Možete li verovati Božjim obećanjima?

JEHOVA BOG, naš Stvoritelj, uvek je održao svoju reč. „Rekao sam“, kazao je on. „I izvršiću“ (Isaija 46:11). Nakon što je odveo Izraelce u Obećanu zemlju, Božji sluga Isus Navin je napisao: „Ništa ne izosta od svega dobra što Gospod beše obrekao domu Izrailjevu. Sve se ispuni“ (Isus Navin 21:45; 23:14).

Od dana Isusa Navina pa do dolaska Mesije, ispunile su se stotine proročanstava koja je Bog nadahnuo. Jedan primer je kad je ponovni graditelj Jerihona pretrpeo kaznu koja je bila prorečena vekovima unapred (Isus Navin 6:26; 1. Kraljevima 16:34). Još jedan primer jeste obećanje koje je na izgled bilo nemoguće ispuniti, da će izgladneli stanovnici Samarije dobiti za jelo obilje hrane na dan koji je sledio to predviđanje. U sedmom poglavlju 2. Kraljevima možete pročitati kako je Bog ispunio to obećanje.

Uspon i pad svetskih sila

Bog je nadahnuo biblijske pisce da zapišu detalje u vezi s usponom i padom svetskih sila. Na primer, Bog je upotrebio svog proroka Isaiju da prorekne pad moćnog Vavilona skoro 200 godina pre nego što se to desilo. U stvari, Midi, koji su postali saveznici s Persijancima, bili su po imenu naznačeni kao osvajači (Isaija 13:17-19). A ono što je još vrednije zapaziti, Božji prorok je po imenu naznačio i persijskog kralja Kira kao onog koji će preuzeti vođstvo u tom osvajanju, iako tada kad je proročanstvo zapisano Kir još nije bio ni rođen! (Isaija 45:1). Ali ima toga još.

Prorok Isaija je takođe prorekao kako će biti ostvareno osvajanje Vavilona. On je napisao da će zaštitne vode grada, reka Eufrat, ’biti isušene‘ i da ’vrata [Vavilona] neće biti više zatvorena‘ (Isaija 44:27–45:1). Ovi specifični detalji su se ispunili, kako je izvestio istoričar Herodot.

Dok je Vavilon još uvek bio na vrhu, Bog je takođe upotrebio svog proroka Danila da ispriča o svetskim silama koje će slediti Vavilon. Danilo je imao jednu viziju o simboličnom dvorogom ovnu koji je uspeo u poražavanju ostalih ’zveri‘. Ne ostavljajući nikakvu sumnju u pogledu toga koga taj dvorogi ovan predstavlja, Danilo je napisao da ’su to kraljevi Midski i Persijski‘ (Danilo 8:1-4, 20). Zaista, baš kao što je prorečeno, Medo-Persija je postala sledeća svetska sila kad je 539. pre n. e. porazila Vavilon.

U ovoj viziji od Boga, Danilo je zatim video ’jednog jarca koji imaše jedan veliki rog među očima‘. Danilo je nastavio svoj opis: ’Videh ga kako dođe do ovna i udari ovna te mu slomi oba roga, i ne nađe se niko da izbavlja ovna od njega. Jarac posta vrlo moćan; ali kad on osili, slomi mu se veliki rog, i mesto njega narastoše četiri velika roga‘ (Danilo 8:5-8).

Božja Reč ne ostavlja mesta sumnji u pogledu toga šta sve ovo znači. Zapazite objašnjenje: „Jarac je kralj Javanski [„car Grčki“, DK]. Veliki rog među očima to je prvi kralj. Četiri roga koji izbiše na mesto izlomljenog roga, to su četiri kraljevstva koja će nastati iz tog naroda, ali koja neće imati toliku silu“ (Danilo 8:21, 22).

Istorija pokazuje da je ovaj „car Grčki“ bio Aleksandar Veliki. Nakon njegove smrti 323. pre n. e., njegovo carstvo se konačno razdelilo između četiri njegova generala — Seleuka I Nikatora, Kasandera, Ptolomeja I i Lizimaha. Baš kao što je Biblija prorekla, „to su četiri kraljevstva koja će nastati“. I kao što je takođe bilo prorečeno, nijedan od njih nikada nije imao onu moć koju je imao Aleksandar. Zaista, ta ispunjenja su toliko bila izuzetna da su takva biblijska proročanstva nazvana „istorija napisana unapred“.

Obećani Mesija

Bog nije samo obećao Mesiju koji će izbaviti ljude od posledica greha i smrti već je takođe pružio brojna proročanstva da bi se identifikovao taj Obećani. Osmotrite samo nekoliko od njih, i to proročanstva koja Isus nije mogao namestiti da se ispune.

Stotinama godina unapred bilo je prorečeno da će Obećani biti rođen u Vitlejemu i da će ga roditi devica. (Uporedi Miheja 5:2 s Matejem 2:3-9; Isaiju 7:14 s Matejem 1:22, 23). Bilo je prorečeno da će biti izdat za 30 srebrnika (Zaharija 11:12, 13; Matej 27:3-5). Takođe je bilo prorečeno da se ni jedna jedina kost njegovog tela neće slomiti i da će bacati kocke za njegovu odeću. (Uporedi Psalam 34:21 s Jovanom 19:36, Psalam 22:19 s Matejem 27:35.)

Naročito je značajna činjenica da je Biblija prorekla kada će Mesija doći. Božja Reč je prorokovala: „Otkad izide riječ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje“ (Danilo 9:25, DK). Prema Bibliji, reč da se obnovi i ponovo izgradi Jerusalim objavljena je u 20. godini vladanja kralja Artakserksa, za koju svetovna istorija ukazuje da je bila 455. pre n. e. (Nemija 2:1-8). Ovih 69 nedelja godina završile su se 483 godine kasnije (7 x 69 = 483), 29. n. e. To je bila baš ona ista godina kad se Isus krstio i kad je pomazan svetim duhom, postajući tako Mesija, to jest Hrist!

