Gledište Biblije

Zašto kontrolisati svoj gnev?

BIO je to zloslutan početak. „Sad kad sam glava ove kuće, nećeš me sramotiti svojim kašnjenjem“, povikao je Džon na svoju novu mladu, Džindžer.a Preko 45 minuta je vikao na nju dok je zahtevao da ostane da sedi na krevetu. Uvredljiv govor je postao norma u njihovom braku. Nažalost, Džonovo gnevno ponašanje se pogoršalo. Lupao bi vratima, udarao o kuhinjski sto i divlje vozio i treskao po volanu, ugrožavajući tako život drugih.

Na nesreću, kao što bez sumnje dobro znate, takvi scenariji se ponavljaju i suviše često. Da li je gnev ovog čoveka bio opravdan ili je on izgubio kontrolu? Da li je svaki gnev neispravan? Kada gnev izmiče kontroli? Kada je prekomeran?

Kontrolisani gnev se može opravdati. Na primer, Božji gnev se raspalio protiv drevnih, nemoralnih gradova Sodoma i Gomora (Postanje 19:24). Zašto? Zato što su se stanovnici tih gradova upuštali u nasilne i izopačene seksualne postupke, koji su bili dobro poznati širom tog područja. Na primer, kada su anđeoski glasnici posetili pravednog čoveka Lota, jedna rulja mladih zajedno sa starima pokušala je da siluje Lotove goste. Jehova Bog je bio opravdano gnevan na njihov veliki nemoral (Postanje 18:20; 19:4, 5, 9).

Poput svog Oca, i savršeni čovek Isus Hrist je imao priliku da bude gnevan. Trebalo je da hram u Jerusalimu bude centar obožavanja za Božji izabrani narod. Trebalo je da bude „dom molitve“, gde bi pojedinci mogli prinositi lične žrtve i prinose Bogu, gde bi mogli biti poučeni njegovim putevima i gde bi im se oprostili gresi. U hramu bi mogli, da tako kažemo, da komuniciraju s Jehovom. Umesto toga, religiozne vođe su u Isusovo vreme pretvorile hram u ’dom trgovački‘ i u „pećinu razbojničku“ (Matej 21:12, 13; Jovan 2:14-17). Lično su profitirali od prodaje životinja koje se koriste kao žrtve. U pravom smislu reči, oni su strigli stado. Zato je Sin čovečji savršeno bio u pravu kad je oterao te prevarante iz doma svog Oca. Razumljivo je što je Isus bio gnevan!

Kada se nesavršeni ljudi razgneve

I nesavršeni ljudi ponekad mogu s pravom biti razjareni. Razmotrite šta se desilo Mojsiju. Nacija Izrael je upravo bila čudom izbavljena iz Egipta. Jehova je dramatično pokazao svoju silu na lažnim egipatskim bogovima tako što je Egipćane pogodio s deset nevolja. Zatim je Izraelcima otvorio put da pobegnu, razdelivši Crveno more. Posle toga su bili odvedeni u podnožje planine Sinaj, gde su bili organizovani u naciju. Delujući kao posrednik, Mojsije je otišao na planinu da dobije Božje zakone. Zajedno sa svim drugim zakonima, Jehova je Mojsiju dao Deset zapovesti, koje su „prstom Božjim“ bile napisane na kamenim pločama koje je sam Bog izrezao iz planine. Međutim, kad je Mojsije sišao, šta je pronašao? Ljudi su se okrenuli ka obožavanju kipa zlatnog teleta! Kako su brzo zaboravili! Prošlo je svega nekoliko nedelja. S pravom se „gnev Mojsijev raspali“. Razbio je kamene ploče i počeo da uništava kip teleta (Izlazak 31:18; 32:16, 19, 20).

U jednoj kasnijoj prilici, Mojsije se razjario kad su se ljudi žalili zbog nedostatka vode. Razdražen, na trenutak je izgubio svoju čuvenu krotost, to jest blagu narav. To je vodilo do ozbiljne greške. Umesto da veliča Jehovu kao izraelskog Opskrbitelja, Mojsije je grubo govorio narodu i skrenuo pažnju na svog brata Arona i na sebe. Zato je Bog našao za shodno da disciplinuje Mojsija. Njemu neće biti dozvoljeno da uđe u zemlju obećanja. Nakon tog incidenta na Merivi, više se ne spominje da se Mojsije razjario. Očigledno je naučio svoju lekciju (Brojevi 20:1-12; Ponovljeni zakoni 34:4; Psalam 106:32, 33).

Stoga, postoji razlika između Boga i čoveka. Jehova može da ’usteže svoj gnev‘ i s pravom se opisuje da je „spor na gnev“ jer je njegova dominantna osobina ljubav, a ne gnev. Njegov gnev je uvek pravedan, uvek opravdan, uvek kontrolisan (Izlazak 34:6; Isaija 48:9; 1. Jovanova 4:8). Savršen čovek Isus Hrist je uvek mogao da kontroliše ispoljavanje svog gneva; opisan je da je „blage naravi“ (Matej 11:29, NW). S druge strane, nesavršeni ljudi, čak i ljudi od vere poput Mojsija, imali su poteškoće da kontrolišu svoj gnev.

