45. biblijska knjiga — Rimljanima

Pisac: Pavle

Mesto pisanja: Korint

Pisanje završeno: otprilike 56. n. e.

 1. Koju je temu Pavle obradio u svojoj poslanici Rimljanima?

U DELIMA APOSTOLSKIM smo čitali kako je Pavle najpre žestoko progonio svoje sunarodnike koji su bili hrišćani, a potom postao revni apostol ljudima iz drugih naroda. S poslanicom Rimljanima započinje deo od četrnaest biblijskih knjiga koje je taj nekadašnji farisej, koji je postao verni Božji sluga, napisao pod nadahnućem svetog duha. U vreme pisanja poslanice Rimljanima Pavle je iza sebe već imao dva duga propovednička putovanja i upravo se nalazio na trećem. Već je bio napisao pet drugih nadahnutih poslanica: Prvu i Drugu Solunjanima, Galatima i Prvu i Drugu Korinćanima. Ipak, prikladno je što je u savremenim Biblijama poslanica Rimljanima stavljena ispred drugih poslanica jer ona opširno obrađuje temu o novonastaloj jednakosti između Izraelaca i neizraelaca — dve grupe ljudi kojima je Pavle propovedao. Ta knjiga objašnjava zašto je Bog počeo drugačije da se odnosi prema svom narodu i pokazuje da je u nadahnutim hebrejskim knjigama Biblije odavno prorečeno da će se dobra vest propovedati i drugim narodima.

 2. (a) Na koje se probleme Pavle osvrnuo u poslanici Rimljanima? (b) Šta se jasno pokazuje u ovoj poslanici?

² Pavle je u ovoj poslanici, koju je zapisao njegov pisar Tertije, naveo mnoštvo argumenata i iznenađujuće velik broj citata iz hebrejskih knjiga Biblije kako bi potkrepio svoje reči, zbog čega je ova poslanica jedna od najsnažnijih grčkih knjiga Biblije. Izuzetnim rečima se osvrnuo na probleme koji su u prvom veku postojali u hrišćanskim skupštinama u kojima je bilo i Judejaca i Grka. Da li su Judejci bili u nekoj prednosti zato što su Avrahamovi potomci? Da li su zreli hrišćani, budući da su bili oslobođeni od držanja Mojsijevog zakona, imali pravo da navode na spoticanje slabiju braću koja su se, kao Judejci, još uvek držala drevnih običaja? Pavle je u ovoj poslanici jasno pokazao da su Judejci i ljudi iz drugih naroda jednaki pred Bogom i da će ljudi biti proglašeni pravednima na temelju vere u Isusa Hrista i po Božjoj nezasluženoj dobroti, a ne na temelju držanja Mojsijevog zakona. Osim toga, istakao je da Bog zahteva od hrišćana da budu podložni vlastima.

 3. Kako je bila osnovana skupština u Rimu i kako je Pavle možda upoznao mnoge iz te skupštine?

³ Kako je bila osnovana rimska skupština? U Rimu je od 63. pre n. e., kada je Pompej osvojio Jerusalim, a možda i od ranije, živeo veliki broj Judejaca. U Delima apostolskim 2:10 se jasno navodi da su neki od Judejaca koji su živeli u Rimu došli u Jerusalim na Pedesetnicu 33. n. e. i da im se tamo propovedala dobra vest. Obraćenici koji su došli iz drugih gradova ostali su neko vreme u Jerusalimu kako bi ih apostoli poučavali i nema sumnje da su se novi učenici iz Rima kasnije vratili u svoj grad, od kojih neki verovatno onda kada je počelo progonstvo u Jerusalimu (Dela 2:41-47; 8:1, 4). Osim toga, ljudi su u ono vreme puno putovali, pa bi to mogao biti razlog zašto je Pavle imao mnogo prijatelja u rimskoj skupštini — neki od njih možda su čuli dobru vest u Grčkoj ili Aziji budući da je Pavle i tamo propovedao.

 4. (a) Šta iz poslanice Rimljanima možemo saznati o skupštini u Rimu? (b) Šta se može zaključiti iz podatka da su Akila i Priskila bili u Rimu u vreme pisanja ove poslanice?

