39. biblijska knjiga — Malahija
Pisac: Malahija
Mesto pisanja: Jerusalim
Pisanje završeno: nakon 443. pre n. e.
1. Šta pokazuje da je Malahija bio revan Jehovin sluga?
KO JE bio Malahija? Nema ni jednog jedinog podatka o njegovom poreklu i životu. Međutim, sadržaj njegovog proročanstva jasno pokazuje da je bio odan Jehovi Bogu i da mu je izuzetno revno služio zastupajući njegovo ime i čisto obožavanje i da je bio strašno ogorčen na one koji su tvrdili da služe Bogu, a zapravo su služili sami sebi. U četiri poglavlja njegovog proročanstva Jehovino ime se pojavljuje 48 puta.
2. Šta najverovatnije znači Malahijino ime i kada je, po svemu sudeći, živeo?
2 Njegovo ime na hebrejskom jeziku glasi Malaki, a najverovatnije znači „moj glasnik“. I u savremenim Biblijama i u Septuaginti Malahija je poslednji od takozvanih Malih proroka, a i vremenski gledano, poslednji je prorokovao. Prema tradiciji Velike sinagoge živeo je nakon proroka Ageja i Zaharije i bio je Nemijin savremenik.
3. Po čemu se može zaključiti da je Malahijino proročanstvo napisano nakon 443. pre n. e.?
3 Kada je bilo napisano Malahijino proročanstvo? Bilo je to u vreme dok je zemljom vladao namesnik, što znači u vreme obnove Jerusalima, kada su se Judejci nakon 70 godina vratili u opustošenu zemlju (Mal. 1:8). Ali o kojem se namesniku radilo? Budući da se u proročanstvu spominje hramska služba, ali ne i izgradnja hrama, mora da se radilo o razdoblju nakon Zorovavelja, jer je hram bio završen za vreme njegove službe. Biblija spominje jedino još Nemiju kao namesnika iz tog doba. Da li proročanstvo odgovara Nemijinom vremenu? U Malahijinoj knjizi se ništa ne govori o obnovi Jerusalima i njegovih zidina, što znači da nije napisana u prvom razdoblju Nemijinog namesništva. Međutim, Malahija dosta govori o prestupima sveštenstva, što odgovara okolnostima u vreme kada je Nemija drugi put došao u Jerusalim. Naime, Nemija je 443. pre n. e., to jest 32. godine Artakserksovog vladanja, morao po kraljevom nalogu da se vrati u Vavilon nakon svog prvog boravka u Jerusalimu (Mal. 2:1; Nem. 13:6). Sličnosti između Malahijine i Nemijine knjige pokazuju da Malahijino proročanstvo pripada tom razdoblju. (Uporediti: Mal. 2:4-8, 11, 12 — Nem. 13:11, 15, 23-26; Mal. 3:8-10 — Nem. 13:10-12.)
4. Šta pokazuje da je Malahijino proročanstvo verodostojno i nadahnuto?
4 Jevreji su oduvek prihvatali Malahijinu knjigu kao verodostojnu. Činjenica da su hrišćanski pisci grčkog dela Biblije citirali iz nje, pri čemu su više puta ukazivali na ispunjenje njenih proročanstava, pokazuje da je Malahijina knjiga nadahnuta i da pripada kanonu hebrejskih knjiga koji je prihvatala hrišćanska skupština. (Uporediti: Mal. 1:2, 3 — Rimlj. 9:13; Mal. 3:1 — Mat. 11:10 i Luka 1:76 i 7:27; Mal. 4:5, 6 — Mat. 11:14 i 17:10-13; Mar. 9:11-13 i Luka 1:17.)
