mogu ostati. Neki parovi su organizovali samo laganu večeru s članovima uže porodice i hrišćanskim prijateljima.

U skladu s Jovanom 2:8, 9, (NW) praktično je odrediti ’nadglednika gozbe‘. Mladoženja će želeti da odredi jednog pouzdanog hrišćanina koji će se pobrinuti da se održavaju red i visoka merila. Kada prijatelji daju poklone, to treba da se uradi bez ’razmetanja‘ (1. Jovanova 2:16, Ča). Muzika može biti vesela, ali ne i uprljana sumnjivim tekstovima, prevelikom bukom ili divljim ritmom. Mnogi su ustanovili da je najbolje da jedan starešina unapred presluša muziku koja će se puštati. Plesanje može doneti zamke, pošto mnogi tradicionalni plesovi potiču iz plesova plodnosti i ističu neprikladnu senzualnost. Iznošenje „svadbene torte i šampanjca“ ponekad je znak za svetske ljude da se potpuno otkače. U stvari, mnogi hrišćanski parovi su odlučili da se na svadbama ne služi nikakav alkohol, kako bi se izbegli problemi.

Pošto želimo da odamo čast Jehovi, izbegavaćemo razmetanje koje previše skreće pažnju na nas. Čak i svetovne publikacije govore protiv popularnog trenda da se bude ekstravagantan. Koliko bi bilo nemudro da jedan par zapadne u dugove zbog ekstravagantnog venčanja, a zatim da godinama grca u siromaštvu da bi otplatio troškove samo tog jednog dana! Naravno, svaka odeća koja se nosi u toj prilici treba da bude skromna i pristojna, što dolikuje osobi koja odaje čast Bogu (1. Timoteju 2:9, 10). Članak „Hrišćanska venčanja treba da odražavaju razumnost“ (Kula stražara od 15. januara 1969. /engl. / ) izneo je sledeće zanimljive komentare o ukrašavanju:

„Venčanje jedne osobe je poseban događaj, tako da se obično pridaje pažnja tome da se izgleda radosno i privlačno. To ipak ne znači da osoba mora nositi neku posebnu odeću. Bilo bi dobro da osoba uzme u obzir ovdašnji stil, trošak i lične ukuse... Da li bi onda bilo razumno kupiti skupu venčanicu koja će stvoriti finansijski teret tom paru ili drugima?... Neke mlade su nosile venčanicu neke drage prijateljice ili rođake. Druge su imale veliko zadovoljstvo da same sašiju svoju svadbenu opremu, možda nešto što će moći kasnije da koriste i u drugim prilikama. I savršeno je prikladno da se jedan par venča u svojoj najprivlačnijoj odeći... Drugi koji su možda u položaju da imaju komplikovano venčanje mogu lično želeti da imaju ’skromno venčanje‘ zbog kritičnosti vremena.“

Slično tome, svatovi (mladoženjini prijatelji i mladine prijateljice) ne treba da budu mnogobrojni. Ni oni neće želeti da svojom odećom i postupcima privlače na sebe neprikladnu pažnju. Premda se isključenim osobama može dozvoliti da prisustvuju govoru u Dvorani Kraljevstva, Kula stražara od 1. avgusta 1984. je rekla: „Ne bi bilo prikladno imati u svatovima ljude koji su isključeni ili čiji se skandalozan način života sukobljava sa biblijskim načelima.“

Iako je Isus prisustvovao svadbi, ne možemo zamisliti da bi odobrio popularan običaj da kolona automobila kruži gradom uz mnogo buke; policija čak kažnjava vozače za trubljenje u svadbenoj koloni. (Vidi Mateja 22:21.) Sve u svemu, umesto da oponašaju razmetanje ili tipične postupke ljudi iz sveta, hrišćani ispoljavaju mudrost koja se nalazi kod smernih (Poslovice 11:2).

Ali kako je s prisustvovanjem venčanjima komšija, svetskih saradnika ili daljih rođaka i poznanika? Svaki hrišćanin mora lično da odluči o tome. Dobro je imati na umu da je naše vreme dragoceno, pošto nam treba vreme za službu, lični studij i druge porodične i skupštinske dužnosti (Efescima 5:15, 16). Vikendom imamo sastanke i službu na terenu što ne želimo da propustimo (Jevrejima 10:24, 25). Vreme mnogih svadbi poklapa se s većim skupovima ili posebnim naporima u službi povezanim s Gospodovom večerom. Ne bi trebalo da sebi dozvolimo da nas nešto odvrati od toga da uložimo isti poseban napor koji ulažu naša braća širom sveta i da prisustvujemo Gospodovoj večeri. Pre nego što smo došli do spoznanja istine, dosta vremena smo provodili sa svetskim ljudima, možda u situacijama koje su obeščašćivale Boga (1. Petrova 4:3, 4). Sada su naši prioriteti drugačiji. Uvek je moguće poželeti sreću nekom svetskom paru time što pošaljemo razglednicu ili ih kratko posetimo nekog drugog dana. Neki koriste takve prilike da daju svedočanstvo time što ukazuju na neke stihove koji su odgovarajući za mladence.

Venčanje na kome dominiraju duhovni aspekti naspram svetskih puteva, zaista će odati čast Jehovi. Time što zasiguravaju da se drže odvojeno od sveta s njegovim praznoverjima i preterivanjima, time što ne dozvoljavaju da im to remeti redovne teokratske aktivnosti, i time što ispoljavaju skromnost umesto razmetanja, hrišćani će uživati u tom događaju. Štaviše, moći će da se osvrnu na taj događaj s dobrom savešću i nežnim sećanjima. Uz pokazivanje mudrosti i razumnosti, neka sva naša hrišćanska venčanja pruže svedočanstvo svim posmatračima iskrena srca.

[Fusnote]

[Slika na 24. i 25. strani]

Hrišćani ne slede ropski svaki ovdašnji svadbeni običaj