Takođe, ljudi se uglavnom ne obaziru dovoljno na posledice. Neko može da plati zbog toga što izgubi kontrolu nad svojim gnevom. Na primer, koje su očite posledice ako se muž razjario na svoju ženu do te mere da pesnicom probije zid? Imanje je oštećeno. Njegova ruka je možda povređena. Ali i više od toga, kakav će uticaj njegov bes imati na ljubav i poštovanje koje njegova žena ima prema njemu? Zid se može popraviti za nekoliko dana, i njegova ruka može zaceliti za nekoliko nedelja; ali koliko će mu vremena biti potrebno da povrati poverenje i poštovanje svoje žene?

U stvari, Biblija je puna primera ljudi koji su propustili da kontrolišu svoj gnev i koji su pretrpeli posledice. Razmotrite samo neke. Kain je bio prognan nakon što je ubio svog brata Avelja. Simeona i Levija je prokleo njihov otac zbog toga što su ubili čoveka iz Sihema. Jehova je Oziju udario gubom nakon što se Ozija razbesneo na sveštenike koji su pokušavali da ga isprave. Kad se Jona ’naljutio‘, Jehova ga je ukorio. Svi su oni morali da odgovaraju za svoj gnev (Postanje 4:5, 8-16; 34:25-30; 49:5-7; 2. Letopisa 26:19; Jona 4:1-11).

Hrišćani su odgovorni

Slično tome, hrišćani danas moraju dati odgovor za svoje postupke i Bogu i, u izvesnoj meri, svojim suvernicima. To se odmah može videti iz biblijske upotrebe grčkih izraza koji označavaju gnev. Jedna od dve reči koje se najčešće koriste jeste orge. Uglavnom se prevodi „srdžba“ i sadrži elemenat svesnosti i čak namere, često u cilju osvete. Zato je Pavle podsticao rimske hrišćane: „Ne osvećujte se za sebe, ljubljeni, nego puštajte gnevu [„srdžbi“, NW, orge] Božjemu da deluje, jer je napisano: ’Moja je osveta, moja je odmazda, govori Gospod.‘“ Umesto da gaje zlobu prema svojoj braći, oni su ohrabreni da ’zlo nadvladaju dobrim‘ (Rimljanima 12:19, 21).

Drugi često korišćen izraz jeste timos. Koren te reči „u osnovi označava silno kretanje vazduha, vode, zemlje, životinja ili ljudi“. Stoga se ta reč različito opisuje kao „strastven izliv neprijateljskog osećanja“, „izlivi gneva“, ili „uzburkane strasti, koje uznemiruju harmoniju uma, i stvaraju domaće i građanske svađe i uznemirenosti“. Poput vulkana koji može da izbije bez upozorenja i da bljuje vruć pepeo, kamenje i lavu, što može da povredi, osakati ili ubije, takav je i čovek ili žena koji ne mogu da kontrolišu svoju narav. Oblik množine reči timos koristi se u Galatima 5:20, gde Pavle nabraja ’napade gneva‘ (NW) zajedno s drugim ’putenim delima‘ (19. stih), kao što su blud, raspušteno ponašanje i pijanstva. Sigurno, Džonovo ponašanje — opisano na početku — dobro ilustruje ’napade gneva‘.

Dakle, kako treba hrišćanska skupština da gleda na pojedince povezane s njom koji se iznova upuštaju u nasilne postupke protiv neke osobe ili tuđeg poseda? Nekontrolisani gnev je destruktivan i lako vodi do nasilja. Isus je stoga s dobrim razlogom izjavio: „Ali vam ja kažem da svaki koji se gnevi na brata svoga zaslužuje da ga kazne sudije“ (Matej 5:21, 22). Muževima se savetuje: „Ljubite žene svoje, i ne budite osorni prema njima.“ Onaj koji je „gnevljiv“ ne može se kvalifikovati za nadglednika u skupštini. Dakle, pojedince koji ne mogu kontrolisati svoj gnev ne treba smatrati primerom u skupštini (Kološanima 3:19; Titu 1:7; 1. Timoteju 2:8). U stvari, nakon što se razmotri stav, obrazac ponašanja i ozbiljnost štete nanete životu drugih, osoba koja popušta nekontrolisanim napadima gneva mogla bi biti isključena iz skupštine — što je zaista kobna posledica.

Da li je Džon, o kome se ranije govorilo, ikada doveo svoje emocije pod kontrolu? Da li je ikada mogao da obuzda svoj brz, nizbrdan pad u katastrofu? Nažalost, vikanje je preraslo u napadanje i guranje. Pokazivanje prstom je vodilo do doslovnih, bolnih, modrica od prstiju. Džon je bio pažljiv da izbegne mesta povrede koja su lako uočljiva i pokušavao je da prikrije svoje ponašanje. Međutim, na kraju je pribegao šutiranju, udaranju, čupanju za kosu i gorim stvarima. Džindžer je sada odvojena od Džona.

To nije moralo da se dogodi. Mnogi su u sličnim situacijama mogli da ukrote svoj gnev. Stoga, koliko je bitno oponašati savršeni primer Isusa Hrista. On nikada nije bio kriv ni za jedan napad nekontrolisanog gneva. Njegov gnev je uvek bio pravedan; nikada nije gubio kontrolu. Pavle nas je sve mudro savetovao: „Ako se i gnevite, nemojte grešiti, a sunce da ne zađe u gnevu vašemu“ (Efescima 4:26). Skromno priznajući to da kao ljudi imamo ograničenja i to da ćemo požeti ono što sejemo, imamo dobar razlog da zakočimo svoj gnev.

[Fusnote]

[Izvor slike na 18. strani]

Saul ugrožava život Davidu/The Doré Bible Illustrations/Dover Publications, Inc.