Dostići nedostižne

IAKO je služba od kuće do kuće i dalje osnovni način na koji Jehovini svedoci propovedaju, stalci s literaturom, stolovi i štandovi pokazali su se kao veoma efikasan način za prenošenje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu (Mat. 24:14). Objavitelji ih koriste na javnim mestima da bi došli do što više ljudi. Skupštinama širom sveta isporučeno je preko 250 000 pokretnih stalaka. Kakvi su rezultati?

Od kada je 2014. u Dar es Salamu u Tanzaniji započet program svedočenja u metropolama, skoro 700 ljudi je zatražilo da proučava Bibliju. Mnogi sada posećuju sastanke i uče o Bogu. Za godinu dana, sa stalaka je uzeto preko 250 000 primeraka literature. Među onima koji su uzeli literaturu su i ljudi iz drugih afričkih zemalja i šire.

Na Solomonovim ostrvima, gde manje od 2 000 objavitelja propoveda na ogromnom području, koje obuhvata preko 300 naseljenih ostrva, svedočenje u metropolama postalo je važan način za širenje biblijske istine. U glavnom gradu Honijara, braća su podelila preko 104 000 časopisa i preko 23 600 brošura. Mnogi koji su uzimali literaturu bili su sa ostrva ili iz udaljenih sela u kojima nema Svedoka. Za samo jedno popodne, uručili su 400 knjiga Šta Biblija zaista naučava?, a 60 ljudi je zatražilo da proučava Bibliju.

Jednog ranog jutra, opšti pioniri Majkl i Linda postavljali su stalak na plaži na ostrvu Margarita u Venecueli. Čovek po imenu Anibal je prišao i uzeo knjigu Šta Biblija zaista naučava? Rekao im je da je baš na toj plaži sedam godina ranije umro njegov otac i da od tada njegova majka pati od depresije. Nedelju dana kasnije, Anibal je ponovo došao i rekao Majklu i Lindi da je tog dana godišnjica smrti njegovog oca. Izvadio je mobilni telefon, pozvao majku i zamolio Majkla da joj kaže nekoliko utešnih reči. Od tada je ona više puta zvala Majkla i Lindu i oni su joj čitali utešne biblijske stihove. U jednoj poruci, Anibalova majka je napisala: „Danas sam mnogo bolje jer ste me utešili i ojačali mi veru.“

Svedočenje u metropolama u Sjedinjenim Državama organizovano je na 127 lokacija u 14 gradova. Tokom prvih sedam meseci službene 2015, započeto je 8 445 biblijskih kurseva. Mnogi koji su izgubili kontakt s Jehovinom organizacijom ponovo su se povezali s njom zahvaljujući ovom načinu svedočenja. Na primer, čovek po imenu Teri posmatrao je jedan od naših stolova s literaturom u Los Anđelesu u Kaliforniji. Svedoci koji su tu stajali pitali su ga da li je ranije čitao našu literaturu. Odgovorio im je da je i on Jehovin svedok, ali da je neaktivan oko četiri godine. Svedoci su s njim razmotrili Jezekilja 34:11, gde Jehova kaže: „Ja ću potražiti svoje ovce i pobrinuću se za njih.“ Rekli su mu za naš veb-sajt i našu televiziju. Sledećeg jutra, Teri je u mejlu napisao bratu s kojim je razgovarao da je samo nekoliko trenutaka pre nego što je ugledao sto s literaturom preklinjao Boga da mu oprosti što je zanemario skupštinske sastanke. Takođe se molio da mu pomogne da obnovi odnos s njim. „Tada ste me vi srdačno pozdravili“, rekao je Teri. „Pročitali ste mi utešan stih i pružili mi informacije koje su mi bile potrebne da bih se vratio u Jehovinu organizaciju. Bio je to odgovor na moju molitvu.“

U Adis Abebi u Etiopiji, postoje četiri lokacije za svedočenje u metropolama. Za tri meseca, braća su podelila 37 275 publikacija, a 629 ljudi je zatražilo da ih Svedoci posete. Među mnogima koji su uzeli knjigu Šta Biblija zaista naučava? bio je i jedan stariji čovek koji je odmah počeo da je čita. U prošlosti je pohađao jednu teološku školu i želeo je da sazna više o Isusu i Božjem Kraljevstvu. Narednog dana je ponovo došao do stalka da bi dobio odgovore na svoja pitanja. Sutradan je počeo da proučava Bibliju i tog vikenda je prvi put otišao na skupštinski sastanak. Sada redovno dolazi na naše sastanke i dobro napreduje.

Jedan Jevrejin je u Meksiku prišao stalku s literaturom pored kog su stajala dva brata i pitao ih da li imaju nešto što govori o smrti. Rekli su mu da su podelili sve časopise s tom temom, ali su mu ponudili časopis koji govori o budućnosti. Čovek je uhvatio brata za ruku i rekao: „Ne zanima me budućnost. Želim da se ubijem.“ Zatim se rasplakao. Braća su ga pitala zašto se tako oseća. „Nedavno mi je umro sin“, odgovorio je kroz suze. Pokazali su mu sedmo poglavlje u knjizi Šta Biblija zaista naučava? Pročitali su mu prva dva odlomka ispod podnaslova „Kada umre neko koga volite“. Zatim su mu pokazali završetak poglavlja gde se govori o nadi za umrle. Čovek je bio veoma dirnut, pa je ponovo uhvatio brata za ruku i pitao: „Da li je to istina?“ Braća su ga uverila da će Jehova sigurno ispuniti to obećanje. „Šta treba da radim da bih ponovo video sina?“, pitao je. Dogovorili su se da ga braća posete kod kuće. Kada su stigli, čovek ih je nestrpljivo čekao da bi počeo da proučava Bibliju.

„Jehova je zaista blagoslovio ovaj program!“, rekao je putujući nadglednik koji je pomogao u organizovanju ovog programa svedočenja u Njujorku. „Ovo je veoma efikasan način da se dođe do desetina hiljada ljudi. Takođe je omogućio i da se ponovo stupi u kontakt s mnogim neaktivnim ili isključenim osobama — ’izgubljenim ovcama‘ — kojima se sada pomaže da se vrate u stado“ (Jezek. 34:15, 16).