Samoubistvo — mora mladih ljudi
KAO da rat, ubistva i zverstva ne uništavaju u dovoljnoj meri našu omladinu, postoji još i jedno drugo uništenje u obliku samoubistava mladih. Zloupotreba droge i alkohola pustoši i um i telo mladih, dovodeći do mnogih smrtnih slučajeva. Sve je uobičajeniji posmrtni pomen koji govori da je žrtva predozirala — umrla od prevelike doze droge, bilo namerno ili slučajno.
Časopis Morbidity and Mortality Weekly Report od 28. aprila 1995, izvestio je da je „samoubistvo treći vodeći uzrok smrti među adolescentima u uzrastu od 15 do 19 godina, u Sjedinjenim Državama“. Dr Dž. Dž. Man piše u publikaciji The Decade of the Brain: „Više od 30 000 Amerikanaca godišnje počini samoubistvo [1995. broj je iznosio 31 284]. Tragično je što su žrtve obično mladi ljudi... Deset puta više od tih 30 000 ljudi pokuša da se ubije, ali preživi... Identifikovati pacijente kojima preti opasnost od samoubistva jeste veliki izazov za lekare, jer oni ne mogu lako razlikovati pacijente s teškom depresijom koji će pokušati da se ubiju od onih koji to neće pokušati.“
Sajmon Sobo, šef psihijatrije u bolnici Nju Milford, u Konektikatu u SAD, zapazio je: „Bilo je više pokušaja samoubistva ovog proleća [1995], nego što sam video za 13 godina od kako sam ovde.“ U Sjedinjenim Državama, svake godine hiljade tinejdžera pokuša da se ubije. Svaki pokušaj jeste jedna molba za pomoć i pažnju. Ko će biti tu da pruži podršku pre nego što bude prekasno?
Svetski problem
Situacija nije mnogo drukčija ni u mnogim drugim delovima sveta. U Indiji je prema časopisu India Today, tokom 1990, oko 30 000 mladih počinilo samoubistvo. U Izraelu, Kanadi, Novom Zelandu, Tajlandu, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Švajcarskoj i Španiji porasla je stopa samoubistava među mladima. Izveštaj za 1996, Međunarodnog fonda UN za pomoć deci (Unicefa) izveštava da je najveća stopa samoubistava kod mladih u Letoniji, Litvaniji, Novom Zelandu, Rusiji, Sloveniji i u Finskoj.
Australija takođe ima jednu od najviših stopa samoubistava mladih. U ovoj zemlji 1995, 25 posto svih smrtnih slučajeva među mladićima i 17 posto među devojkama bila su samoubistva, prema izveštaju novina The Canberra Times. Stopa „uspešnih“ samoubistava među mladićima u Australiji veća je oko pet puta nego među devojkama. Slična srazmera nalazi se u većini zemalja.
Da li to znači da će mladići pre pokušati da se ubiju od devojaka? Ne mora da znači. Podaci koji su na raspolaganju pokazuju malu razliku između polova u slučajevima pokušaja samoubistva. Međutim, „prema najnovijim podacima od SZO [Svetske zdravstvene organizacije] u industrijalizovanim zemljama, oko četiri puta više mladih muškaraca nego žena počini samoubistvo“ (The Progress of Nations, objavljeno od Unicefa).
Međutim, čak ni ove užasne statistike ne mogu u potpunosti da prikažu problem. Neverovatno je lako čitati statistike o samoubistvu mladih, izražene kliničkim i analitičkim izrazima. Međutim, ono što se često ne shvata ili ne vidi iza svake hladne statistike, jesu skrhane porodice i boli u srcu, patnje, muke i očaj preživelih dok tragaju za razlozima.
Dakle, mogu li tragedije poput samoubistva mladih biti sprečene? Otkriveni su neki ključni faktori koji bi mogli pomoći da se izbegne ova teška situacija.
[Okvir na 5. strani]
Motivi za samoubistvo
Postoje mnoge teorije o motivima za samoubistvo. „Samoubistvo nastaje kao reakcija određene osobe na neki poražavajući problem, kao što su: socijalna izolovanost, smrt voljene osobe (naročito bračnog druga), razdeljen dom u detinjstvu, ozbiljno telesno oboljenje, starenje, nezaposlenost, finansijski problemi i zloupotreba droga“ (The Medical Association Encyclopedia of Medicine).
Prema sociologu Emilu Durkhajmu, postoje četiri osnovne vrste samoubistva:
1. Egoističko samoubistvo — Za „ovo samoubistvo se veruje da potiče iz neuspeha individue da se integriše u društvo. Žrtve egoističkog samoubistva, uglavnom prepuštene same sebi, niti su povezane sa svojom zajednicom, niti zavise od nje“. One teže da postanu usamljenici.
2. Altruističko samoubistvo — „Individua je preterano integrisana u neku grupu, tako da ona oseća da nijedna žrtva nije prevelika.“ Primeri toga su japanski piloti kamikaze za vreme Drugog svetskog rata i religiozni ekstremisti koji ubijajući sebe ubijaju i svoje tobožnje neprijatelje. Drugi primeri bi bili oni koji izvršavaju samoubistvo da bi skrenuli pažnju na određeni događaj.
3. Anomičko samoubistvo — „Žrtva anomičkog samoubistva nije u stanju da na razuman način izađe na kraj s krizama, tako da izabire samoubistvo kao rešenje problema. [Ovo] se događa kada je uobičajeni odnos individue s društvom iznenada i šokantno izmenjen.“
4. Fatalističko samoubistvo — Za ovo samoubistvo se „veruje da ga prouzrokuje preterano stroga društvena odredba koja u osnovi ograničava slobodu individue“. Takve žrtve „veruju da nemaju budućnost pogodnu za život“. (Adolescent Suicide: Assessment and Intervention, od Alana L. Bermana i Davida A. Džoubza.)
[Slika na 5. strani]
Neki štetni običaji mladih koji ih mogu voditi do samoubistva