Da li arheologija podupire Bibliju?

ARHEOLOGIJA je korisna onima koji proučavaju Bibliju, budući da arheološka otkrića dopunjuju njihova saznanja o životu, uslovima, običajima i jezicima koji su se govorili u biblijska vremena. Ona takođe obezbeđuje korisne informacije o ispunjenim biblijskim proročanstvima, kao što je prorečeno uništenje drevnog Vavilona, Ninive i Tira (Jeremija 51:37; Jezekilj 26:4, 12; Sofonija 2:13-15). Međutim, arheologija ima svoje granice. Iskopine se moraju tumačiti, a tumačenja su podložna ljudskim greškama i promenama.

Vera jednog hrišćanina ne zasniva se na polomljenim vazama, ostacima nekadašnjih zdanja ili srušenim zidinama, nego na celokupnoj skladnoj istini iz Biblije (2. Korinćanima 5:7; Jevrejima 11:1). Unutrašnji sklad Biblije, jasna, ispunjena proročanstva i još mnogo toga pruža dokaz da je ’sve Pismo nadahnuto od Boga‘ (2. Timoteju 3:16). Osmotrimo brojna interesantna arheološka otkrića koja su u skladu sa biblijskim izveštajima.

Grupa arheologa je u Jerusalimu 1970. otkrila nagorele ruševine. „Prizor je bio jasan iskusnom oku“, pisao je vođa tima Nejman Avigad. „Građevina je bila zapaljena, a zidovi i tavanica su se srušili.“ U jednoj sobi nalazile su se kosti [1] jedne ruke čiji su se prsti pružali u pravcu jednog stepenika.

Po podu su bili razbacani novčići [2] od kojih su najstariji poticali iz 69. n. e. — četiri godine nakon judejske pobune protiv Rima. Stvari su bile razbacane pre nego što se zgrada srušila. „Videvši to“, rekao je Avigad, „setili smo se Josifovog opisa rimskih vojnika koji su pljačkali domove nakon što je grad bio osvojen“. Istoričari smatraju da se ta pljačka odigrala u Jerusalimu 70. n. e.

Analizom je utvrđeno da ruka pripada mladoj ženi od nešto više od 20 godina. „Zarobljena vatrom prilikom rimskog upada“, kaže se u knjizi Biblical Archaeology Review, „mlada žena koja se nalazila u kuhinji te zapaljene kuće, pala je na pod i stigla do stepenika u blizini ulaznih vrata kad je umrla. Vatra se tako brzo širila... da ona nije uspela da pobegne i bila je zatrpana u ruševinama.“

Ova scena nas podseća na proročanstvo koje je izrekao Isus u vezi sa Jerusalimom, skoro 40 godina ranije: ’Tvoji neprijatelji će sravniti sa zemljom tebe i tvoju decu u tebi. Neće ostaviti u tebi ni kamen na kamenu‘ (Luka 19:43, 44).

Arheološka otkrića koja su u saglasnosti sa biblijskim izveštajima uključuju i imena pojedinaca koji se pominju u Svetom pismu. Neka od tih otkrića su opovrgla ranije tvrdnje kritičara da su biblijski pisci izmislili neke osobe ili preuveličali njihovu slavu.

Zapisi biblijskih imena

Jedno vreme su istaknuti izučavaoci smatrali da asirski kralj Sargon II, čije se ime pominje u Isaiji 20:1, nikada nije postojao. Međutim, 1843. godine u današnjem Horsabadu, u Iraku, na obalama reke Tigar, otkrivena je Sargonova palata [3]. Ona se prostire na oko 10 hektara. Ranije nepoznat, Sargon II je sada jedan od najpoznatijih asirskih kraljeva. U jednom od njegovih zapisa [4], on tvrdi da je osvojio izraelski grad Samariju. Prema biblijskoj hronologiji, Samariju su osvojili Asirci 740. pre n. e. Sargon takođe beleži i osvajanje Azota što nadalje potvrđuje Isaiju 20:1.

