Teška vremena za starije

MAMA ONIJAN, koja ima 68 godina, živi u jednom od većih zapadnoafričkih gradova. Kada je bila mlađa, sanjarila je kako u sutonu svoga života, uživa u mirnoj penziji, okružena svojom decom i unučićima. Umesto toga, ona provodi dane tako što po tropskom suncu prodaje hladnu vodu za piće. To malo što zaradi pomaže joj da preživi. Njena dva sina žive daleko, u drugoj zemlji. Prošlo je mnogo vremena od kad su joj poslali nešto novca.

U prošlosti su stariji u Africi bili visoko cenjeni. Poštovani su zbog svog iskustva i znanja, kao i zbog mudrosti i oštroumnosti koju oni često donose. Pomagali su u podizanju unučadi. Mladež je tražila savet i pohvalu od njih. Ljudi su živeli prema biblijskom savetu: „Pred sedom glavom ustani i poštuj lice staraca [ili, starica]“ (Levitska 19:32).

Vremena su se izmenila. Siromaštvo, inflacija, nezaposlenost i masovna migracija u gradove, ostavila je mnoge ostarele da se sami staraju o sebi. Direktor organizacije za pomoć starima Kenije, Kamilaus Var, kaže: „Tradicija da se stariji izdržavaju i da se brine o njima, postaje sve slabija.“

Naravno, slabljenje porodičnih veza nije svojstveno samo afričkim zemljama. Govoreći o Japanu, Guardian Weekly izveštava: „Odanost dece prema roditeljima, zaveštana konfucijanizmom, bila je kamen temeljac japanskog sistema vrednosti, ali nije preživela urbanizaciju i slabljenje porodičnih veza: danas, 85 posto Japanaca umire po bolnicama ili po staračkim domovima.“

Kakvo god da je stanje, oni koji istinski žele da ugode Bogu trude se da svojim roditeljima iskazuju čast. Oni slede Božji savet: „Poštuj oca svoga i mater svoju... da budeš srećan i da živiš dugo na zemlji“ (Efescima 6:2, 3). Iako nije uvek lako iskazivati čast roditeljima i brinuti o njima, to može doneti bogate nagrade.