Značajno je to da su ljudi iz Isusovih dana očekivali da se u to vreme pojavi Mesija, kako je zabeležio hrišćanski istoričar Luka (Luka 3:15). Rimski istoričari Tacit i Svetonije, jevrejski istoričar Josif, i jevrejski filozof Filo Judej takođe svedoče o ovom stanju iščekivanja. Čak i Aba Hilel Silver, u svojoj knjizi A History of Messianic Speculation in Israel, priznaje da je „Mesija očekivan otprilike u drugoj četvrtini prvog veka n. e.“. To je, kaže on, bilo zbog „popularne hronologije tog vremena“, izvučene delimično iz knjige proroka Danila.

U svetlu ovih informacija, ne treba da nas iznenadi da Biblija takođe ukazuje i na to kad će se Mesija vratiti da bi započeo sa svojom kraljevskom vladavinom. Hronološki dokaz sadržan u Danilovom proročanstvu precizno je ukazao na tačno vreme kada će „Svevišnji“ predati vladavinu nad zemljom ’najnižemu između ljudi‘, Isusu Hristu (Danilo 4:17-25; Matej 11:29). Spomenut je period od „sedam vremena“, ili sedam proročanskih godina, i izračunato je da je ovaj period istekao 1914. godine.a

Nikakav zadati datum kraja

Međutim, godina 1914. jeste datum samo za početak Hristove vladavine „usred neprijatelja svojih“ (Psalam 110:1, 2; Jevrejima 10:12, 13). Biblijska knjiga Otkrivenje razotkriva da će u vreme kad Hristova vladavina na nebu započne Hrist zbaciti Sotonu Đavola i njegove anđele dole na zemlju. Pre nego što on uništi ove zle duhovne osobe, Biblija kaže, one će na zemlji prouzrokovati puno nevolja za jedno „kratko vreme“ (Otkrivenje 12:7-12).

Ono što je važno, Biblija ne pruža datum za to kada će se ovo „kratko vreme“ završiti i kada će Hrist delovati kao Egzekutor Božjih neprijatelja u Armagedonu (Otkrivenje 16:16; 19:11-21). U stvari, kao što je primećeno u prethodnom članku, Isus je rekao da se bude spreman jer nijedan čovek ne zna datum za taj događaj (Marko 13:32, 33). Kad neko ide preko onoga što je Isus rekao, kao što su to učinili hrišćani u Solunu i drugi nakon njih, tada će biti lažnih, to jest netačnih, predviđanja (2. Solunjanima 2:1, 2).

Potrebna je korekcija gledišta

Pre druge polovine 1914, mnogi hrišćani su u to vreme očekivali da se Hrist vrati i da ih odnese na nebo. Tako je, u jednom govoru održanom 30. septembra 1914, A. H. Makmilan, jedan Istraživač Biblije, izjavio: „Ovo je verovatno poslednji javni govor koji ću održati jer ćemo uskoro ići kući [na nebo].“ Jasno je da je Makmilan pogrešio, ali to nije bilo jedino neispunjeno očekivanje koje su on ili drugi Istraživači Biblije imali.

Istraživači Biblije, od 1931. poznati kao Jehovini svedoci, takođe su očekivali da će 1925. videti ispunjenje veličanstvenih biblijskih proročanstava. Oni su pretpostavljali da će u to vreme započeti zemaljsko uskrsenje, i da će ono dovesti natrag verne ljude iz davnina, kao što su Avram, David i Danilo. Skorije, mnogi Svedoci su pretpostavljali da bi događaji povezani s početkom Hristove Hiljadugodišnje vladavine mogli započeti da se odigravaju 1975. Njihovo očekivanje bilo je zasnovano na razumevanju da će tada započeti sedmi milenijum ljudske istorije.

Ova pogrešna gledišta nisu značila da su Božja obećanja neispravna, da je on napravio grešku. Ni u kom slučaju! Za greške ili pogrešne zamisli, kao i u slučaju hrišćana iz prvog veka, bio je zaslužan propust da se sledi Isusovo upozorenje: ’Vi ne znate to vreme.‘ Pogrešni zaključci bili su, ne posledica pokvarenosti ili nevernosti Hristu, već gorljive želje da se baš u njihovo vreme realizuju ispunjenja Božjih obećanja.

U skladu s time, A. H. Makmilan je kasnije objasnio: „Naučio sam da moramo priznati svoje greške i nastaviti da istražujemo Božju Reč radi većeg prosvetljenja. Bez obzira na to kakve bismo promene u našim gledištima morali s vremena na vreme učiniti, to neće promeniti ljubaznu pripremu otkupa i Božje obećanje večnog života.“

Zaista, Božjim obećanjima se može verovati! Ljudi su ti koji su skloni greškama. Prema tome, pravi hrišćani će zadržati stav čekanja u poslušnosti Isusovoj zapovesti. Oni će ostati budni i spremni za Hristov neizbežni dolazak kao Božjeg Egzekutora. Oni neće dozvoliti da lažna predviđanja otupe njihove osećaje i da učine da oni ignorišu pravo upozorenje o kraju sveta.

Kako, onda, stoje stvari s tim verovanjem da će ovaj svet doći svom kraju? Postoji li zaista dokaz da će se to desiti uskoro, u okviru vašeg životnog veka?

[Fusnota]

[Slika na 7. strani]

O padu Vavilona bili su prorečeni specifični detalji

[Slike na 9. strani]

Isus nije mogao namestiti da se mnoga od proročanstava o njemu samom ispune