Da li se on tek tako, eto, desio, ili je stvoren?

MNOGI naučnici se osećaju nelagodno zbog ideje da je svemir stvorio neki inteligentni Stvoritelj. Zbog toga teoretišu da je on nekako postao sam od sebe. Ali niko ne može da objasni kako se to moglo dogoditi.

U stvari, upravo je onako kako je časopis Scientific American izvestio u svom januarskom izdanju za 1999: „Teorija velikog praska ne opisuje rođenje svemira.“ Časopis je izjavio: „Biće potrebna neka druga teorija koja će opisati još ranije periode da bi se objasnilo prvobitno stvaranje svemira.“

Ipak, čini li vam se razumnim da je svemir nekako sam sebe stvorio? Fizičar Čarls H. Tauns je primetio: „Istina, fizičari se nadaju da će zaviriti iza ’velikog praska‘ i možda objasniti poreklo svemira kao, recimo, neki oblik fluktuacije. Ali opet, fluktuacija čega i kako je ona došla u postojanje? Po meni, pitanje porekla uvek ostaje bez odgovora, ukoliko ga posmatramo isključivo iz naučnog ugla.“

Sada se prihvata kao činjenica da svemir jednom nije postojao, i da se nakon toga nekako pojavio. Može li nam ono što se saznalo o zakonima svemira pomoći da razumemo kako se to moglo odigrati?

„Dve strane istog novčića“

Ovo je rečeno za materiju i energiju. „Materija je jednostavno jedan oblik energije“, zapazio je Scientific American. Ovaj odnos između materije i energije izražen je čuvenom Ajnštajnovom formulom E=mc⁠² (energija je jednaka masi pomnoženoj s kvadratom brzine svetlosti). Ova jednačina otkriva da vrlo malo mase, to jest materije, skriva u sebi neverovatnu energiju. „To objašnjava“, primetio je univerzitetski profesor Timoti Feris, „zašto jedna bomba veličine pomorandže može opustošiti ceo grad.“

Posmatrajući drugu stranu novčića — prema Ajnštajnovoj teoriji, energija se takođe može pretvoriti u materiju. Obrazovanje materijalnog svemira je tako moglo uključivati, kako je to jedan kosmolog nazvao, „najizvanredniju transformaciju materije i energije koju imamo prednost samo delimično da sagledamo“.

Odakle su, međutim, potekle ta materija i energija koje su potrebne za jednu takvu „transformaciju“? Nauka nema zadovoljavajući odgovor. Zanimljivo je da Biblija o Bogu kaže: „S velike sile [„obilja dinamičke energije“, NW] i moći njegove ni jedno [od nebeskih tela] ne izostaje“ (Isaija 40:26, kurziv naš). Kakav god da je način Bog upotrebio da bi stvorio svemir, jasno je da on poseduje potrebnu energiju i silu da to učini.

Da li naučni dokazi pružaju osnovu za verovanje da je jedna Vrhovna Inteligencija stvorila svemir? Pogled na početak svemira pomaže nam da damo odgovor.

Uredan početak

Razmislite o sledećem: nekontrolisano pretvaranje materije u energiju pri eksploziji nuklearne bombe stvara haos, što se moglo videti 1945. u Japanu, kada je takvim bombama potpuno uništena Hirošima i veliki deo Nagasakija. Međutim, daleko od toga da je haotičan, naš svemir je skladan i predivan! Uzmite u obzir i našu čudesnu planetu, i zadivljujuću raznovrsnost života na njoj. Jasno je da ona nije mogla nastati bez nekog inteligentnog usmeravanja i kontrole!

Časopis Newsweek od 9. novembra 1998, ponovo je razmatrao posledice otkrićâ u vezi sa stvaranjem svemira. Rečeno je da činjenice „sugerišu da su materija i kretanje nastali pre onako kako Postanje [iz Biblije] kaže, ex nihilo, iz ničega, u ogromnoj eksploziji svetlosti i energije“. Zapazite razloge koje je Newsweek pružio za upoređivanje početka svemira s biblijskim opisom tog događaja.

