Da li su to zaista Josifove reči?

U dvadesetoj knjizi Jevrejskih starina, istoričar iz prvog veka Josif Flavije govori o smrti „Jakova, brata Isusa koji je nazvan Hrist“. Mnogi stručnjaci smatraju da je ova izjava autentična. Međutim, neki osporavaju autentičnost jedne druge izjave u tom istom delu, koja se odnosi na Isusa. U tom odlomku, poznatom kao Flavijevo svedočanstvo, piše sledeće:

„U to vreme je živeo Isus, mudar čovek, ukoliko ga uopšte možemo zvati čovekom, jer je činio čuda — učitelj od koga su mnogi rado prihvatili istinu. Privukao je mnoge Jevreje, ali i nejevreje. On je bio Hrist. A kada ga je Pilat, na nagovor vodećih ljudi među nama, osudio na raspeće, oni koji su ga voleli nisu ga napustili. Pojavio im se živ trećeg dana, kao što su to rekli Božji proroci, koji su prorekli još deset hiljada drugih divnih stvari o njemu. Pleme hrišćana, po njemu nazvano, nije nestalo“ (Jevrejske starine, 18. knjiga, 3. poglavlje, 3. odlomak).

Pred kraj 16. veka počela je žestoka debata između onih koji smatraju da su te reči autentične i onih koji sumnjaju da ih je napisao Josif Flavije. Serž Barde, francuski istoričar i stručnjak za antičku literaturu, pokušao je da reši ovaj spor koji se prilično zakomplikovao tokom protekla četiri veka. Rezultate svojih istraživanja objavio je u knjizi pod naslovom Le Testimonium Flavianum—Examen historique considérations historiographiques.

Josif Flavije nije bio zagovornik hrišćanstva. On je bio jevrejski istoričar. Zato se najviše polemike vodi oko toga kako je jedan jevrejski istoričar mogao Isusa nazvati „Hristom“. Nakon detaljne analize teksta, koji je bio napisan na grčkom, Barde tvrdi da je to što je Josif za Isusa rekao da je Hrist u skladu sa „činjenicom da se u grčkom jeziku ispred vlastitih imenica koristi određeni član“. Barde još navodi da to što je Josif Isusa nazvao „Hristom“ uopšte nije nemoguće. Prema njegovom mišljenju, to je indicija koja ukazuje na to da je Isus bio istorijska ličnost i da bi kritičari morali da uzmu u obzir taj detalj.

Da li je moguće da je neko kasnije dodao te reči oponašajući Josifov stil pisanja? Uzimajući u obzir istorijske činjenice i tekstualne dokaze, Barde je došao do zaključka da bi tako nešto bilo ravno čudu. Josifov stil je toliko jedinstven da je prosto nemoguće da je mogao postojati tako talentovan falsifikator.

Zašto se onda oko toga diže tolika galama? Ukazujući na suštinu problema, Barde kaže da ne postoje sumnje u autentičnost većine antičke literature, ali Flavijevo svedočanstvo se našlo pod lupom samo zato što je neko došao na ideju da ospori te reči. On još kaže da se takvo mišljenje prihvaćeno kroz vekove više zasniva na „prikrivenim motivima“ nego na detaljnoj analizi teksta, koja samo govori u prilog njegovoj autentičnosti.

Da li će Bardeova analiza promeniti mišljenje stručnjaka o Flavijevom svedočanstvu ostaje da se vidi. Pjer Žoltren, eminentni stručnjak za judaizam u doba helenističke kulture i rano hrišćanstvo, dugo je smatrao da je Flavijevo svedočanstvo interpolacija, to jest umetnut tekst. Čak je ismevao one koji su verovali u njegovu autentičnost. Međutim, promenio je mišljenje. On je rekao da ga je na to navelo Bardeovo delo. Žoltren kaže da „od sada više niko ne bi smeo da sumnja u autentičnost Josifovih reči“.

Jehovini svedoci imaju još više razloga da prihvate Isusa kao Hrista, jer su ti razlozi navedeni u samom Svetom pismu (2. Tim. 3:16).