Duvanske kompanije zahvaćene vatrenom stihijom

PREMA jednom izveštaju koji se pojavljuje u časopisu The New York Times od 26. jula 1995, „Ministarstvo pravosuđa je sazvalo veliku porotu u Njujorku da istraži da li su duvanske kompanije netačno predstavile Federalnim službenicima sadržaj i rđave efekte cigareta. Ministarstvo bi ovde verovatno trebalo da sazove drugu komisiju da istraži da li su direktori kompanije lagali pred Kongresom o duvanskim proizvodima“.

Povod za to? Izveštaj ga razjašnjava. Aprila 1994. glavni direktori sedam vodećih duvanskih kompanija u Sjedinjenim Državama svedočili su pod zakletvom pred kongresnim odborom da „oni ne misle da nikotin izaziva zavisnost, da cigarete prouzrokuju bolest ili da njihove kompanije manipulišu nivoom nikotina u duvanskim proizvodima“.

Posle toga svod se srušio — njihove tvrdnje o nedužnosti pale su u vodu — kada je u junu 1995. na svetlo izašlo dve hiljade optužujućih dokumenata. Ovi dokumenti pokazuju da su istraživači duvana potrošili 15 godina proučavajući „farmakološke“ efekte nikotina na telo, mozak i ponašanje pušača. Dr Viktor Dinobl, bivši istraživački naučnik za jednu od tih kompanija, opisuje ključni pronalazak istraživanja: „Kompanija je počela da shvata da bi mogla smanjiti katran, ali povećati nikotin, i još uvek imati cigarete koje su prihvatljive za pušače. Nakon sveg njihovog rada shvatili su da nikotin ne samo da smiruje ili stimuliše već da ima svoj efekat centralno, u mozgu, i da ljudi puše zbog moždanih efekata.“

Prema časopisu The New York Times, studije koje je sprovela kompanija pokazale su da „koju god marku ljudi puše oni teže ka tome da dobiju potrebnu količinu nikotina time što dublje udišu, duže zadržavaju dim u ustima ili puše više cigareta“. Istraživači kompanije su pokušali da naprave cigarete s manje katrana i dovoljnim nivoima nikotina da bi održali zadovoljstvo pušača.

Dokumenti nadalje otkrivaju da duvanska kompanija ispoljava snažan interes za svoje mušterije. Studenti su bili predmet njihovog ispitivanja više od 15 godina. Ljudi u jednom gradu u Ajovi, uključujući i neke 14-godišnjake pušače, bili su ispitivani u vezi s njihovim pušačkim navikama.

Obelodanjenje ovih istraživačkih dokumenata smatra se blagodaću za koaliciju advokata koji su pokrenuli parnicu protiv sedam duvanskih firmi. Oni optužuju te duvanske kompanije za prikrivanje saznanja o osobinama nikotina koje izazivaju zavisnosti i za manipulisanje nivoima nikotina da bi se unapredila zavisnost. Jedan advokat je rekao da ni jedna porota na svetu neće verovati da su te kompanije obavljale ova istraživanja kao hobi.

Dok se vatrena stihija rasplamsava u razvijenom svetu, duvanski dim sve više duva prema svetu u razvoju. Pre četrdeset godina na Jugu, ili u svetu u razvoju, praktično ni jedna žena nije pušila a samo oko 20 procenata muškaraca je pušilo. Ali danas 8 procenata svih žena i 50 procenata svih muškaraca u zemljama u razvoju su pušači duvana — a taj broj raste. „Dim“, kažu istraživači, „duva Jugom.“

Dopisnik za Probudite se! izveštava o trendu

Naš dopisnik stacioniran u Brazilu napravio je neke opšte komentare o situaciji na Jugu. Istraživanje u industrijalizovanom svetu prikazuje sve smrtonosniju sliku za pušače duvana. Ono ima svoj efekat. „Zemlje koje su shvatile vitalnu važnost javnog informisanja sada gledaju početke pada u potrošnji duvana“, izveštava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). „Na Severu“ — dodaje Panos, organizacija za informisanje smeštena u Londonu — „pušenje nije više društveno prihvaćeno u mnogim domovima, javnim mestima i radnim mestima“ i većina ljudi sada shvata da ih „pušenje može ubiti“. „Duvanska industrija se seli na Jug.“

Nasuprot tome, pokazalo se da je otvoriti novo tržište na Jugu isto tako lako kao i otvoriti paklicu cigareta. Za duvansku industriju uslovi u zemljama u razvoju su primamljivi. U tri od četiri zemlje u razvoju ne postoji zabrana reklamiranja, i u isto vreme, svesnost javnosti o opasnostima pušenja je niska. „Ljudi nisu svesni rizika jer im se o tome ne govori“, primećuje Panos.

Da bi naveli mlade žene — koje su jedna od glavnih industrijskih meta — da zapale svoju prvu cigaretu, reklame „slikovito opisuju pušenje kao zavodnički zabavnu aktivnost u kojoj uživaju nezavisne žene“. Reklame za duvan zvuče sumnjivo kao i one koje su korišćene u industrijalizovanom svetu pre pola veka. Tada su te reklame bile efikasne. Uskoro je, kaže jedan izvor, svaka treća žena „pripalila s muževnim entuzijazmom“.