„Oslobođene sile bile su — i jesu — izvanredno (čudesno?) uravnotežene: da je veliki prasak bio malčice manje silovit, širenje svemira bi bilo sporije, i ubrzo (za nekoliko miliona godina, ili za nekoliko minuta — u svakom slučaju, ubrzo) sručio bi se na samog sebe. A da je ta eksplozija bila malčice silovitija, svemir bi se raspršio u jednu supu koja bi bila i suviše tanka da bi se zgusnula u zvezde. Izgledi koji nam nisu išli u prilog bili su — rečeno baš pravom rečju — astronomski. Odnos materije i energije prema zapremini prostora prilikom velikog praska mora da je bio u okviru jednog kvadrilionitog dela 1 procenta idealan.“

Sugerišući da je postojao, da tako kažemo, jedan „Štimer“ svemira, časopis Newsweek je izneo sledeće zapažanje: „Oduzmite samo delić od toga (vidite iznad, kvadrilioniti deo 1 procenta granice dopuštene greške), ... i ono što usleđuje nije samo nesklad već večna entropija i led. Onda, šta — ko — je taj genijalni Štimer?„

Astrofizičar Alan Lajtman izjavio je da za naučnike „predstavlja misteriju to što je svemir stvoren u veoma urednom stanju“. Dodao je da „bilo koja uspešna teorija kosmologije treba u krajnjoj liniji da objasni ovaj problem entropije“ — zašto svemir nije postao haotičan.

Zašto su neskloni da veruju

Zar se ne biste složili s tim da „veoma uredno stanje“ ukazuje na Organizatora? Većina ljudi bi. Ali oni koji se izjašnjavaju kao ateisti nisu skloni da to prihvate. Zašto? Zbog vere! „Ateizam je, suočimo se s tim, vera poput svih ostalih“, napisao je profesor Feris. I bilo bi bolje, tvrdio je, „da Boga potpuno izostavimo iz kosmologije“.

To je ono što mnogi učine — ali uz poteškoće. Na primer, Džordž Grinštajn, profesor astronomije je, nakon što je zapazio mnoge stvari koje bi se mogle smatrati dokazima o planiranju u svemiru, napisao: „Postao sam ubeđen da bi se takve ’koincidencije‘ teško mogle desiti slučajno.“ Pa ipak, Grinštajn tvrdi: „Bog nije objašnjenje.“ Tako neki naučnici žrtvuju zdravo rezonovanje da bi sačuvali svoju naučno religioznu ortodoksiju.

Ali, opšte je poznato da je „vera“ čuvenog fizičara Freda Hojla bila uzdrmana u kasnijem periodu njegovog života. U 1980-im, on je priznao: „Zdravorazumsko tumačenje činjenica pokazuje da se neki superintelekt poigrao s fizikom, kao i s hemijom i biologijom, i da u prirodi ne postoje neke slepe sile o kojima bi vredelo govoriti. Brojke do kojih čovek može doći proračunima na osnovu činjenica meni izgledaju tako nadmoćno da ovaj zaključak stavljaju skoro izvan svake sumnje.“

Interesantno je da je baš u samo praskozorje ere naučnog ispitivanja u savremenom smislu, Isak Njutn došao do sličnih zaključaka. Njegova otkrića su ga pokrenula da zapiše: „Ovaj predivni Sunčev sistem, planete i komete mogli su nastati samo odlukom i vlašću razumnog i moćnog Bića.“

Razmisli kakav uticaj je imalo to što su Njutn i Johan Kepler otkrili zakone kretanja.

Kako je let kroz vasionu moguć

U ranim 1600-im godinama, Kepler je opisao zakone kretanja planeta, i delo The World Book Encyclopedia primećuje da se oni „koriste za određivanje orbite veštačkih satelita, i za planiranje letova vasionskih letelica“. Godine 1687, Njutn je objavio svoje čuvene zakone kretanja, i ovi zakoni, „poput Keplerovih, predstavljaju glavnu osnovu u planiranju kosmičkih letova“, kaže ova enciklopedija. Zašto je to tako?

Zato što ljudi, koristeći ove zakone, mogu matematičkim proračunima odrediti gde će se u datom vremenu nalaziti neko nebesko telo. Takvi proračuni su mogući zbog doslednog, i uvek predvidivog kretanja nebeskih tela, uključujući tu i Mesec i Zemlju. Mesec se, na primer, kreće svojom orbitom oko Zemlje prosečnom brzinom od 3 700 kilometara na sat, završavajući svoj put za nešto malo manje od mesec dana, uz zapanjujuću predvidivost. Zemlja svoj godišnji put oko Sunca pređe, putujući brzinom od približno 107 200 kilometara na sat, sa sličnom predvidivošću.

