Prelepi moljac

JEDNE prijatne večeri, moljac je uleteo u luksuzan restoran. Kad je dolepršao do stola jedne gospođe koja je večerala, ona ga je izbezumljeno oterala, kao da ju je napao zaraženi komarac! Moljac je nastavio do drugog stola, konačno sletevši na rever jednog muškarca. Ovaj čovek i njegova žena su reagovali potpuno drugačije — divili su se moljcu, pri pomisli na lepotu i bezazlenost ovog krhkog stvorenja.

„Moljci su prilično bezopasna stvorenja“, objašnjava Džon Himelman, jedan od osnivača Udruženja ljubitelja leptira Konektikata. „Oni nemaju čime da ugrizu, a neki odrasli moljci, kao što je dobro poznati Actias luna, uopšte ne jedu. Oni ne prenose besnilo niti bilo koju drugu bolest, ne ubadaju... U stvari, većina ljudi ne shvata da su leptiri zapravo moljci koji lete po danu.“

Svi se dive leptirima, ali samo nekolicina zastane da se divi lepoti i raznolikosti moljaca. ’Lepoti?‘ mogli biste sumnjičavo reći. Neki misle da je moljac samo ružni rođak prelepog leptira, ali i jedan i drugi su svrstani u istu naučnu kategoriju — lepidoptera, što znači „ljuspasta krila“. Zapanjujuća je velika raznolikost koja je primetna među ovim divnim stvorenjima. The Encyclopedia of Insects kaže da postoji između 150 000 i 200 000 poznatih vrsta lepidoptera. Ali samo 10 posto njih čine leptiri — ostalo su moljci!

Kao i mnogi drugi i ja jedva da sam razmišljala o moljcima osim kada sam odlagala zimsku odeću i u nju stavljala naftalin, ne bih li izašla na kraj sa suknenim moljcem. Nisam znala da kao odrasli, moljci uopšte ne jedu tkaninu — jedu je samo dok su kao gusenice u stadijumu larve.a

Šta je promenilo moje gledište o moljcima? Pre nekog vremena moj muž i ja smo posetili naše prijatelje, Boba i Rondu. Bob zna dosta o moljcima. Pokazao mi je malu kutiju u kojoj je bilo nešto za šta sam u prvi mah pomislila da je prelepi leptir. Objasnio mi je da je to Hyalophora cecropia, to jest veliki šareni američki paunovac, jedan od najvećih moljaca u Severnoj Americi. Može dostići raspon krila od 15 centimetara i životni ciklus od jedne godine. Koliko sam bila zapanjena kad sam saznala da njegov život kao odraslog stvorenja traje samo 7 do 14 dana! Pažljiv pogled na ljupkog paunovca otvorio mi je jedan potpuno novi vidik prema moljcima.

Bob je pokazao neke sićušne tačke na dnu svoje kutije. „Te tačkice su jaja“, objasnio je Bob, „i nadam se da ću ih odgajiti dok ne odrastu.“ Odgajiti moljca? Ta ideja me je zaintrigirala. Međutim, ispostavilo se da ostvarenje ovog plana i nije baš tako lako. Bob je dve nedelje bezuspešno pokušavao da dobije larve iz jaja. Zatim je rešio da ih poprska vodom. U roku od nedelju dana posle prskanja, u jednom danu se od 29 jaja izleglo 26. Bob je zatim krhke larve, od kojih je svaka otprilike veličine komarca, stavio u glatku, malo dublju posudu da ne bi otpuzale.

Izlegle larve su za svoj prvi obrok pojele ljuske sopstvenih jaja. Nakon toga Bob je morao da im obezbeđuje hranu što se pokazalo kao pravi izazov. Pošto je malo istraživao, pokušao je da ih hrani lišćem javora. Larve su puzale po lišću ali ga nisu jele. Međutim, kada im je Bob ponudio lišće trešnje i breze, pojele su ga za čas posla.

Kada su majušne larve porasle u gusenice, Bob ih je premestio u terarijum koji odozgo ima mrežu. Terarijum je obezbeđivao odgovarajuću količinu vlage i za gusenice i za lišće. Takođe je i čuvao gusenice, jer čim su propuzale, javila im se želja za lutanjem.

Ispostavilo se da je obezbeđivanje hrane za 26 gladnih gusenica veći posao nego što se očekivalo. Svaki put kad bi Bob terarijum napunio lišćem, gusenice bi za dva dana sve pojele. Tada je uposlio svoju sestru i dva mlada prijatelja, dečaka i devojčicu, da učestvuju u negovanju i gajenju naprednog potomstva.

