Šta je rasa?

RASA! Na šta vas ta reč navodi da pomislite? Za neke ona znači diskriminaciju i ugnjetavanje. Za druge, mržnju, nemire, i čak ubistvo.

Od rasnih nemira u Sjedinjenim Američkim Državama do aparthejda u Južnoafričkoj Republici, od ratova između etničkih grupa u istočnoj Evropi do borbi na mestima kao što su Šri Lanka i Pakistan — rasa je postala centralna tačka neizrecive ljudske patnje i pustošenja.

Ali zašto je to tako? Isto tako i u zemljama gde su ljudi izgleda skoro prema svemu drugome tolerantni, zašto je pitanje rase tako osetljivo? Šta rasu čini upaljačem što pali toliko mnogo meteža i nepravde? Jednostavno rečeno, zašto ljudi različitih rasa ne mogu da se slože?

Da bismo odgovorili na ova pitanja, treba da znamo više od toga šta je rasa i na koje načine se rase razlikuju. Mi takođe moramo da razumemo ulogu koju istorija igra u trenutnim rasnim odnosima. Ipak, hajde najpre da pogledamo šta nam nauka može reći o toj temi.

Problem u klasifikovanju ljudi

Ljudi koji žive u različitim delovima sveta imaju raznolike fizičke karakteristike. One uključuju boju kože, oblik crta lica, strukturu kose, i tako dalje. Takve fizičke razlike odeljuju jednu rasu od druge.

Tako, ljudi obično govore o belcima i crncima, skrećući pažnju na boju kože. Ali ljudi takođe govore o Špancima, Azijcima, Skandinavcima, Jevrejima i Rusima. Ove poslednje identifikacije ne odnose se toliko na fizičke karakteristike koliko na geografske, nacionalne, ili kulturne razlike. Dakle za većinu ljudi, rasa nije određena samo fizičkim odlikama već isto tako i običajima, jezikom, kulturom, religijom i nacionalnošću.

Ipak, interesantno je da neki pisci o toj temi oklevaju da uopšte upotrebe reč „rasa“; oni tu reč stavljaju u navodnike svaki put kad se pojavi. Drugi tu reč u potpunosti izbegavaju i umesto nje koriste izraze kao što su „etnički taksoni“, „grupe“, „populacije“, i „varijeteti“. Zašto? Zato što reč „rasa,“ kako se ona obično razume, jeste toliko natovarena prizvucima i implikacijama da njena upotreba, bez pravilnog razjašnjenja, često pomračuje glavnu misao u diskusiji.

Za biologe i antropologe, rasa se često jednostavno definiše kao „potpodela neke vrste koja nasleđuje fizičke karakteristike što je razlikuju od drugih populacija te vrste“. Međutim, pitanje je: Koje se karakteristike mogu upotrebiti da bi se opisale različite grupe unutar ljudske vrste?

Predlagani su faktori kao što su boja kože, boja i struktura kose, oblik očiju i nosa, veličina mozga, i tip krvi, ali nijedan od njih se nije pokazao da potpuno zadovoljava kao klasifikator varijeteta čovečanstva. To je zato što ne postoji grupa ljudi što se prirodno pojavljuje u kojoj su svi članovi konstantno isti u tim odlikama.

Razmislite o boji kože. Većina ljudi veruje da se na osnovu boje kože čovečanstvo može lako podeliti na pet rasa: belu, crnu, braon, žutu, i crvenu. Uglavnom se razume da bela rasa ima belu kožu, kosu svetlih boja, i plave oči. Ipak, u stvarnosti, postoji velika raznolikost u boji kose, boji očiju, i u boji kože među članovima takozvane bele rase. Knjiga The Human species izveštava: „Ne samo da danas ne postoje nikakve populacije u Evropi čija bi većina članova bila jednog tipa; takve populacije nikad nisu ni postojale.“

Zaista, klasifikovanje ljudskih vrsta je teško, kako knjiga The Kinds of Mankind beleži: „Sve što smo izgleda u stanju da kažemo jeste ovo: iako sva ljudska bića ne izgledaju kao sva druga ljudska biće, i dok možemo jasno da vidimo mnogo svojstava u kojima ljudi izgledaju različito, naučnici se još uvek ne slažu u tome koliko tačno klasa čovečanstva postoji. Oni čak nisu odredili koji kriterijum možemo da upotrebimo da bi ljude pripisali jednoj ili drugoj rasi. Neki naučnici bi jednostavno želeli da odustanu i govore da je taj problem pretežak — da ne postoji rešenje!“

Sve ovo može izgledati zbunjujuće. S obzirom da naučnici očigledno imaju malo poteškoća kod klasifikovanja životinja i biljaka u rodove, vrste, i podvrste, zašto imaju jedan takav problem prilikom deljenja čovečanstva u rase?

„Čovekov najopasniji mit“

Prema antropologu Ašliju Montagjuu (Ashley Montagu), mnogi ljudi veruju da su „fizičke i mentalne crte povezane, da su fizičke razlike u povezanosti s prilično izraženim razlikama u mentalnim sposobnostima, i da su te razlike merljive uz pomoć I.Q. testova i kulturnih dostignuća tih populacija.“

Na taj način mnogi veruju da su, zato što rase poseduju različite fizičke karakteristike, određene rase intelektualno superiorne a druge inferiorne. Međutim, Montagju takvo razmišljanje naziva „čovekovim najopasnijim mitom“. I drugi stručnjaci se slažu.

Morton Klas (Morton Klass) i Hal Helman (Hal Hellman) objašnjavaju u The Kinds of Mankind: „Pojedinci se stvarno razlikuju; u svim populacijama postoje geniji i imbecili. Ali, posle sveg tog ispitivanja, odgovorni naučnici ne vide dokaz koji bi mogli da prihvate o genetskim razlikama između populacija u pogledu inteligencije ili sposobnosti.“

Ipak, zašto toliko mnogo ljudi nastavlja da veruje da površne fizičke razlike znače da su rase fundamentalno različite? Kako je, stvarno, rasa postala jedno takvo sporno pitanje? Ove stvari razmotrićemo u sledećem članku.