Tako, kada usmeravaju letove ka Mesecu, ljudi sa Zemlje upućuju svoje kosmičke brodove prema tački u svemiru koja se nalazi na mnogo hiljada kilometara ispred Meseca koji kruži. Pomoću različitih proračuna, oni tačno znaju gde će se Mesec sigurno naći u tom unapred određenom trenutku. A ukoliko se letelici da tačno usmerenje i potisak, i ona će se naći na tom mestu, što omogućava spuštanje na Mesec.

Otkud je moguća takva predvidivost kretanja nebeskih tela? Prvi američki astronaut koji je obleteo zemlju, Džon Glen, uzviknuo je s obzirom na red u svemiru: „Da li se to moglo desiti tek tako? ... Ne mogu da verujem u to.“ Zatim je dodao: „Neka Sila je sve to stavila u orbitu i drži ga tamo.“

Kosmolog dr Verner fon Braun, ispunjen strahopoštovanjem prema zakonima koji upravljaju svemirom, rekao je: „Ukroćeni let u vasionu ... otvorio nam je tek malecka vrata kroz koja možemo posmatrati izvanredne dosege prostora. Naš pogled kroz ovu ključaonicu prema ogromnim tajnama svemira samo potvrđuje našu veru u njegovog stvoritelja.“

Čuveni fizičar P. A. M. Dajrek, koji je predavao matematiku na Univerzitetu Kembridž, slaže se s tim: „Čovek bi tu situaciju mogao opisati rekavši da je Bog matematičar najvišeg ranga, i da je primenio najnaprednija matematička znanja prilikom stvaranja svemira.“

Ko je taj Veliki Matematičar, taj Vrhovni intelekt, koji je odgovoran za čuda stvaranja?

Ko ga je stvorio?

Kad putujemo kroz nepoznato područje i kad naiđemo na prelepu kućicu okruženu urednim travnjacima i veličanstvenim vrtovima, mi ne zaključujemo da je sve to nastalo samo od sebe. To bi bio potpuno nerazuman zaključak. Odličan graditelj i vešti baštovan očigledno su odgovorni za to.

Slično tome, jasno je da je veličanstveni svemir, koji je toliko složeniji, imao Stvoritelja. U Bibliji, on sebe identifikuje po imenu, rečima: „Ja sam Jehova, to je ime moje“ (Isaija 42:8). U Bibliji je zabeleženo kako osobe koje cene Božja dela uzvikuju: „Dostojan si, Jehova, da primiš slavu čast i moć, jer si ti sve stvari stvorio i po volji tvojoj one postoje i stvorene su“ (Otkrivenje 4:11).

Osim što je ljudima otkrio svoje lično ime, koje je sam sebi dao, Jehova je takođe, u svojoj napisanoj Reči, otkrio svoju nameru da pripremi Zemlju tako da ljudi na njoj mogu živeti. A Isus Hrist, Božji vlastiti Sin, garantovao je da je Božja Reč dostojna poverenja, rekavši: „Reč je tvoja istina“ (Jovan 17:17).

Nedavno je jedan naučni časopis zabeležio: „Za razliku od svih prethodnih generacija, mi znamo kako smo nastali. Ali, kao i sve prethodne generacije, mi još uvek ne znamo zašto.“ Međutim, odgovor na to pitanje, Zašto?, jeste dostupan — u Božjoj Reči. Molimo vas da ga osmotrite u narednom članku.

[Slika na 6. strani]

U atomskoj eksploziji u Hirošimi, malo materije oslobodilo je strahovitu energiju

[Izvori]

Hiroshima Peace and Culture Foundation from material returned by the United States Armed Forces Institute of Pathology

USAF photo

[Slika na 7. strani]

Energija pretvorena u čudesne, uredne galaksije

[Izvor]

Ljubaznošću Anglo-Australian Observatory, fotografija David Malin

[Slika na 8. i 9. strani]

Koji zakoni omogućavaju spuštanje na Mesec?

[Slika na 9. strani]

„Neka Sila je sve to stavila u orbitu i drži ga tamo“ (Džon Glen).

[Izvor]

NASA photo