Slavna prošlost i izazovna budućnost Atine

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ GRČKE

AVION pravi završni zaokret pre nego što dodirne pistu na međunarodnom aerodromu u Atini. Posle dve godine odsustva, vratio sam se u mesto koje sam dve decenije nazivao svojim domom. Iz istorijskih knjiga znam da grad ispod nas mnogi smatraju mestom gde je rođena demokratija.

Na tlu uviđam da osim istorije, umetnosti i spomenika, slavna i odvažna grčka prestonica vrvi od energičnog i optimističnog stanovništva. Takođe shvatam da njeni prijateljski nastrojeni i nasmejani žitelji marljivo rade na tome da njihov grad dobro funkcioniše — i to naročito zbog toga što se grad doteruje da bi bio domaćin Olimpijskih igara 2004.

Slavna prošlost

Prošlost Atine seže unazad do 20. veka pre Hrista a grad je dobio ime po grčkoj boginji Ateni. Ovde i danas možete hodati ulicama kojima je hodao Sokrat, prošetati kroz školu u kojoj je poučavao Aristotel, ili sa zadovoljstvom odgledati dirljivu tragediju ili komediju, na onom istom podijumu na kojem su Sofokle i Aristofan vodili svoje komade.

Atina je bila jedna od prvih grčkih gradova-država i svoje najslavnije dane, njeno zlatno doba, doživela je u petom veku pre n. e. Tokom tog perioda, demokratska Atina je igrala važnu ulogu u grčkim pobedama nad Persijom, i postala je književni i umetnički centar Grčke. Negde u to vreme je podignut i veliki broj njenih čuvenih spomenika arhitekture — od kojih je najpoznatiji veličanstveni Partenon.

Iako su Atinjani izbegli persijski jaram, kasnije su pali pred naletima dugogodišnjeg neprijatelja još bližeg njihovom domu — Sparte. U narednim vekovima, Atina je bila podjarmljeni grad, kojim su jedan za drugim vladali Makedonija, Rim, vizantijski carevi iz Konstantinopolja, franačke vojvode krstaških ratova i Turci. Kada su Grci dobili svoju nezavisnost godine 1829, Atina je spala na mali provincijski grad nastanjen sa samo nekoliko hiljada ljudi.

Današnjica

Od 1834, kada je Atina postala prestonica Grčke, grad je rastao neverovatnom brzinom. Ona sada pokriva oko 450 kvadratnih kilometara Atičke ravnice. Njeni krajevi se pružaju duž padina planina Parnas, Pentelikon i Himetos. Ova metropola je dom za više od četiri i po miliona ljudi — skoro 45 posto stanovništva Grčke. Sagrađena je uglavnom bez plana ili propisa. Prema jednoj proceni, više od trećine kuća podignuto je nelegalno, a danas samo mali deo Atine nije pokriven betonom.

Arhitektura većine atinskih savremenih stambenih četvrti je u kockastom stilu od izlivenog betona. Grad izgleda kao da čuči na suncu, s drevnim stubovima, koji se izdižu tu i tamo, prašnjavi od sivih industrijskih otpadaka i izduvnih gasova motornih vozila.

Kao i u mnogim drugim savremenim metropolama, u Atini ima puno smoga. Na oko metar iznad šume televizijskih antena formira se oblak smoga koji meštani zovu nefos. Taj smog tako brzo nagriza drevne spomenike da su arheolozi nekada razmišljali o podizanju jednog staklenog zvona nad Akropoljem. Upozorenja o zagađenju su uobičajena. Kada vremenski uslovi zarobe smog između planina koje okružuju Atinu, nefos može biti smrtonosan po ljude. Tim danima je vožnja privatnim automobilima zabranjena u centru grada, fabrike smanjuju potrošnju goriva, starijima se savetuje da ne izlaze i Atinjani su zamoljeni da ne koriste svoje automobile.

Preko vikenda, Atinjani masovno odlaze iz grada. „Sedajte u auto“, kaže Vasilis — jedan iskusan Atinjanin — dok se u jednom kafeu sladi baklavom s orasima slatkom kao med, uz kafu bez šećera. „Za samo nekoliko sati bićete u planinama ili na moru.“ Ono što se podrazumeva pod ovom izjavom je to da možete ući u svoj auto a zatim zbog gustog saobraćaja nekoliko sati sedeti u njemu pre nego što grad bude zamenjen seoskim pejzažem.

Čišćenje i uređivanje

Međutim, u Atini se ozbiljno razmišlja o čišćenju, i postoji ubedljiv dokaz koji to potvrđuje. Na primer, veliki deo gradskog trgovačkog centra zatvoren je za saobraćaj. Pre nego što su zatvorene, te trgovačke ulice su bile među najzakrčenijima. Automobili su se kretali prosečno pet kilometara na sat, što je jednako laganoj šetnji. Sada je duge kolone saobraćaja zamenilo drveće u velikim saksijama, a uobičajeno brujanje automobila i zujanje mopeda zamenio je poj ptica. Grad je čak apelovao na tradicionalni mediteranski način života, tražeći od radnika da za pauzu ne idu kući — što je navika koja je praktično dodavala dva sata špica.

