8. poglavlje

Izboriti pobedu

SMIRNA

 1. (a) Koja skupština prima drugu poruku proslavljenog Isusa? (b) Na šta Isus podseća hrišćane iz te skupštine ukazavši na sebe titulom „Prvi i Poslednji“?

STARI Efes danas leži u ruševinama. Ali, grad u koji je bila upućena druga Isusova poruka i danas postoji. Pedesetak kilometara severno od efeških ruševina nalazi se turski grad Izmir, gde danas postoje četiri revne skupštine Jehovinih svedoka. Na tom mestu se u prvom veku nalazila Smirna. Zapazi šta Isus kaže u nastavku vizije: „Anđelu skupštine u Smirni napiši: Ovo govori on, ’Prvi i Poslednji‘, koji je bio mrtav pa oživeo“ (Otkrivenje 2:8). Tim rečima Isus podseća hrišćane u Smirni da je on prvi i poslednji Jehovin sluga kog je lično Jehova uskrsnuo u duhovni život i poklonio mu besmrtnost. Sve druge pomazane hrišćane uskrsnuće Isus. Stoga je on u stanju da pruži dobar savet svojoj braći, koja se nadaju da će s njim deliti nebeski život i besmrtnost.

 2. Kako sve hrišćane teše reči onog „koji je bio mrtav pa oživeo“?

² Isus je primerom pokazao šta znači trpeti zbog pravednosti i dobio je primerenu nagradu. Svojom vernošću sve do smrti i uskrsenjem, pružio je svim hrišćanima čvrst temelj na kom mogu da grade svoju nadu (Dela apostolska 17:31). Činjenica da je Isus „bio mrtav pa oživeo“ pokazuje da ništa što moramo da podnesemo zbog istine nije uzaludno. Isusovo uskrsenje predstavlja ogromno ohrabrenje za sve hrišćane, naročito kada moraju da pate zbog svoje vere. Da li si i ti u takvoj situaciji? Ako jesi, i tebe će ohrabriti sledeće reči, koje je Isus uputio skupštini u Smirni:

 3. (a) Kako je Isus ohrabrio hrišćane u Smirni? (b) Zašto je Isus siromašnim hrišćanima u Smirni rekao da su ’bogati‘?

³ „Znam tvoju nevolju i siromaštvo — ali ti si bogat. Znam i hulu onih koji sebe nazivaju Judejcima, a nisu, nego su Satanina sinagoga“ (Otkrivenje 2:9). Isus nema primedbi za svoju braću u Smirni, već samo tople reči pohvale. Oni su zbog svoje vere morali mnogo da trpe. Materijalno su bili siromašni, verovatno zbog svoje vernosti Bogu (Jevrejima 10:34). Uglavnom su bili zaokupljeni duhovnim stvarima i po Isusovom savetu su skupljali sebi blago na nebu (Matej 6:19, 20). Zato ih Vrhovni Pastir smatra ’bogatima‘. (Uporediti s Jakovom 2:5.)

 4. Ko je žestoko progonio hrišćane u Smirni i kako je Isus gledao na te neprijatelje?

⁴ Isus kaže da vidi kako hrišćani u Smirni mnogo trpe zbog žestokog progonstva Judejaca. Dotad su se mnogi pripadnici judaizma već pokazali kao neprijatelji hrišćanstva (Dela apostolska 13:44, 45; 14:19). A sada, samo nekoliko decenija nakon pada Jerusalima, ti Judejci u Smirni pokazuju isti satanski duh. Nije nikakvo čudo što ih Isus naziva „Satanina sinagoga“!a

 5. Koje su kušnje očekivale hrišćane u Smirni?

⁵ Hrišćane u Smirni, koji su bili izloženi takvoj mržnji, Isus teši rečima: „Ne boj se onoga što ćeš pretrpeti. Evo, Đavo će neke od vas bacati u zatvor da budete potpuno iskušani, i da deset dana budete u nevolji. Budi veran sve do smrti i nagradiću te životom“ (Otkrivenje 2:10). U drugoj rečenici Isus koristi množinu, čime pokazuje da se njegove reči odnose na skupštinu u celini. Isus nije mogao obećati hrišćanima u Smirni da će njihove kušnje uskoro prestati. Dao im je do znanja da će neki od njih i dalje biti proganjani i zatvarani. Biće u nevolji „deset dana“. Deset je broj koji predstavlja zemaljsku potpunost. Čak će i te duhovno bogate i verne Božje sluge morati da budu temeljno iskušane dok su u telu.

 6. (a) Zašto hrišćani u Smirni nisu morali da se plaše? (b) Kojim rečima Isus zaključuje svoju poruku skupštini u Smirni?