Dok su otkopavali ruševine drevnog Vavilona u današnjem Iraku, arheolozi su otkrili oko 300 tablica ispisanih klinastim pismom u blizini kapije boginje Ištar. U povezanosti sa vladavinom vavilonskog kralja Navuhodonosora, ti zapisi sadrže listu imena među kojima je i „Jakin, kralj zemlje Jahud“. To ime se odnosi na Judinog kralja Joahina, koji je bio odveden u zarobljeništvo za vreme prvog Navuhodonosorovog osvajanja Jerusalima 617. pre n. e. (2. Kraljevima 24:11-15). Na tim tablicama se takođe pominje pet Joahinovih sinova (1. Letopisa 3:17, 18).

Godine 2005, dok su istraživali mesto gde su se nadali da će pronaći palatu kralja Davida, arheolozi su pronašli ogromnu kamenu građevinu za koju se veruje da je bila uništena kada su Vavilonci pre više od 2 600 godina, za vreme proroka Jeremije, sravnili Jerusalim sa zemljom. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da su to ostaci Davidove palate. Međutim, arheolog Ejlijat Mazar pronašla je nešto vrlo zanimljivo — otisak pečata na glini [5] širine jednog centimetra na kom piše: „Pripada Jehuhalu, Selemijinom sinu, sinu Šovije“. Taj otisak je očigledno napravio Jehuhal, (takođe Jeuhal ili Juhal), jevrejski službenik koji se pominje u Bibliji kao Jeremijin protivnik (Jeremija 37:3; 38:1-6).

Mazar kaže da je Jehuhal samo „drugi kraljev službenik“, posle Gemarije, Safanovog sina, čije se ime pojavljuje na otisku pečata pronađenog u Davidovom gradu. Biblija ukazuje na Jeuhala, Selemijinog sina kao na judejskog kneza. Pre otkrića ovog otiska, njegovo ime se nalazilo samo u Svetom pismu.

Da li su bili pismeni?

Biblija ukazuje da su drevni Izraelci bili pismeni (Brojevi 5:23; Isus Navin 24:26; Isaija 10:19). Ali kritičari se ne slažu s tim, govoreći da se biblijska istorija najvećim delom prenosila nepouzdanim usmenim putem. Ali, ta teorija je bila potpuno opovrgnuta kada je u Tel Zajitu, između Jerusalima i Sredozemnog mora pronađen drevni alfabet koji je bio urezan u krečnjaku, što je verovatno najstariji hebrejski alfabet [6].

Taj pronalazak potiče iz desetog veka pre naše ere i izučavaoci kažu da on ukazuje na „redovno obučavanje pisara“, „napredan stepen kulture“ i „brzi razvoj birokratije u Jerusalimu“. Prema tome, suprotno tvrdnjama kritičara, izgleda da su već u desetom veku pre naše ere, Izraelci bili pismeni i mogli su da zapisuju svoju istoriju.

Daljnja potvrda putem asirskih zapisa

Nekadašnja moćna sila, Asirija, često se pominje u biblijskim izveštajima a mnoga arheološka otkrića na tom području potvrđuju tačnost Svetog pisma. Na primer, istraživanjem lokacije gde se nalazila drevna Niniva, glavni grad Asirije, otkrivena je isklesana kamena ploča [7] u palati kralja Senahirima, na kojoj su prikazani asirski vojnici koji vode judejske zarobljenike u ropstvo nakon pada Lahisa 732. pre n. e. Taj izveštaj možete pročitati u 2. Kraljevima 18:13-15.

U Senahirimovim letopisima [8], koji su pronađeni u Ninivi, opisan je njegov vojni pohod za vreme vladavine judejskog kralja Jezekije, čije se ime pominje u tim letopisima. Zapis klinastim pismom sadrži imena judejskih kraljeva Ahaza i Manasije, kao i izraelskih kraljeva Omrija, Juja, Joasa, Menahema i Osije.

U svom izveštaju, Senahirim se hvališe vojnim uspesima, ali interesantno je da uopšte ne pominje zauzimanje Jerusalima. Takvo upadljivo izostavljanje dodatno ističe tačnost biblijskog izveštaja, u kom se kaže da taj kralj nikada nije došao do Jerusalima već je pretrpeo poraz od Božje ruke. Nakon toga se poniženi Senahirim vratio u Ninivu gde su, kako kaže Biblija, njegovi sinovi skovali zaveru i ubili ga (Isaija 37:33-38). Zanimljivo je da dva asirska zapisa potvrđuju da je ubijen iz potaje.