Veoma je važno da gusenice jedu velike količine hrane, ne samo zbog rasta tokom stadijuma larve, već i zbog ishrane kada odrastu. Vidite, odraslim paunovcima usta ne funkcionišu i uopšte ne jedu! Oni za opstajanje tokom svog kratkog života kao odrasli u potpunosti zavise od hrane koju su pojeli kad su bili u stadijumu larve.

Dobijanje novih košuljica

Dok gusenice rastu, one nekoliko puta skidaju, to jest odbacuju košuljicu. U životu gusenice postoje posebni stadijumi između dva odbacivanja košuljice.

Košuljica paunovca ne raste, tako da kada gusenica postane toliko velika da se njena košuljica istegli do krajnjih granica, dolazi vreme da je odbaci. Bob je mogao znati kada će se to dogoditi jer su gusenice prestale da jedu. Nakon što su isplele svilene podloge i prikačile se za njih, gusenice su mirovale nekoliko dana dok nisu dobile novu košuljicu. Kada je nova košuljica bila spremna, gusenice su jednostavno izašle iz stare ostavljajući je prikačenu za svilenu podlogu. Videvši gusenice u poslednjoj košuljici, zapanjila sam se koliko su porasle. Bile su dugačke skoro 12 centimetara i deblje od mog kažiprsta.

Pletenje čaure

Posle poslednje košuljice, svaka gusenica je isplela jednu čauru — veliku količinu sivkastih niti pričvršćenih za jedan štap. Paunovci prave dve vrste čaura. Jedna je velika, labavija, vrećasta, sa zaobljenim dnom i zašiljenim grlićem. Druga je manja i čvršća, duguljasta je i sa zašiljenim grlićem i dnom. Obe vrste sadrže jednu gusto umotanu unutrašnju čauru. Čaure ovih moljaca su uglavnom crvenkastobraon, braon, smeđesive ili sive boje. U poređenju s čaurama drugih severnoameričkih vrsta, čaure paunovca su ogromne — duge su do 10 centimetara, a široke 5 do 6. Ove zapanjujuće čaure mogu da zaštite svoje stanovnike na temperaturama i do -34° Celzijusa.

Pošto su se gusenice smestile u svoje čaure, nama nije preostalo ništa drugo osim da strpljivo čekamo. Izlazak iz čauri odigrao se sledećeg proleća, oko godinu dana nakon što je Bob dobio odraslog moljca. Bob je štapove koji su držali čaure stavio u plastičnu penu da bi stajali uspravno. Uskoro su svi moljci osim jednog izašli iz svojih čaura, čineći da se strpljenje i naporan rad isplate.

Više razumevanja za moljce

Otkad sam bila svedok izvanrednog životnog ciklusa paunovca, obraćam više pažnje na moljce koji lepršaju oko svetala i koji se odmaraju na zgradama. Osim toga, moje iskustvo me je podstaklo da saznam više o ovim fascinantnim stvorenjima. Na primer, saznala sam da su moljci i leptiri impresivni letači; neke vrste migriraju prilično daleko. Sićušan moljac Plutella maculipennis ima raspon krila od samo 2,5 centimetara, ali povremeno leti između Evrope i Britanije preko uzburkanog Severnog mora. A veštice ili ljiljci lebde nad cvećem poput kolibrija.

Neko vreme nakon što sam posmatrala životni ciklus paunovca, videla sam jednog kako se odmara na grmu ispod svetiljke. Znala sam da su moljci zbog ljuspi na krilima jako osetljivi i kada ih hvatate, nikada ih nemojte dirati za krila. Međutim, ukoliko ispružite ruku ka moljcu, možda će se popeti na vaš prst. Kada sam to probala, ljupko stvorenje me je nagradilo odmarajući se na mom srednjem prstu. Na kraju je odleteo preko drveća. Dok je odletao, mislila sam na to koliko liči na leptira. Sledeći put kada mislite da vidite leptira, pogledajte još jednom. To u stvari može biti prelepi, bezazleni moljac. (Priloženo)

[Fusnota]

[Slike na stranama 16, 17]

1. Šareni veliki američki paunovac (cecropia)

2. Polifem

3. Chysiridia Ripheus

4. Atlas

[Izvori]

Natural Selection© — Bill Welch

A. Kerstitch

[Slike na 18. strani]

Razvojni stadijumi paunovca uključuju:

1. jaje

2. gusenicu

3. odraslog moljca

[Izvor]

Natural Selection© — Bill Welch