Mladi pitaju. . .

Zašto je tako teško izbeći masturbaciju?

„NAVIKE su poput mekanog kreveta—lako je u njega ući, a teško izaći.“

Tako kaže jedna izreka. Kako je to samo istina kad se radi o masturbaciji! Jedan čovek koji je masturbirao od svoje 10. pa sve do 43. godine starosti priznaje: „To je teža navika od navike pušenja, koju sam napustio iako nije bilo lako“.

Jedan raniji članak je pokazao zašto je masturbacija štetna.a

Zašto, međutim, tinejdžeri tako lako upadaju u tu naviku?

Cvet mladosti

Osoba koja odrasta ulazi u razdoblje koje se u Bibliji naziva „cvetom mladosti“. To je razdoblje u kom polne želje postaju jake (1. Korinćanima 7:36). Pošto se telo priprema za roditeljstvo, oslobađaju se jaki hormoni koji utiču na organe za razmnožavanje. Tokom tog perioda mlada osoba postaje svesna da ti organi mogu da stvaraju prijatne osećaje. Ponekad radoznalost i neobičnost tih novih uzbudljivih osećaja navodi neke omladince da eksperimentišu, hotimično manipulišući tim organima radi dodatnog zadovoljstva ili da bi se oslobodili velike uzbuđenosti.

Zbog promena koje se događaju u njenom telu, neka mlada osoba može polno da se uzbudi čak i kad ne razmišlja o seksu. Kod dečaka, na primer, napetosti prouzrokovane raznim brigama, strahovima ili frustracijama mogu da utiču na njihov osetljivi nervni sistem i prouzrokuju polno uzbuđenje. Naviranje semena može opet da izazove noćno izlivanje, što je obično popraćeno erotskim snovima ili dovodi do toga da se mladić probudi polno nadražen. Slično tome, neke mlade devojke mogu se slučajno uzbuditi. Mlada žena može isto tako imati pojačanu polnu želju neposredno pre ili nakon razdoblja menstruacije.

Ako si doživeo ili doživela takvo neželjeno uzbuđenje, nemoj misliti da s tobom nešto nije u redu. To je normalna reakcija mladog tela. Takvi osećaji, iako možda vrlo jaki, nisu isto što i masturbacija, jer su uglavnom nehotimični. Dok odrastaš i prolaziš to razdoblje „cveta mladosti“ intenzitet ovih novih osećaja će se smanjiti.

„Mentalno gorivo“

Povremeno, međutim, uzbuđenje proizlazi, ali nije razlog samo delovanja hormona. Na primer, Biblija opisuje mladića koji susreće laku ženu. Ona ga poljubi i kaže: „Hajde da se opijamo ljubavlju“. Šta se zatim dogodilo? „Otide za njom odmah kao što vo ide na klanje„ (Priče Solomunove 7:7—22). Očigledno je da su strasti tog mladića bile izazvane onim što je video, čuo i doživeo— ne samo njegovim hormonima! Tako jedan mladić priznaje: ’Koren čitavog mog problema s masturbacijom svodio se na ono što sam upijao u misli. Gledao sam televizijske emisije koje su sadržavale nemoral, a nekad sam posmatrao emisije na kablovskoj televiziji koje su prikazivale golotinju. Takve scene su tako upečatljive da ostaju u tebi. Ponovo su mi dolazile na um i tako predstavljale mentalno gorivo potrebno za masturbaciju’.

Vrlo često je slučaj da ono što neko čita, posmatra ili sluša radi zabave, ono o čemu razgovara ili o čemu razmišlja, otežava nastojanje da se izbegne masturbacija. Zato je opreznost u pogledu toga šta unosiš u svoje misli od presudne važnosti za prekidanje te navike. Tako je jedna 25—godišnja žena priznala: „Izgledalo je kao da jednostavno ne mogu da prestanem s tom navikom. Međutim, često sam čitala ljubavne romane i to je pridonelo mom problemu.“ Zanimljivo je da to nisu bile samo polno nečiste misli koje su je navodile na masturbaciju. U stvari, njeno iskustvo otkriva možda najveći razlog zašto je tako teško prekinuti s tom navikom.

„Sredstvo za umirenje“ emocija

Ista mlada žena nastavlja: „Obično sam masturbirala da se oslobodim pritiska, napetosti ili teskobe. To prolazno zadovoljstvo bilo je poput pića koje popije alkoholičar da bi smirio živce“. Njen primer ni u kom slučaju nije usamljen. Suzana i Irving Sarnof pišu: „Kod nekih ljudi masturbacija može da postane navika kojoj se okreću radi utehe kad god su odbačeni i osećaju zabrinutost zbog nečega. Drugi se, međutim, na taj način samo povremeno povlače, onda kad se nalaze pod najakutnijim emocionalnim stresom“.