⁶ Pa ipak, hrišćani u Smirni nisu morali da se plaše niti da pokleknu. Ukoliko ostanu verni do kraja obećano im je da će biti nagrađeni životom, što u njihovom slučaju znači da će dobiti besmrtnost i život na nebu (1. Korinćanima 9:25; 2. Timoteju 4:6-8). Apostol Pavle je smatrao da je ta skupocena nagrada vredna svake žrtve, pa čak i njegovog zemaljskog života (Filipljanima 3:8). Očigledno su i verni hrišćani u Smirni imali isto takvo gledište. Isus svoju poruku zaključuje rečima: „Ko ima uho, neka čuje šta duh govori skupštinama: Onome ko pobedi, druga smrt neće moći ništa“ (Otkrivenje 2:11). Oni koji pobede, mogu biti sigurni da će biti nagrađeni besmrtnošću i nebeskim životom gde im smrt ne može ništa (1. Korinćanima 15:53, 54).

’U nevolji deset dana‘

7, 8. Kako je 1918. hrišćanska skupština bila ’potpuno iskušana‘ poput nekadašnje skupštine u Smirni?

⁷ Poput hrišćana iz Smirne, pripadnici „Jovanove klase“ i njihovi saradnici u savremeno doba su „potpuno iskušani“. Time što su u kušnjama ostali verni Bogu, dokazali su da su njegov narod (Marko 13:9, 10). Ubrzo nakon što je započeo Gospodov dan, reči koje je Isus uputio hrišćanima u Smirni pružile su veliku utehu maloj međunarodnoj grupi Jehovinih slugu (Otkrivenje 1:10). Još od 1879. oni u Božjoj Reči tragaju za duhovnim blagom, a ono što pronađu rado dele s drugima. Ali u Prvom svetskom ratu su se suočili sa žestokom mržnjom i protivljenjem zato što nisu dopustili da ih ponese ratna groznica i zato što su neustrašivo razotkrivali grehe crkava hrišćanstva. Progonstvo koje je započelo na podsticaj nekih crkvenih vođa došlo je do vrhunca 1918. i moglo se uporediti s onim što su hrišćani u Smirni doživljavali od tamošnjih Judejaca.

⁸ Talas progonstava u Sjedinjenim Američkim Državama dostigao je vrhunac kada su 22. juna 1918. Džozef Raterford i još sedmorica istaknute braće bili strpani u zatvor, nakon čega je većina njih bila osuđena na 20 godina zatvora. Devet meseci kasnije pušteni su uz kauciju. Četrnaestog maja 1919. apelacioni sud je poništio netačne optužnice podignute protiv njih. U obrazloženju je bilo navedeno 130 grešaka do kojih je došlo u sudskom procesu. Sudija Manton, koji je 1918. odbio da te hrišćane pusti uz kauciju bio je rimokatolik i vitez reda Svetog Grgura Velikog. Ali 1939. godine bio je osuđen na dve godine zatvora i novčanu kaznu od 10 000 dolara na temelju šest optužbi za iznuđivanje novca i primanje mita.

 9. Kako je Hitler postupao s Jehovinim svedocima tokom nacističke vladavine i kako je na to reagovalo sveštenstvo?

⁹ Tokom nacističke vladavine u Nemačkoj, Hitler je potpuno zabranio propovedanje Jehovinih svedoka. Godinama su na hiljade Jehovinih svedoka bili nemilosrdno zatvarani u koncentracione logore i zatvore, gde su mnogi i umrli, a oko 200 mladića koji su odbili da stupe u Hitlerovu vojsku bili su pogubljeni. Izjava jednog katoličkog sveštenika, objavljena u jednom nemačkom listu od 29. maja 1938, potvrđuje da je sveštenstvo svemu tome pružalo podršku. Taj sveštenik je, između ostalog, rekao: „Sada u svetu postoji jedna država gde su takozvani... Istraživači Biblije [Jehovini svedoci] zabranjeni. To je Nemačka!... Kada je Adolf Hitler došao na vlast, a nemački katolički biskupi ponovili svoj zahtev, Hitler je rekao: ’Ti takozvani Iskreni istraživači Biblije [Jehovini svedoci] stvaraju nered;... smatram ih varalicama; ne mogu da dopustim da taj američki sudija Raterford na taj način ocrnjuje nemačke katolike; raspuštam [Jehovine svedoke] u Nemačkoj‘“ (Der Deutsche Weg). Na to je sveštenik dodao: „Bravo!“

10. (a) S kakvim su se proganjanjem Jehovini svedoci suočavali kako je Gospodov dan odmicao? (b) Kako se završio veliki broj parnica koje su pravi hrišćani vodili da bi se izborili za slobodu veroispovesti?