Rezervisani optimizam ispunjava atmosferu u kancelariji Nikosa Jatrakosa, zamenika gradonačelnika Atine. Kad sam mu spomenuo da su mi trebala dva iscrpljujuća sata da stignem do njegove kancelarije, klimnuo je glavom u znak sažaljenja. „Ali ne zaboravite“, naglašava on brzo, „dolaze Olimpijske igre 2004. Mi smo se posvetili tome da poboljšamo stanje u gradu, i to ćemo uraditi.“ Konstantin Bakuris, glavni organizator igara, primećuje: „Moramo dobro [organizovati] igre. Ali razmišljamo o vremenu posle njih... Treba da uradimo stvari za koje znamo da će trajati.“

Činjenica da će Atina biti domaćin Olimpijskih igara 2004. pokrenula je talas aktivnosti i razvoja bez presedana. Na sve strane mašine kopaju kako bi se poboljšala infrastruktura i sagradili putevi i mesta za odvijanje igara. Novo proširenje mreže metroa od 18 kilometara skoro je završeno. Ako sve bude išlo po planu, marta 2001. sleteće prvi avion na novi međunarodni aerodrom u Atini, aerodrom koji je dobio epitet najmodernijeg u Evropi.

Osim toga, do 2001. biće gotovo ukupno 72 kilometra novih autoputeva. Oni će preusmeriti saobraćaj van centra Atine, i to će podstaći na korišćenje javnog prevoza. Postoji nada da će to smanjiti broj automobila u centru grada za više od 250 000 na dan i da će za 35 posto smanjiti atmosfersko zagađenje. Novi program biološke obrade otpadnih voda šireg područja Atine obećava da će se poboljšati izgled obale uz prestonicu. Za nekoliko godina pretvoriti Atinu u novi grad, s poboljšanim transportnim sistemom, s više zelenih površina i čistijom okolinom, jeste jedan ambiciozan cilj.

Stara atinska četvrt

I pored novih službenih zgrada, obnovljenih bulevara i fontana, ukusno uređenih prodavnica i vreve uličnog života, za mnoge će Atina uvek biti selo — pre ležerna nego naviknuta na red, raštrkana umesto sređena. Seosko lice Atine može se videti u onim delovima grada u kojima su kuće još uvek s krovovima od crepa i balkonima s gvozdenim rešetkama i saksijama s muškatlama.

Da bih pronašao tu Atinu, odlazim do Plake, najstarije gradske četvrti, koja se privija uz severne padine Akropolja. Tamo nailazim na lavirint uskih i strmih vijugavih ulica, na ulegnute kuće, vinarnice, zalutale mačke i pse, taverne i ručna kolica. To područje još uvek ima bučan i razuzdan karakter minulih dana koji privlači turiste. Duž trotoara poređani su stolovi koji ponekad imaju jednu kraću nogu i omanje stolice. Konobari koji stoje sa otvorenim menijima, pokušavaju da primame goste.

Zvuk motocikala zaglušuje muziku verglaša. Čitavi nizovi torbica od sveže uštavljene kože vise ispred prodavnica suvenira. Vojska mermernih šahovskih figura napravljenih s likovima grčkih bogova stoji u borbenoj pripravnosti, marionete izvode narodne igre, okreću se keramičke vetrenjače. Očigledno je da se ovaj deo grada snažno opire svakom pokušaju modernizacije.

Atina noću — prizori i zvuci

Poseta Atini ne bi bila potpuna ako ne bismo okusili malo kulturnog bogatstva tog grada. Odlučio sam da večeras sa svojom ženom odem na jednu simfoniju u restauriranom Herodovom rimskom amfiteatru, koji se nalazi na južnoj padini Akropolja. Pešački pristup teatru je tih, blago osvetljen prolaz ispod tamnih silueta borova. Osvetljena fasada od oker kamenja teatralno se pomalja kroz krošnje drveća. Kupili smo karte za gornje redove, tako da se penjemo mermernim stepenicama, a zatim ulazimo u amfiteatar kroz jedan rimski portal.

Zastajemo na trenutak da bismo uživali u prizoru — crno somotno nebo, skoro pun mesec iza venca cirusa, i reflektori koji pretvaraju unutrašnjost teatra oblika kupe u briljantan prizor. Stotine ljudi — koji izgledaju mali i daleki u ogromnosti ovog teatra, koji može primiti 5 000 osoba — kreću se duž koncentričnih redova od belog mermera kako bi pronašli svoje mesto. Kamena sedišta su još topla od sunca — a to je kamen po kom već hiljadama godina odzvanjaju drama i muzika, smeh i aplauz.

Ne treba zaobići ni brojne gradske muzeje. Najistaknutiji među njima je Narodni arheološki muzej, sa impresivnim i detaljnim pregledom grčke umetnosti kroz vekove. Drugi muzeji koje vredi posetiti jesu Muzej kikladske umetnosti i Vizantijski muzej. Od 1991, atinska koncertna dvorana Megaron — velelepno mermerno zdanje sa izuzetnom akustikom — pruža tokom cele godine mogućnost za izvođenje opere, baleta i klasične muzike. I, naravno, možete uživati u grčkoj narodnoj muzici u mnogim tradicionalnim tavernama.

Dobrodošli ste!

Savremena Atina, sa svojom slavnom prošlošću, suočava se s pritiscima izazovne budućnosti. Ali njeni stanovnici su naučili da se na najbolji način prilagođavaju uz dobar smisao za humor, dovitljivost i filotimo — doslovno ponos. Za većinu turista, Atina ostaje očaravajuć i kulturno bogat grad.

[Mapa na 13. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Atina

[Slika na 14. strani]

Partenon, drevni paganski hram, služio je kao crkva i džamija

[Slika na 15. strani]

Atina je dom za više od četiri i po miliona stanovnika

[Slika na 16. strani]

Jedna taverna u Plaki, najstarijem kraju u Atini

[Izvor]

M. Burgess/H. Armstrong Roberts

[Slika na 17. strani]

Neke prodavnice suvenira imaju balkone

[Izvor]

H. Sutton/H. Armstrong Roberts