5. U čemu se ogledalo loše duhovno stanje zbog kojeg je Malahija prorokovao?
5 Malahijino proročanstvo otkriva da su se izgubili religiozni žar i revnost koje su u vreme obnove hrama u narodu probudili proroci Agej i Zaharija. Sveštenici su postali nemarni, ponosni i samopravični. Služba koju su oni vršili u hramu zapravo je obeščašćivala Boga. Narod više nije davao desetke niti je prinosio žrtve jer je vladalo mišljenje da Bogu nije stalo do Izraela. Nade koje su se polagale u Zorovavelja nisu se ostvarile, a ni Mesija nije došao, kako su to neki očekivali. Izraelci su u duhovnom pogledu pali na vrlo niske grane. Kako ohrabriti taj narod i uliti mu novu nadu? Kako mu pomoći da shvati svoje pravo stanje, da se osvesti i popravi? Malahijino proročanstvo je pružilo odgovor na ta pitanja.
6. Kakav je Malahijin stil pisanja?
6 Malahijin stil pisanja je direktan i energičan. On najpre govori u čemu je problem, zatim odgovara na prigovore onih kojima se obraća i na kraju ponavlja u čemu je problem. Sve to njegovoj argumentaciji daje snagu i upečatljivost. Ne služi se posebno biranim rečima, nego bez mnogo okolišanja iznosi snažne argumente.
SADRŽAJ KNJIGE PROROKA MALAHIJE
7. Kako i prema kome je Jehova izrazio ljubav odnosno mržnju?
7 Jehovina zapovest sveštenicima (1:1–2: 17). Jehova je najpre rekao koliko voli svoj narod. Voleo je Jakova, a Isava je mrzeo. Edomu je poručio neka samo pokušava da obnovi svoja opustošena mesta. On će ih srušiti, tako da će se oni zvati „zemlja zla“ i „narod koji je Jehova osudio“, jer će se ’Jehova veličati po izraelskoj zemlji‘ (1:4, 5).
8. Kako su sveštenici onečistili Jehovin sto i zašto je trebalo da ih stigne prokletstvo?
8 Potom se Jehova direktno obratio ’sveštenicima koji su prezirali njegovo ime‘. Budući da su oni pokušavali da se opravdaju, Jehova im je ukazao na njihove slepe, hrome i bolesne žrtve, pa ih je upitao da li bi njihov namesnik prihvatio takve žrtve. Jehovi nisu bile mile. Njegovo ime je trebalo veličati među narodima, a ti ljudi su ga obeščašćivali time što su govorili: „Jehovin sto je nečist.“ Trebalo je da ih stigne prokletstvo jer su lukavo izbegavali da izvrše svoje zavete i prinosili su bezvredne žrtve. Zato je Jehova rekao: „Ja [sam] veliki Kralj i moje ime ulivaće strah narodima“ (1:6, 12, 14).
9. U čemu su sveštenici grešili i kako su skrnavili Jehovinu svetost?
9 Jehova je potom zapovedio sveštenicima da uzmu k srcu njegov savet ako ne žele da pošalje prokletstvo na njih i na njihove blagoslove. Rekao je da će baciti balegu na njihove praznike jer se nisu pridržavali Levijevog saveza. „Jer sveštenikove usne treba da čuvaju znanje, i zakon se traži iz usta njegovih, jer je on glasnik Jehove nad vojskama“ (2:7). Malahija je potom priznao velik greh Izraela i Jude. Ljudi su činili neveru jedan drugome i skrnavili svetost Jehove, svog Oca i Stvoritelja, tako što su za nevestu uzimali kćer tuđeg boga. Mnogo su zamarali Jehovu. Čak su pitali: „Gde je Bog pravde?“ (2:17).
10. Šta proročanstvo kaže o sudu zbog kojeg Gospod dolazi u svoj hram?