Zbog zloće Ninivljana, Jehovini proroci Naum i Sofonija prorekli su da će grad biti potpuno uništen (Naum 1:1; 2:8–3:19; Sofonija 2:13-15). Njihova proročanstva su se ispunila kada su udružene vojske Nabopolasara, kralja Vavilona, i Sikaresa, kralja Medije, opkolile i zauzele Ninivu 632. pre n. e. Otkrivanje i istraživanje tih ruševina još jednom je potvrdilo tačnost biblijskih izveštaja.

Drevni grad Nuzi, koji se nalazi na istočnom delu reke Tigar i jugoistočno od Ninive, otkriven je između 1925. i 1931. zajedno sa rukotvorinama među kojima je bilo i 20 000 glinenih pločica. Ispisane su na vavilonskom jeziku i sadrže mnogo detalja, kao što su zakonski običaji slični onima koji opisuju patrijarhalno vreme u knjizi Postanka. Na primer, natpisi otkrivaju da su porodični bogovi, obično male glinene figure, bili neki oblik dokumenta, koji je vlasniku osiguravao nasledstvo. Taj običaj može da objasni zašto je Rahela, žena patrijarha Jakova, uzela porodične bogove, ili „terafime“, koji su pripadali njenom ocu Lavanu, kada se Jakov odselio s porodicom. Takođe je razumljivo zašto je Lavan pokušao da vrati te terafime (Postanak 31:14-16, 19, 25-35).

Isaijino proročanstvo i Kirov cilindar

Zapis na klinastom pismu na starom glinenom cilindru prikazan ovde podupire jedan drugi biblijski izveštaj. U ovom dokumentu poznatom kao Kirov cilindar [9], otkriva se lokacija drevnog Sipra na reci Eufratu, što je oko 32 kilometra udaljeno od Bagdada. U njemu se govori o tome kako je Kir Veliki, osnivač Persijskog carstva, osvojio Vavilon. Zadivljujuće je da je oko 200 godina ranije, Jehova preko svog proroka Isaije, govorio o medo-persijskom vladaru koji će se zvati Kir: „’On je moj pastir i izvršiće sve što želim‘, izvršiće ono što sam rekao za Jerusalim: ’Opet će se izgraditi‘“ (Isaija 13:1, 17-19; 44:26–45:3).

Značajno je da se na cilindru pominje Kirova politika da oslobađa zarobljenike koje je u ropstvu držalo prethodno carstvo — što je u potpunoj suprotnosti sa politikom drugih drevnih osvajača. Biblijska i svetovna istorija potvrđuju da je Kir oslobodio Jevreje koji su zatim ponovo izgradili Jerusalim (2. Letopisa 36:23; Jezdra 1:1-4).

Iako je relativno nova nauka, biblijska arheologija je postala važno polje istraživanja na kom se otkrivaju vredne informacije. I kao što smo videli, mnoga otkrića potvrđuju autentičnost i tačnost Biblije, ponekad i u najsitnijim detaljima.

VIŠE INFORMACIJA

Može li vam Biblija pomoći da imate srećan i smisaon život? Dvočasovni DVD, Biblija — knjiga činjenica i proročanstava, razmatra to važno pitanje i sadrži zanimljive intervjue. (Dostupan je na 32 jezika.)

U ovoj knjizi koja se sastoji od 19 poglavlja i namenjena je za proučavanje Biblije, razmatraju se sva važna biblijska učenja i objašnjeno je koja je Božja namera za zemlju i ljude. (Sada je dostupna na 162 jezika.)

Namenjena posebno deci, ova knjiga sa prelepim ilustracijama sadrži 116 priča o ličnostima i događajima — po hronološkom redu. (Objavljena je na 194 jezika.)

[Izvor slike na 15. strani]

Novčići: Generously Donated by Company for Reconstruction & Development of Jewish Quarter, Jerusalem Old City

[Izvor slike na 15. strani]

Society for Exploration of Land of Israel and its Antiquities

[Izvori slika na 16. strani]

3: Musée du Louvre, Paris; 4: Photograph taken by courtesy of the British Museum; 5: Gabi Laron/Institute of Archaeology/Hebrew University © Eilat Mazar

[Izvori slika na 17. strani]

6: AP Photo/Keith Srakocic; 7, 8: Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Izvor slike na 18. strani]

Photograph taken by courtesy of the British Museum