Da li treba biti bezbrižan?

VEĆINA ljudi bi verovatno imala mišljenje da je kompliment biti bezbrižna osoba, osoba koja je opuštene, blage i tolerantne prirode. Međutim, postoji druga strana bezbrižnosti. Biblija kaže: „Glupe će upropastiti bezbrižnost njihova“ (Poslovice 1:32, NW). Šta to znači?

Drugi biblijski prevodi prenose tu izvornu hebrejsku reč takvim izrazima kao što je „nemarna lagodnost“ (American Standard Version), „samodopadljivost“ (The New American Bible) i „samozadovoljstvo“ (The New English Bible). U ovom smislu bezbrižnost se povezuje s lenjošću i nemarnošću, pa tako i s glupošću ili ludošću.

U prvom veku, hrišćani u laodikijskoj skupštini nisu bili svesni svojih duhovnih nedostataka i nisu marili za to, odnosno bili su samozadovoljni u pogledu toga. Oni su se uobraženo hvalili da im ’ništa više ne treba‘. Isus Hrist ih je ispravio, pozivajući ih da ožive svoju hrišćansku revnost (Otkrivenje 3:14-19).

Samozadovoljstvo je takođe bila osobina ljudi u Nojevim danima. Oni su bili preokupirani ovozemaljskim stvarima života, ’jelom i pićem, ženidbom i udavanjem... i nisu obratili pažnju dok nije došao potop i sve ih odneo‘. Isus je onda dodao: „Takva će biti prisutnost Sina čovečjeg“ (Matej 24:37-39).

Ispunjena biblijska proročanstva pokazuju da mi živimo tokom ’prisutnosti Sina čovečjega‘, Isusa Hrista. Nikada nemojmo postati samozadovoljni, nemarni, samodopadljivi — bezbrižni u lošem smislu (Luka 21:29-36).