Pitanja čitalaca
Da li je Potop zaista bio svetskih razmera?
Potop se desio pre više od 4 000 godina. Zato danas nema očevidaca koji bi nam pričali o tome. Međutim, postoji zapis o toj katastrofi, koji kaže da je tada voda prekrila i najviše planine tog vremena.
U tom istorijskom zapisu stoji: ’Vode potopa padale su na zemlju četrdeset dana i toliko su preplavile zemlju da su prekrile sve visoke gore pod celim nebesima. Vode su se podigle petnaest lakata [oko 6,5 metara] iznad potopljenih gora‘ (Postanak 7:17-20).
Neki se mogu pitati da li je priča o tome kako je cela zemlja bila preplavljena vodom samo mit ili barem preuveličavanje. Nipošto! Zapravo, i danas je naša planeta u izvesnoj meri prekrivena vodom. Morska voda pokriva oko 71 posto Zemljine površine. Dakle, vode Potopa još uvek postoje. Ukoliko bi se glečeri i ledeni pokrivači na polovima istopili, nivo mora bi toliko porastao da bi potopio gradove poput Njujorka i Tokija.
Geolozi koji proučavaju tlo na severozapadu Sjedinjenih Država smatraju da je na tom području bilo čak 100 razornih poplava. Prilikom jedne od njih, voda je protutnjala tim područjem brzinom od 105 kilometara na čas, stvarajući vodeni zid visine 600 metara i mase dva biliona tona. Zahvaljujući sličnim otkrićima, neki drugi naučnici su zaključili da je sasvim moguće da se desio neki potop svetskih razmera.
Međutim, za osobe koje veruju da je Biblija Božja Reč, takav Potop je više od mogućnosti. To je istina. Isus je rekao Bogu: „Tvoja reč je istina“ (Jovan 17:17). Apostol Pavle je napisao da je Božja volja da se „sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu“ (1. Timoteju 2:3, 4). Kako bi Pavle mogao poučavati Hristove učenike istini o Bogu i njegovoj nameri ako bi se u Bibliji nalazile legende?
Isus ne samo što je verovao da se Potop desio već je verovao i da je bio svetskih razmera. U jednom važnom proročanstvu, Isus je svoju prisutnost i kraj ovog poretka uporedio s Nojevim danima (Matej 24:37-39). Apostol Petar je takođe napisao o Nojevom Potopu: „Po tome je tadašnji svet bio uništen kad je bio potopljen vodom“ (2. Petrova 3:6).
Ako je Noje bio izmišljena ličnost, a Potop legenda, tada Petrova i Isusova upozorenja ne bi imala nikakvog smisla za one koji žive u vreme kraja. Zbog toga, oni ne bi mogli da razumeju značenje biblijskih opomena. Štaviše, bili bi ugroženi njihovi izgledi da prežive nevolju veću od Potopa (2. Petrova 3:1-7).
Kada je govorio o postojanosti svog milosrđa prema svom narodu, Bog je rekao: „Kao što sam se zakleo da Nojeve vode više neće preplaviti zemlju, tako sam se zakleo da se više neću gneviti na tebe i da te neću prekoravati.“ Baš kao što nema sumnje da je Nojev Potop prekrio zemlju, tako možemo biti sigurni da će Bog pokazati milosrđe prema onima koji se uzdaju u njega (Isaija 54:9).