Šta kaže Biblija?
Da li treba da se bojiš uroka?
U JEDNOM selu u Amazoniji jedna žena nežno stavlja svoju bebu u ljuljašku. Pažljivo vezuje crvenu traku oko bebinog ručnog zgloba, a drugu oko trbuha. Nakon što je izvršila taj obred, povlači se uzdišući s olakšanjem: „Sad uroci više ne mogu da naškode mojoj bebi.“
Strah od uroka ne postoji samo kod južnoameričkih naroda. Italijanski advokati, indijski seljaci, kao i severnoamerički trgovci drhte pred njima.
Šta su uroci? To je verovanje da neki ljudi imaju moć da naškode drugima ili ih čak ubiju pogledom; tu sposobnost na primer mogu da upotrebe ako nekom zavide. Osim toga, smatra se da mnogi dobronamerni ljudi imaju urokljive oči i da nehotice mogu drugima da nanesu nesreću.
Imaš li i ti takav strah? Ako imaš, da li ti pomaže, ili škodi?
Činjenica ili bajka?
U većini dela koja su pisala o toj temi uroci se označavaju kao praznoverje. Pošto se praznoverje definiše kao verovanje koje „ne počiva ni na razumu ni na činjenicama“, mnogi smatraju strah od uroka samo imaginacijom psiholabilnih ličnosti.
Mora se priznati da su mnoge priče o urocima zaista izmišljene. Verovanje da je osoba koja je razroka, ima kataraktu, ili čuperak krute kose naročito sumnjiva da ima urokljive oči, čista je imaginacija. Ko veruje da su uroci razlog bolesti njegovog deteta, uginula krava ili kokoši ne nose jaja, gleda u tim događajima više nego što stvarno jesu.
Ali, kao što se kod kokosovog oraha pravi orah nalazi pod debelom ljuskom, tako se i kod uroka pouzdane činjenice nalaze pod debelim slojem lažnih priča. Moramo se, dakle, probiti kroz te bajke i otkriti činjenice.
Poreklo uroka
Prema Encyclopaedia of Religion and Ethicsh, još su se Vavilonci bojali posledica uroka. Ko je širio taj strah? Vavilonski čarobnjaci i veštice. Za njih se govorilo da drugima nanose strašne patnje tako što ih začaraju svojim pogledima. Ali ti čarobnjaci nisu to činili vlastitom snagom. Ko im daje tu moć? Duhovna stvorenja zvana demoni. U knjizi The Religion of Babylonia and Assyria objašnjava se: „Veštice su mogle po volji da pozivaju demone i koga god su htele da stave pod njihovu vlast.“
I Biblija ukazuje na anđele, koji su sami postali demoni, kao na izvor ’tajanstvene moći’ (1. Samuilova 15:23; 1. Timoteju 4:1; Juda 6). Osim toga, Reč Božja potvrđuje da demoni daju svoju moć osobama koje su njima opsednute ili spiritistima (Dela apostolska 16:16-18; Otkrivenje 22:15). Usled toga, te osobe mogu da ’začaraju’ druge, ponekad i pomoću svojih očiju (5. Mojsijeva 18:10-12). Uroci se, dakle, temelje na nekim činjenicama.
Ako su tamo gde ti živiš čari nadrilekarstva nešto svakodnevno, nije čudo da u tebi još živi strah od uroka. Ali, ti ne bi trebao da se bojiš kao tvoji susedi, bez obzira koliko zastrašujuće zvuče te vradžbine. Zašto ne? Kao prvo, strah od uroka može lako da te odvede da služiš demonima — a to Biblija zabranjuje. (Vidi 1. Korinćanima 10:20, 21). Kao drugo, mogao bi da pribaviš zaštitu koja onesposobljuje delovanje uroka i odgoni svaki strah. Koja je to zaštita? Je li to nošenje amajlija?
Delotvorna zaštita
Pogledajmo jedan primer: Šta bi uradio kad bi strahovao da će se jedno veliko stablo srušiti i pasti na tvoju kuću? Da li bi pojačao krov u nadi da će izdržati snažni udarac stabla? Ili bi zamolio drvoseču ili nekog drugog ko je poznat da sigurno ruši stabla? Kad je stablo oboreno, ne postoji više opasnost ni razlog za strah?
Šta će, dakle, odagnati tvoj strah ako neki spiritist preti upotrebom uroka? Da li ćeš pokušati da se zaštitiš nošenjem amajlije oko vrata? Ili bi trebao da zamoliš za pomoć nekoga ko je poznat po tome što može da poništi moć demona? Poslednje bi očigledno bilo razumnije, pošto dotični može da odstrani uzrok opasnosti, a time i strah.
Možda se pitaš kao psalmist: „Odakle mi dolazi pomoć?“ Nadahnut od Jehove odgovara: „Pomoć je meni od Jehove, koji je stvorio nebo i zemlju.“ Uključuje li pomoć od Stvoritelja i zaštitu od uroka? Da, jer psalmist zasigurava: „Jehova će te sačuvati od svakoga zla“ (Psalam 121:7). Razmotri izveštaje koji jačaju veru pokazujući kako je Jehova postupao sa demonima, i ojačaj tako svoje poverenje da on stvarno može da te zaštiti.
’Demoni drhću’ — zašto?
U danima Noja Jehova je udaljio neposlušne anđele sa njihovog položaja milosti i zatvorio ih je u ’tamnicu’ duhovnog mraka (1. Petrova 3:19; 1. Mojsijeva 6:1-4). U prvom veku Isus je delovao kao Božji zastupnik izgonivši moćne demone (Matej 8:31, 32; Marko 1:39). U 20. veku Isus je ponovo upotrebio svoju od Boga danu snagu, i zbacio Sotonu i njegove demone s neba (Otkrivenje 12:7-9). Tako su demoni na poražavajući način shvatili da njihova moć nije ništa u poređenju s Božjom moći. A Jehova se sprema da tim izveštajima doda još jedno poglavlje. Uskoro će Sotona i sa neba prognani pobunjenici biti na hiljadu godina bačeni u bezdan (Otkrivenje 20:1-3).
Kako na njih utiče to saznanje? Biblija nam otkriva: „Demoni veruju i drhću“ (Jakov 2:19, NS). Ali, kako to utiče na tebe? Da li ćeš se bojati tih demona koji „drhću“ i njihovih ljudskih pomagača? Ili ćeš se ’bojati samo Jehove’, čvrsto se uzdajući u njegovu zaštitu od uroka? (1. Samuilova 12:24).
Ako te vera podstakne da se oslobodiš svojih amajlija i ojačaš vezu s Jehovinim svedocima u tvom susedstvu, tada ćeš se sigurno zajedno s njima saglasiti s rečima Korejevih sinova, koji su u staro doba izjavili: „Bog nam je utočište i sila, pomoćnik, koji se u nevoljama brzo nalazi. Zašto se nećemo bojati“ (Psalam 46:1, 2; uporedi Rimljanima 8:31).