Šta kaže Biblija

Da li je nauka Bibliju učinila zastarelom?

DA LI je nauka sa svojim naprednim razumevanjem o univerzumu učinila Bibliju zbirkom mitova i legendi? Nije malo njih koji su danas tog mišljenja. Ali šta ti misliš o tome?

Možda si kao i mnogi drugi od detinjstva odgajan u tom duhu, i možda nisi nikada posumnjao u to. Zato te pozivamo da to sada pobliže ispitaš. Razmotri samo jedan primer: biblijsku izjavu o univerzumu. Ova izjava bila je u krajnjoj suprotnosti ne samo s onim što su govorili tadašnji „mudraci“, nego i s onim što se još hiljade godine posle toga verovalo.

Pitanje gravitacije

Na čemu stoji Zemlja? Šta održava Mesec, Sunce i zvezde u njihovoj poziciji? Ovim pitanjima su se ljudi bavili već hiljade godina. Što se tiče Zemlje, Biblija daje jednostavan odgovor. U Jobu 26:7 stoji: „On [Bog] drži zemlju o ništa obešenu.“ Ovde upotrebljena izvorna hebrejska reč za „ništa“ (belima) u Bibliji se pojavljuje samo na ovom mestu, i doslovno znači „ne nešto“. Naučnici smatraju ovu predstavu o Zemlji koja je okružena prazninom „spomena vrednom vizijom“ — naročito za ono vreme.a

Bilo je to sasvim suprotno predstavama o univerzumu što su ih ljudi imali u ono vreme. Jedna na primer govori da je Zemlja postavljena na slonove koji stoje na leđima velike kornjače.

Poznati grčki filozof i naučnik četvrtog veka pr. n. e. Aristotel naučavao je da Zemlja nipošto ne lebdi u praznom prostoru. Umesto toga, bio je mišljenja da su sva nebeska tela učvršćena na površini jedne od više čvrstih prozirnih sfera, od kojih je svaka ugrađena u sledećoj većoj, pri čemu je Zemlja središte univerzuma, a zvezde leže na najudaljenijoj sferi. Svaka sfera treba rotirati u sledećoj, pri čemu se objekti na njoj — Sunce, Mesec i zvezde — kreću nebom.

U vreme kad je Aristotel širio svoju nauku, biblijska izjava koja kaže da je ’zemlja o ništa obešena‘ bila je već 1 100 godina stara. Ipak, Aristotela su smatrali najvećim misliocem svog vremena. Njegova gledišta naučavana su kao činjenica čak 2 000 godina posle njegove smrti. The New Encyclopœdia Britannica kaže da su njegove nauke u 16. i 17. veku n. e. u očima crkve dostigle „status religiozne dogme“.

Đordano Bruno, filozof 16. veka, posumnjao je u predstavu da su zvezde „ugrađene takoreći u jedan jedini svod“. Napisao je da je „to smešna predstava, kao što deca možda predstavljaju sebi [zvezde] pribijene jakim ekserima ili čvrsto priljepljenima za nebeski svod, jer bi inače padale poput grâda na zemlju“. U to vreme pobijati nauke Aristotela značilo je opasnu igru s vatrom — i Bruna je crkva živog spalila, jer je širio svoje neortodoksne predstave o svemiru.

Kosmička supa

Pronalaskom teleskopa sve više astronoma je posumnjalo u nauku Aristotela. Ako li pak Sunce, Mesec i zvezde nisu pričvršćeni na sfere koje kruže oko Zemlje, šta bi ih tada moglo držati tamo gore i pokretati? Rene Dekart, matematičar 17. veka, bio je uveren da je pronašao odgovor. Mislio je poput Aristotela da prostor između nas i ostalih nebeskih tela ne može biti prazan. Zato je pretpostavio da je svemir ispunjen prozirnom tečnošću — nekakvom kosmičkom supom.

Ovom teorijom su naizgled rešene dve stvari. Kao prvo, objašnjeno je kako su nebeska tela ostala na nebu — plivala su u supi — a kao drugo, time se objasnilo kretanje planeta. Dekart je zastupao gledište da vrtložne struje ili virovi u tečnosti održavaju planete na njihovim putanjama. Ova „teorija vrtloga“, kako su je tada nazivali, možda nam se čini kao neka fantazija, ali u nekim zemljama je ova teorija više od jednog veka bila dominantna kod izučavanja svemira.

Mnogi naučnici dali su prednost ovoj teoriji nasuprot novini — univerzalnom zakonu gravitacije Isaka Njutna objavljenom 1687. Njutn je tvrdio da planete nisu zavisne od mehaničkih, opipljivih objekata ili supstanci koje bi ih držale na nebu. Umesto toga, gravitacija (sila teža) je ono što ih drži u pokretu i na njihovim putanjama. Zaista vise u praznom prostoru, ni o čemu. Mnogi Njutnovi drugovi su se samo smeškali radi njegove predstave o gravitaciji. A i samom Njutnu bilo je teško predstaviti da je prostor svemira većim delom bez materije.

Uprkos tome, gledišta Njutna su se konačno probila. Danas se lako zaboravi da je pitanje što drži planete u njihovoj poziciji među učenim i briljantnim naučnicima izazvalo žestoka prepiranja još nekih 32 veka nakon što je Biblija elegantnom jednostavnošću objasnila da ’zemlja stoji o ništa obešena‘. Odakle je Job znao to tako izraziti? Zašto je rekao da Zemlju ne drži čvrsto nikakva supstanca, kad su čak „eksperti“ trebali preko 3 000 godina kako bi došli do istog zaključka?

Zašto je Biblija toliko ispred svog vremena?

Biblija nam daje logičan odgovor. U 2. Timoteju 3:16 (NS) čitamo: „Sve je Pismo od Boga nadahnuto.“ Dakle, Biblija nije proizvod ljudske mudrosti, nego tačno saopštenje misli Stvoritelja.

Životovažno je da sam za sebe istražiš da li je ova tvrdnja Biblije istinita (1. Solunjanima 2:13). Time možeš spoznati misli one osobe koja nas je stvorila. Može li postojati pouzdaniji autoritet koji nam može reći šta budućnost donosi i kako možemo u ovom nemirnom svetu voditi srećan i produktivan život?

[Fusnota]

[Izvor slike na 13. strani]

Uz dozvolu British Library