10 Gospod i glasnik (3:1-18). Vrhunac proročanstva predstavljaju sledeće reči ’Jehove nad vojskama‘: „Evo, šaljem svog glasnika, i on će raščistiti put preda mnom. I iznenada će doći u svoj hram Gospod koga tražite, i glasnik saveza kome se radujete. Evo, sigurno će doći“ (3:1). On će poput livca očistiti Levijeve sinove i biće brz svedok protiv zlih koji ga se ne boje. Jehova se ne menja i zato je bio spreman da se milosrdno vrati Jakovljevim sinovima ako se oni budu njemu vratili.
11. Kako je trebalo da narod okuša Boga i kakve bi blagoslove doživeo da je to učinio?
11 Oni su potkradali Boga. Ali on ih je pozvao da ga okušaju. Ako donesu desetke u skladište da bude hrane u njegovom domu, mogu biti sigurni da će im otvoriti brane na nebesima i izliti obilan blagoslov na njih. Tada će njihova zemlja postati zemlja radosti i svi će ih narodi zvati srećnima. U proročanstvu zatim stoji da su oni koji se boje Jehove razgovarali jedan s drugim, a Jehova je pazio i slušao. „Pred njim je počela da se piše knjiga sećanja za one koji se boje Jehove i koji razmišljaju o njegovom imenu“ (3:16). Oni će postati njegovi onog dana kada ih Jehova učini svojim dragocenim vlasništvom.
12. Šta je Jehova obećao u vezi sa svojim zastrašujućim danom?
12 Veliki i zastrašujući Jehovin dan (4:1-6). Prorok je rekao da taj dan dolazi da proždre sve zle, da im ne ostavi ni korena ni grane. Ali, onima koji se boje Jehovinog imena tada će zasjati sunce pravednosti i biće ozdravljeni. Jehova ih je podstakao da se sećaju Mojsijevog zakona. Obećao je da će im poslati proroka Iliju pre nego dođe taj veliki i zastrašujući dan. „On će obratiti srce očeva ka sinovima i srce sinova obratiće ka očevima, da ne dođem i ne udarim zemlju uništenjem“, rekao je Jehova (4:6).
ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA
13. Šta iz Malahijine knjige učimo o: (a) Jehovinoj milosti i ljubavi? (b) Odgovornosti koju imaju učitelji Božje Reči? (v) Onima koji krše Jehovine zakone i načela?
13 Malahijina knjiga nam pomaže da razumemo nepromenljiva načela, milosrđe i ljubav Jehove Boga. Ona na samom početku ističe Jehovinu veliku ljubav prema svom narodu, ’Jakovu‘. Jehova je Jakovljevim sinovima rekao: „Ja [sam] Jehova, ja se ne menjam.“ Uprkos tome što je njegov narod bio mnogo pokvaren, Jehova je bio spreman da mu se vrati, ako se taj narod vrati njemu. Jehova je stvarno milosrdan Bog! (Mal. 1:2; 3:6, 7; Rimlj. 11:28; Izl. 34:6, 7). Jehova je preko Malahije naglasio da sveštenikove usne „treba da čuvaju znanje“. Svi koji poučavaju druge Božjoj Reči treba to da imaju na umu kako bi ih učili samo onome što je istinito i ispravno (Mal. 2:7; Fil. 1:9-11; uporediti s Jakovom 3:1). Jehova ne podnosi licemere, one koji tvrde: „Svi koji zlo čine dobri su u Jehovinim očima.“ Niko ne treba da misli da može da prevari Jehovu, velikog Kralja, tako što mu prinosi licemernu žrtvu (Mal. 2:17; 1:14; Kol. 3:23, 24). Jehova će biti brz svedok protiv svih koji krše njegove pravedne zakone i načela. Niko ne sme misliti da može činiti zlo i nekažnjeno proći. Jehova će osuditi svakoga ko tako radi (Mal. 3:5; Jevr. 10:30, 31). Pravednici mogu biti sigurni da će se Jehova setiti njihovih dela i nagraditi ih. Samo treba da obraćaju pažnju na Mojsijev zakon, kao što je to i Isus činio, jer su se mnoge pojedinosti iz tog Zakona ispunile na Isusu (Mal. 3:16; 4:4; Luka 24:44, 45).
