Vanzemaljci — vekovni san
SAVREMENI pisci naučne fantastike nisu izmislili pojam o vanzemaljcima. Pre oko 23 vekova, grčki filozof po imenu Metrodor naučavao je da, kad bi svemir sadržavao samo jedan nastanjen svet, bilo bi to tako malo verovatno kao kad bi na velikom polju rastao samo jedan klas kukuruza. Lukrecije, rimski pesnik iz prvog veka pre n. e., napisao je da „u drugim delovima svemira postoje druge Zemlje i različite rase ljudi“.
Na tu nauku, nazvanu pluralitet svetova, takozvano hrišćanstvo mnogo vekova nije blagonaklono gledalo. Ipak, od oko 1700. do ranih godina našeg veka, većina obrazovanih ljudi, uključujući i neke od najvećih naučnika u istoriji, čvrsto je verovala u život na drugim svetovima. Ustvari, jedan pedagog je sredinom 19. veka bio žestoko napadan kad se usudio napisati članak u kom je poricao tu nauku.
Ljudi su žarko želeli verovati u vanzemaljce, čak i na temelju najbeznačajnijih dokaza. Jedan novinar je 1835. pisao da su astronomi otkrili život na Mesecu. Pisao je da se čudne životinje, egzotične biljke, čak i mali ljudi s krilima, koji lebde i vidljivo gestikuliraju, mogu videti kroz teleskop! Tiraž njegovih novina je skočio. Mnogi su nastavili da veruju u tu priču čak i nakon što je razotkrivena kao prevara.
I naučnici su bili optimisti. Krajem 1800-tih, astronom Persival Lovel je bio uveren da na površini Marsa može videti složen sistem kanala. On ih je detaljno ucrtao na kartu i napisao knjige o civilizaciji koja ih je sagradila. U Francuskoj je Akademija nauka bila toliko sigurna da postoji život na Marsu da je ponudila nagradu prvoj osobi koja bude komunicirala s vanzemaljcima ne računajući Marsovce.
Neki su predložili neobične planove za komuniciranje s bićima iz obližnjih svetova, od paljenja velikih vatri u pustinji Sahari do sadnje geometrijski oblikovanih šuma širom Sibira. Jedan američki pronalazač je 1899. podigao jarbol koji je na vrhu imao bakrenu loptu i preko njega je slao snažne električne signale Marsovcima. Ljudima se ježila kosa, a svetlost se videla 30 milja unaokolo, ali nije bilo odgovora s Marsa.
Puni nade
Dok je tehnologija koja stoji iza današnje potrage za životom na drugim svetovima možda nova, jedna je stvar ostala nepromenjena: naučnici su još uvek uvereni da čovečanstvo nije samo u svemiru. Astronom Oto Verbah pisao je u nemačkim novinama Nirnberger Nahrihten: „Teško da postoji i jedan prirodoslovac koji ne bi potvrdno odgovorio na pitanje da li postoji vanzemaljski život.“ Džin Bajlinski, autor knjige Life in Darwin’s Universe (Život u Darvinovom svemiru], kaže ovako: „Ako ćemo verovati radio-astronomima, svaki dan možemo očekivati signal sa zvezda koji će proleteti kroz nezamisliv svemirski ponor da okonča našu kosmičku usamljenost.“
Zašto su naučnici toliko sigurni da život postoji na drugim svetovima? Njihov optimizam počinje sa zvezdama. Toliko ih mnogo ima — hiljade miliona u našoj galaksiji. Tada započinju pretpostavke. Sigurno mnoge od tih zvezda moraju takođe imati planete koji ih okružuju, i život se morao razviti na nekim od tih svetova. Sledeći taj način razmišljanja, astronomi mudruju da postoje hiljade ili milioni civilizacija razbacanih samo po našoj galaksiji!
Da li je to važno?
Da li je uopšte važno ima li života izvan Zemlje? Naučnici misle da bi odgovor na to pitanje mogao imati golem uticaj na ljudsku porodicu. Oni kažu da bi spoznaja da smo sami u svemiru naučila čovečanstvo da ceni život ovde na Zemlji obzirom na njegovu jedinstvenost. S druge strane, jedan uvaženi naučnik misli da bi te strane civilizacije verovatno mogle biti mnogo miliona godina naprednije od naše i mogle bi podeliti svoju ogromnu mudrost sa nama. Mogle bi nas naučiti kako da izlečimo naše bolesti, da zaustavimo zagađivanje, ratove i glad. Mogle bi nam čak pokazati kako da nadvladamo i samu smrt!
Nema više bolesti, ratova, smrti — ta nada mnogo znači ljudima u naše nemirno vreme. Nesumnjivo i tebi. Ipak, verovatno ćeš se složiti da je bolje uopšte ne imati nadu nego se oslanjati na lažnu. Zato je za nas važno da saznamo da li naučnici imaju čvrst temelj kad tvrde da svemir vrvi nastanjenim svetovima.
[Istaknuti tekst na 5. strani]
Imaju li naučnici čvrstu osnovu za tvrdnju da svemir vrvi nastanjenim svetovima?