Da li je to sudbina ili puka slučajnost?

SUDBINA je mnogima odnela život, a druge je poštedela“, objavio je časopis International Herald Tribune. Prošlogodišnji teroristički napadi na američku ambasadu u Keniji i Tanzaniji, ubili su skoro 200, a ranili na stotine ljudi. Međutim, „vreme je išlo na ruku najvišim diplomatama ambasade“, zapazile su te novine.

Bili su pošteđeni, jer su prisustvovali nekom sastanku u delu zgrade koji je bio dalje od eksplozije. Međutim, jedan visoki funkcioner ambasade, koji inače prisustvuje tom sastanku ali ovom prilikom ipak nije, nalazio se u području blizu eksplozije i poginuo je.

„Sudbina je takođe bila okrutna i prema Arlin Kirk“, izvestile su novine. Prilikom povratka sa odmora u Keniju, Arlin je htela da ustupi svoje mesto na letu na kom su već sva mesta bila zauzeta. Međutim, drugi putnici su ustupili svoja mesta pre nje, tako da je imala mesto u avionu. Na kraju, vratila se u ambasadu na posao baš toga dana kada se dogodila eksplozija, i poginula je.

Čoveku nesreća nije nepoznata. Uprkos tome, tragediju nikada nije lako objasniti. Redovno se događa da u nesrećama i katastrofama širom sveta, neki umru dok drugi prežive. Međutim, ljudi se ne pitaju samo u vreme nevolja: ’Zašto baš ja?‘ Čak i kada se radi o lepim stvarima u životu, neki izgleda imaju više sreće od ostalih. Iako za mnoge život predstavlja neprestanu borbu, za druge sve ide kao po loju. Da nije možda sve to nekako isplanirano? Stoga, možda se pitate: „Da li sudbina upravlja mojim životom?“

Potraga za objašnjenjima

Otprilike 3 000 godina ranije, jedan mudri kralj je primetio da se oko njega odigravaju neki nepredvidivi događaji. Dao je sledeće objašnjenje tih zbivanja: „Sve zavisi od vremena i od prilika“ (Propovednik 9:11). Ponekad se dogodi baš ono nepredvidivo. Prosto ne postoji način da se predvidi. Važne stvari, bilo dobre ili loše, često zavise od vremena.

Međutim, možda delite gledište onih koji ne objašnjavaju stvari igrom slučaja, već vide neku drugu silu na delu — sudbinu. Verovanje u sudbinu predstavlja jedno od najstarijih i najraširenijih čovekovih religioznih verovanja.a Profesor Fransoa Žuan, direktor Centra za istraživanje mitologije na Pariskom univerzitetu, kaže: „Ne postoji nijedno doba i nijedna civilizacija u kojima se nije verovalo u nekog božanskog gospodara sudbine... kojim bi se objasnilo ono neobjašnjivo.“ Upravo je zato uobičajeno čuti kako ljudi kažu: „Nije mu došao dan da umre“, ili „Tako je suđeno.“ Ali šta je u stvari sudbina?

Definicija sudbine

Srpska reč „sudbina“ je ekvivalent latinske reči fatum, koja znači „proročanska objava, proroštvo, božanski sud“. Iako se ponekad veruje da neki neobjašnjiv splet okolnosti određuje budućnost na neki neizbežan i neopisiv način, često se za ovu silu veruje da je bog.

Istoričar religije Helmer Ringren, objašnjava: „Suština ovakvog religioznog stava je mišljenje prema kojem ljudska sudbina nije neka beznačajna ili slučajna stvar, već da je ona proizvod neke sile kojoj se pripisuje volja ili namera.“ Iako se veruje da je u određenoj meri moguće promeniti sudbinu, mnogi smatraju da su ljudi relativno nemoćni pioni u igri koja je van njihove kontrole. I tako, desi im se ’ono što im je suđeno‘.

Teolozi i filozofi se već odavno muče da objasne sudbinu. The Encyclopedia of Religion kaže: „Pojam sudbine, pojavljivao se on u bilo kom obliku, jeziku ili nijansi značenja, uvek sadrži u sebi misteriju kao osnovni element.“ Međutim, zajednička nit koja se provlači kroz taj lavirint ideja jeste mišljenje da neka viša sila kontroliše i upravlja ljudima. Veruje se da ta sila unapred oblikuje život pojedinaca i nacija, čineći tako i samu budućnost neizbežnom kao i prošlost.

Odlučujući faktor

Da li je uopšte važno da li verujete u sudbinu? „Okolnosti ljudi u velikoj meri određuju njihovo opšte viđenje života, ali, s druge strane i njihova opšta viđenja dosta utiču na njihove okolnosti“, napisao je engleski filozof Bertrand Rasel.

Zaista, verovanje u sudbinu — bilo da ona postoji ili ne — može određivati naše postupke. Verujući da je sudbina volja bogova, mnogi se mire sa svojom situacijom — ma koliko da je nepravedna ili potlačena — kao da je to njihov udeo u životu koji se nikako ne može promeniti. Dakle, verovanje u sudbinu potkopava predstavu o ličnoj odgovornosti.

S druge strane, verovanje u predodređenost pokrenulo je druge u sasvim suprotnom smeru. Na primer, istoričari pripisuju pojavu kapitalizma i industrijske revolucije velikom broju faktora. Između ostalog i verovanju u predodređenost. Neke protestantske religije su naučavale da Bog predodređuje pojedince za spasenje. Nemački sociolog Maks Veber, kaže: „Pitanje: ’Da li sam jedan od izabranih?‘, pre ili kasnije mora da se pojavi kod svakog vernika.“ Pojedinci su se trudili da saznaju da li imaju Božji blagoslov i da li su na taj način određeni za spasenje. Veber tvrdi da su to činili putem svoje „svetske aktivnosti“. Uspeh u poslovanju i gomilanje bogatstva smatrani su znacima Božje naklonosti.

Verovanje u sudbinu tera neke da preduzmu radikalne korake. Tokom Drugog svetskog rata, japanski piloti samoubice, verovali su u „kamikaze“, to jest „božanski vetar“. Ideja prema kojoj bogovi imaju određene namere a i da ljudi mogu učestvovati u njima, dalo je religiozni prizvuk ovoj jezivoj smrti. Tokom prošle decenije, bombaši samoubice s Bliskog istoka često su dospevali na naslovne strane sa svojim užasnim napadima. Fatalizam igra važnu ulogu u ovim „samoubilačkim napadima nadahnutim religijom“, zapaža jedna enciklopedija.

Ali zašto je verovanje u sudbinu toliko rašireno? Dobićemo odgovor ako se ukratko osvrnemo na poreklo sudbine.

[Fusnota]