14. (a) Na šta Malahijina knjiga prvenstveno ukazuje? (b) Kako se proročanstvo iz Malahije 3:1 ispunilo u prvom veku n. e.?
14 Kao poslednja knjiga hebrejskog dela Biblije, Malahijina knjiga ukazuje na događaje povezane s dolaskom Mesije. Kada je on, nakon više od 400 godina napokon došao, to je bio razlog da se napišu knjige koje danas pripadaju grčkom delu Biblije. Jehova nad vojskama je u Malahiji 3:1 rekao sledeće: „Evo, šaljem svog glasnika, i on će raščistiti put preda mnom.“ Ostareli Zaharija je pod nadahnućem rekao da se to proročanstvo ispunilo na njegovom sinu Jovanu Krstitelju (Luka 1:76). Isus Hrist je to potvrdio, dodavši: „Među rođenima od žene nije ustao veći od Jovana Krstitelja, ali ko je manji u nebeskom kraljevstvu, veći je od njega.“ Kao što je to Malahija i prorekao, Jovan je došao da ’pripremi put‘ i nije bio među onima s kojima je Isus kasnije sklopio savez za Kraljevstvo (Mat. 11:7-12; Luka 7:27, 28; 22:28-30).
15. Ko je „Ilija“ iz Malahijinog proročanstva?
15 U Malahiji 4:5, 6 Jehova je obećao: „Evo, ja vam šaljem proroka Iliju.“ Ko je bio prorečeni „Ilija“? I Isus i anđeo koji se pojavio Zahariji primenili su te reči na Jovana Krstitelja, čime su pokazali da je on taj koji će ’sve obnoviti‘ i ’pripremiti Jehovi spreman narod‘ kako bi taj narod prihvatio Mesiju. Međutim, Malahija je takođe rekao da taj „Ilija“ nagoveštava ’veliki i zastrašujući Jehovin dan‘, čime je ukazao na još jedno ispunjenje tog proročanstva, naime na buduće ispunjenje u danu suda (Mat. 17:11; Luka 1:17; Mat. 11:14; Mar. 9:12).
16. Na koji divan dan ukazuje Malahija i na šta nas srdačno podstiče?
16 O tom budućem danu Jehova nad vojskama je rekao: „Od sunčevog izlaska pa do njegovog zalaska moje će ime biti veliko među narodima... Jer sam ja veliki Kralj... i moje ime ulivaće strah narodima.“ Zaista će biti zastrašujuće, jer će u tom ’danu koji gori kao peć svi oholi i svi koji zlo čine postati kao strnjika‘. Ipak, oni koji se boje Jehovinog imena mogu biti srećni. Njima će ’granuti sunce pravednosti, što nosi ozdravljenje na svojim krilima‘. Te reči se odnose na vreme kada će srećna i poslušna ljudska porodica biti potpuno izlečena — duhovno, emocionalno, duševno i telesno (Otkr. 21:3, 4). Ukazujući na taj divan dan prepun blagoslova, Malahija nas podstiče da od srca prinosimo žrtve u Jehovinom domu: „’Okušajte me u tome, molim vas‘, kaže Jehova nad vojskama, ’zar vam neću otvoriti brane na nebesima i izliti na vas blagoslov dok ne bude dosta!‘“ (Mal. 1:11, 14; 4:1, 2; 3:10).
17. Koja optimistička poruka prati Malahijina upozorenja?
17 Iako ova knjiga, kao poslednja među Prorocima, upozorava na to da će ’zemlja biti udarena uništenjem‘, ona nam pruža osnovu za optimizam i radost. To jasno pokazuju reči koje je Jehova uputio svom narodu: „Svi će vas narodi zvati srećnima, jer vi ćete postati zemlja radosti“ (4:6; 3:12).