Zrelost

Zrelost je kada je neko potpuno odrastao, razvijen, potpun, u skladu s nekim merilom. Biblija pruža merilo za utvrđivanje onoga što čini duhovnu zrelost (potpunost). Prema tom merilu, zreo hrišćanin je osoba koja nije duhovna beba, koja je čas ovakva, čas onakva, i koju drugi lako odvuku ili na koju utiču u doktrinarnim stvarima (Efescima 4:11-14). Pošto je njena moć zapažanja izvežbana, ona je u stanju da razlikuje i dobro i loše. Ne treba je učiti osnovnim stvarima (Jevrejima 5:11-6:2). Nju ne vodi svetska mudrost, beć Božji duh (1. Korinćanima 2:6, 10-13, fusnota u NW).

Biblija nikad ne govori o nivoima ili stepenima duhovne zrelosti ili duhovno zrelog doba. Međutim, kao što osoba nastavlja da raste u spoznanju, iskustvu i razboritosti nakon što odraste, tako i zreli hrišćanin nastavlja da napreduje. Kušnje koje ima mogu ojačati njihovu veru i istrajnost. Učenik Jakov je pisao: „Primite, braćo, radosno razna iskušenja koja dolaze na vas, znajući da kušanje vaše vere donosi ustrajnost. Ali ustrajnost treba da dovrši svoje delo, da budete savršeni i celi bez ikakvog nedostatka“ (Jakov 1:2-4). Slično tome, kao što će se odrasli razlikovati u fizičkim aspektima i u mentalnim sposobnostima i talentima, tako se i zreli hrišćani mogu razlikovati u izvesnim osobinama, pa su neki istaknuti u jednom pogledu, kao što je spoznanje, prosuđivanje, hrabrost ili darežljivost; a drugi u nekom drugom. (Uporedi s 1. Korinćanima 7:7; 12:4-11, 27-31.) Prema tome, kad osmatramo zrelost, neophodno je uzeti u obzir da posebne sposobnosti ili talenti nisu stvari koje određuju da li je neko zreo hrišćanin ili nije.

Celokupna skupštinska priprema, s njenim apostolima, prorocima, jevanđelizatorima, pastirima i učiteljima, služila je da se stvore zreli hrišćani, duhovno odrasle osobe (Efescima 4:11-14; uporedi s Kološanima 1:28, 29; 4:12, 13). Onda, očigledno je da oni koji služe kao pastiri i učitelji moraju biti duhovno zrele osobe, a ne bebe. Međutim, od nekoga ko je naimenovan kao nadglednik ili sluga pomoćnik zahtevalo se više nego da bude samo duhovno odrastao (1. Timoteju 3:1-9, 12, 13; Titu 1:5-9). Na primer, jedan od zahteva za nadglednika bio je da „dobro upravlja svojim domom i da ima poslušnu decu u svakom poštenju“ (1. Timoteju 3:4). Prema tome, čovek bi mogao biti zreo u izvesnim pogledima gledano s duhovne tačke, pa ipak, ukoliko bi njegova deca bila buntovna ili neobuzdana, on ne bi ispunjavao uslove za mesto nadglednika.