Danas, žestoko agresivni marketing koji se namerio na neobaveštene žene u zemljama u razvoju uverava da ovaj reklamni „uspeh“ 1920-ih i 1930-ih samo što se nije ponovio. Dakle, sumoran izgled je da su milioni mladih žena u siromašnijim zemljama sveta sada u opasnosti da postanu, kao što se izražava jedan posmatrač, „lepuškaste devojčice u svojim ranim nikotinskim“.

Glavna meta

Iako su žene jedna od važnijih meta duvanske industrije, mladi ljudi su njena glavna meta. Reklame u stilu crtanih filmova i fabrički žig cigareta na igračkama donose profit, a isto tako i pokroviteljstvo sportskih događaja.

U Kini, izveštava časopis Panoscope, mladi ljudi se „odaju cigaretama u ogromnim razmerama“. Nekih 35 procenata dece između 12 i 15 godina i 10 procenata između 9 i 12 godina su pušači. U Brazilu se, izveštava dnevni list Folha de S. Paulo, procenjuje da su deset miliona mladih pušači. Zar nisu svesni opasnosti? „Znam da je pušenje cigareta štetno“, kaže Rafael, 15-godišnji Brazilac koji puši paklicu i po cigareta na dan, „ali to je veoma privlačno.“ Kakve su posledice ovog bezbrižnog rezonovanja? „Svakog dana“, izveštava Panos, „barem još 4 000 mladih počinje da puši.“

Duvanska industrija izvozi na Jug neke proizvode koji imaju viši sadržaj katrana i nikotina nego marke koje se prodaju na Severu. Razlog je očigledan. „Ja se ne izvinjavam zbog nikotina“, rekao je jedan službenik duvanske industrije pre nekoliko godina. „To je ono što donosi ponovljeni biznis. To je ono što čini da se ljudi vraćaju.“ To je efikasno. „Zbog visokih nivoa nikotina“, potvrđuje holandska publikacija Roken Welbeschouwd, „brže se postiže zavisnost i to otvara prilike da se poveća potrošnja i prodaja tako što se postepeno smanjuju ovi nivoi.“

„Duvanska industrija“, zaključuje Panos, „Jug smatra tržištem koje će industriju zadržati u poslu.“

Pripaliti ili produžiti život

Ako živiš u zemlji u razvoju, šta ćeš uraditi? Činjenice su jasne. Do 1950. smrti zbog bolesti povezanih s pušenjem bile su neznatne, ali danas milion ljudi na Jugu umire svake godine zbog bolesti povezanih s pušenjem. Međutim, SZO upozorava da će za manje od tri decenije godišnji broj smrtnih slučajeva povezanih s pušenjem u zemljama u razvoju porasti na sedam miliona. Nasuprot onome što vam kažu reklame za duvan, cigarete konačno zakucavaju eksere u sanduk.

Kažete da ste svesni opasnosti? Odlično, ali šta ćete uraditi s tim spoznanjem? Da li ćete biti poput pušača koji je pročitao toliko mnogo užasnih stvari o pušenju da je odlučio da odustane od čitanja? Ili ćete biti dovoljno pametni da vidite kroz dimnu zavesu koju navlače reklame za duvan i pušenju reći ne? Istina, duvanski dim duva Jugom — ali on ne mora duvati vašim putem!

[Okvir na 19. strani]

Kina — broj jedan

Džang Hanmin, 35-godišnji radnik u Kini, zaobljava dlanove i pali cigaretu. „Da budem iskren“, kaže on, „mogu raditi bez mnogih stvari, ali cigarete nisu jedna od njih.“ Izgleda da se isto može reći i za 300 miliona drugih Džangovih zemljaka. Od 1980-ih Kina „proizvodi, prodaje i puši više nego bilo koja druga zemlja“. U jednoj od prošlih godina „prodate su milijarde cigareta okorelom pušačkom narodu“, što je Kinu učinilo „svetskom duvanskom nacijom broj jedan“ (časopis Panoscope).

[Okvir na 20. strani]

Cigarete sa „garancijom“?

Iako svake godine umire tri miliona ljudi zbog bolesti povezanih s pušenjem, reklame i dalje govore pušačima da je njihova navika sigurna. Na primer, jedna nedavna reklama u brazilskom časopisu rastrubila je dolazak jedne marke cigareta koje „stižu s fabričkom garancijom“. Reklama uverava: „Vaš auto ima garanciju; vaš TV ima garanciju; vaš sat ima garanciju. I vaša cigareta je ima.“ Međutim, kao što reklame ukazuju i kao što hronično bolesni pušači mogu potvrditi, jedina garancija je ta da je „pušenje štetno po zdravlje“.

[Slika na 19. strani]

Jedna od najvažnijih meta — žene u zemljama u razvoju

[Izvor]

SZO fotografija od L. Tejlora

[Slika na 20. strani]

Zar nisu svesni opasnosti?

[Izvor]

SZO