¹⁰ Kako je Gospodov dan odmicao, Zmija i njeno potomstvo ni trenutka nisu posustali u borbi protiv pomazanih hrišćana i njihovih saradnika. Mnogi od tih Božjih slugu su bili zatvarani i okrutno proganjani (Otkrivenje 12:17). Njihovi neprijatelji su nastavili da ’stvaraju neprilike služeći se zakonom‘, ali Jehovin narod je zastupao nepokolebljiv stav: „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima“ (Psalam 94:20; Dela apostolska 5:29). Godine 1954. Kula stražara je iznela sledeći izveštaj: „Tokom proteklih četrdeset godina, više od sedamdeset zemalja je u raznim periodima proganjalo Jehovine svedoke ili na neki način sputavalo njihovo delovanje.“ Tamo gde je bilo moguće sudski se izboriti za slobodu veroispovesti, ti hrišćani su iskoristili tu mogućnost, i u nekim zemljama uspeli da dobiju veoma važne parnice. Samo na Vrhovnom sudu Sjedinjenih Država Jehovini svedoci su dobili 50 parnica.

11. Koje se Isusovo proročanstvo u vezi sa znakom njegove prisutnosti ispunjava na Jehovinim svedocima tokom Gospodovog dana?

¹¹ Nijedna druga zajednica nije tako savesno slušala Isusovu zapovest da daje caru carevo (Luka 20:25; Rimljanima 13:1, 7). Pa ipak, članovi nijedne druge zajednice nisu u toliko mnogo zemalja i u toliko različitih političkih sistema bili zatvarani. Ista situacija je i dan-danas u nekim zemljama u Srednjoj i Južnoj Americi, Evropi, Africi i Aziji. U Isusovom velikom proročanstvu o znaku njegove prisutnosti stoji: „Tada ćete od ljudi trpeti nevolje i ubijaće vas, i svi će vas narodi mrzeti zbog mog imena“ (Matej 24:3, 9). Te reči se tokom Gospodovog dana zaista ispunjavaju na pravim hrišćanima — Jehovinim svedocima.

12. Kako „Jovanova klasa“ hrabri Božje sluge da bi izdržali progonstvo?

¹² Da bi Božje sluge izdržale sve nevolje, „Jovanova klasa“ ih stalno hrabri tako što ih podseća na suštinu Isusovih reči upućenih hrišćanima u Smirni. Na primer, kad je započelo nacističko proganjanje, u Kuli stražari su tokom 1933. i 1934. izašli sledeći članci: „Ne bojte ih se“, na temelju Mateja 10:26-33, „Teška kušnja“, na temelju Danila 3:17, 18 i „Lavlje čeljusti“, s Danilom 6:22 kao vodećim stihom. Tokom 1980-ih, u deceniji kada je ova knjiga prvi put izdata i tokom koje su Jehovini svedoci bili okrutno proganjani u više od 40 zemalja, Kula stražara je jačala Božji narod člancima kao što su „Srećni uprkos proganjanju!“ i „Hrišćani podnose progonstva sa strpljivošću“.b

13. Poput nekadašnjih hrišćana u Smirni, zašto Jehovini svedoci ne treba da se plaše progonstva?

¹³ Da, Jehovini svedoci tokom simboličnih deset dana podnose fizička zlostavljanja i druge kušnje. Poput hrišćana u nekadašnjoj Smirni, ni oni se ne plaše. Niko od nas ne treba da se plaši dok se stanje na našoj planeti pogoršava. Mi smo spremni da izdržimo patnje i čak radosno ’podnesemo otimanje svoje imovine‘ (Jevrejima 10:32-34). Ako budemo proučavali Božju Reč i usađivali je duboko u sebe, moći ćemo ostati čvrsti u veri. Budi siguran da Jehova može da te zaštiti i da on to želi dok god mu verno služiš. ’Sve svoje brige baci na njega, jer se on brine za tebe‘ (1. Petrova 5:6-11).

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 39. strani]

Već godinama istoričari svedoče o tome kako nacistički režim u Nemačkoj nije mogao slomiti veru Jehovinih svedoka. Istoričarka Klaudija Kunc o tome je kazala sledeće: „Ogromna većina Nemaca koji nisu bili nacisti pronašla je načina da preživi pod režimom koji je prezirala... Na drugom kraju statističkog i ideološkog spektra nalazilo se 20 000 Jehovinih svedoka koji su — i to gotovo svi do jednog — beskompromisno odbili da se na bilo koji način pokore nacističkoj državi... Tu najujedinjeniju zajednicu koja je pružala otpor režimu na to su podstakla njihova verska uverenja. Od samog početka, Jehovini svedoci nisu ni u čemu davali podršku nacističkoj državi. Čak i nakon što je Gestapo 1933. uništio njihovo nemačko predstavništvo i nakon što je 1935. zabranio tu sektu, oni nisu hteli da učine čak ni tu sitnicu da kažu: ’Hajl Hitler.‘ Otprilike polovina Jehovinih svedoka (uglavnom muškaraca) poslata je u koncentracione logore, hiljadu ih je pogubljeno, a još hiljadu ih je izgubilo život između 1933. i 1945... Katolici i protestanti su slušali kako ih njihovi sveštenici podstiču na saradnju s Hitlerom. Ako su se neki od njih tome i suprotstavili, učinili su to protiv naloga crkve i države“ (Mothers in the Fatherland, 1986).