Dr Šervin Vuds dodaje: „Jedan visoki postotak masturbacija potaknut je manje erotskim potrebama a više uopštenom teskobom, napetošću i dosadom, za šta sve masturbacija postaje traženo sredstvo za umirenje“. Dakle, kad je neko uznemiren, potišten, usamljen ili se nalazi pod velikim pritiskom, ova navika postaje praktično „sredstvo za umirenje“ kojim se odagnavaju problemi (Uporedi Priče Solomunove 31:6, 7). Prema tome, da bi izbegao masturbaciju, moraš je shvatiti kao nezreo način rešavanja problema i biti spreman. . .

’Da odbaciš obeležja deteta’

Apostol Pavle je pisao: „Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, mislio sam kao dete, zaključivao kao dete; a sada kad sam postao čovek odbacio sam obeležje deteta„ (1. Korinćanima 13:11, NS). Masturbacija je detinjast način reagovanja na probleme. Kad se jednom ukorene, ta „obeležja deteta„ mogu ostati prisutna i u odraslom dobu. Na primer, u dobu od 9 godina jedan dečak je jednom prilikom bio suočen s jednim vrlo teškim matematičkim problemom u školi. Prvo je pribegao masturbaciji da bi umirio svoje misli. Nakon toga se okrenuo masturbaciji kad god se suočio s nekim zamršenim problemom. Sada, kao odrastao čovek, on priznaje: „Do dana današnjeg jedan vrlo jak deo rada mozga u meni izaziva najjači poticaj za masturbacijom. Bez toga jedva mogu i da radim“.

Iako je možda ovaj slučaj ekstreman, postoji stvarna opasnost od upotrebe ovog „sredstva za smirivanje“ u pokušaju izbegavanja emocionalno teških situacija. Ali, umesto da preduzmeš mentalno begstvo kroz masturbaciju, pokaži „sposobnost mišljenja“ i bori se s problemom (Priče Solomunove 1:4, NS). Kad ti problemi i frustracije izgledaju preveliki, nauči ’sve svoje brige baciti na Boga, jer on brine za tebe’ (razume tvoje stanje, čak i kad smatraš da to niko od ljudi ne razume) (1. Petrova 5:6, 7). Dopusti Bogu da ti pomogne ’da snagom kroz njegov duh budeš ojačan u čoveku (ili ženi) koji si iznutra’ (Efescima 3:16, NS). Umesto da popuštaš slabosti i pribegavaš masturbaciji kao „sredstva za umirenje“, ’ponašaj se kao muškarac (ili žena, ne kao dete), ojačaj’ (1. Korinćanima 16:13, NS).

Sarnofovi u svojoj knjizi Masturbacija i polnost odraslih pišu: „Bez obzira na to zašto i kako se ljudi osećaju manjkavima, njihova odluka da masturbiraju znači da ne pokušavaju da poprave svoje nedostatke kroz sadržajnu društvenu aktivnost . . . Istina je da neko može da usvoji opšte usmerenje da pokušava rešavati svoje probleme i masturbirati kad god doživljava napetost. Ali, iskušenje da se da prednost ovom drugom ’rešenju’ vrlo je veliko, budući da uvek sa sobom nosite svoje telo. Zato je najbolje usredsrediti se na pronalaženje i primenu pravih rešenja vaših problema„. Ako neko masturbira kad je suočen s problemima, umesto da te probleme rešava, tada to predstavlja pravu prisilu.

„Vrlo jaka zavisnost“

Nakon što se preko 15 godina borio s masturbacijom, od vremena kad je imao 11 godina, jedan čovek je priznao: „To je vrlo jaka zavisnost — ne sme se uzeti olako. To može biti navika upravo kao što je i navika uzimanja droge ili alkohola“. Knjiga Rast vašeg deteta od Penelope Lič objašnjava: „Ugodnost i opuštanje koje se može postići masturbacijom za njega je postalo prisila jer su drugi vidovi njegovog života za njega nepodnošljivi. Poput pravog zavisnika, on mora sve više da masturbira i time sam sebe odseca od drugih zadovoljstava“.

Poriv da se pribegne masturbaciji radi pukog zadovoljstva, onda kad stvari ne idu dobro u životu, može lako dovesti do toga da se postane ’bezosećajni rob raznim željama i zadovoljstvima’ (Titu 3:3, NS). Ali, apostol Pavle je rekao: „Neću dozvoliti da išta ovlada mnome“ (1. Korinćanima 6:12, NS). On nije dozvolio da njegove želje postanu poput nemilosrdnog gospodara. Upravo suprotno, Pavle je zapisao: „Bijem svoje telo (telesne želje) i vodim ga kao roba (1. Korinćanima 9:27, NS). On je bio strog prema sebi. Slično naprezanje će pomoći svakom da prekine i oslobodi se masturbacije—bez obzira na to koliko je to teško.b

[Fusnote]