⁴ Prve pouzdane informacije o toj skupštini nalaze se u Pavlovoj poslanici. Iz nje se vidi da je u toj skupštini bilo i Judejaca i ljudi iz drugih naroda i da su bili primer u revnosti. Pavle im je rekao: ’O vašoj veri se govori po celom svetu‘ i „Svi su saznali za vašu poslušnost“ (Rimlj. 1:8; 16:19). Svetonije, pisac iz drugog veka, zabeležio je da su Judejci tokom Klaudijeve vladavine (41-54. n. e.) bili prognani iz Rima. Međutim, kasnije su se vratili, što se vidi po tome što su Akila i Priskila bili u Rimu. Oni su bili Judejci koje je Pavle upoznao u Korintu i koji su otišli iz Rima kada je to Klaudije naredio, ali su se vratili u Rim i bili su tamo u vreme kada je Pavle pisao poslanicu skupštini u tom gradu (Dela 18:2; Rimlj. 16:3).

 5. Šta potvrđuje da je poslanica Rimljanima nadahnuti deo Biblije?

⁵ Postoji mnogo dokaza da je ova poslanica nadahnuti deo Biblije. Kao što stoji u uvodu, napisao ju je „Pavle — rob Isusa Hrista, pozvan za apostola... svima Božjim voljenima koji su u Rimu, pozvanima da budu sveti“ (Rimlj. 1:1, 7). Vanbiblijski dokazi nadahnutosti ove poslanice spadaju u najstarije dokaze za grčke knjige Biblije. Petar je u svojoj prvoj poslanici, koja je napisana oko šest do osam godina kasnije, koristio toliko sličnih izraza da mnogi bibličari smatraju da je u to vreme sigurno već pročitao poslanicu Rimljanima. Poslanica Rimljanima nedvosmisleno je smatrana za jednu od Pavlovih poslanica, a citirali su je Kliment Rimski, Polikarp iz Smirne i Ignjatije Antiohijski, koji su živeli krajem prvog i početkom drugog veka n. e.

 6. Kako jedan stari papirusni rukopis potvrđuje da se poslanica Rimljanima s pravom ubraja u kanonske knjige?

⁶ Poslanica Rimljanima nalazi se, zajedno sa osam drugih Pavlovih poslanica, u kodeksu nazvanom papirus Čester Biti br. 2 (P⁠⁴⁶). O tom starom kodeksu ser Frederik Kenjon je napisao: „Ovde se, dakle, nalazi bezmalo ceo rukopis Pavlovih poslanica, verovatno napisan početkom trećeg stoleća.“a Grčki biblijski papirusi Čester Biti stariji su od Sinajskog manuskripta i Vatikanskog manuskripta br. 1209 — poznatih rukopisa iz četvrtog veka n. e. Oni takođe sadrže poslanicu Rimljanima.

 7. Kako se može odrediti mesto i vreme pisanja poslanice Rimljanima?

⁷ Kada i gde je napisana poslanica Rimljanima? Izučavaoci Biblije se slažu da je ta poslanica napisana u Grčkoj, najverovatnije u Korintu, tokom nekoliko meseci koje je Pavle proveo u tom gradu pred kraj svog trećeg misionarskog putovanja. Sama Biblija ukazuje na Korint kao mesto pisanja. Pavle je napisao tu poslanicu u domu Gaja, koji je bio član korintske skupštine, te je braći preporučio Fivu, sestru iz skupštine u Kenhreji, lučkom gradu u blizini Korinta. Verovatno je Fiva odnela tu poslanicu u Rim (Rimlj. 16:1, 23; 1. Kor. 1:14). U Rimljanima 15:23 Pavle je napisao: „U ovim krajevima više nema područja gde se još nije propovedalo“, a u sledećem stihu je ukazao na to da namerava da kao misionar ode na zapad, sve do Španije. Te reči je mogao da napiše pred kraj svog trećeg putovanja, početkom 56. n. e.

SADRŽAJ POSLANICE RIMLJANIMA

 8. (a) Za šta je Pavle bio odabran? (b) Kako je pokazao da i Judejci i Grci zaslužuju Božji gnev?

⁸ Bog nije pristran ni prema Judejcima ni prema ljudima iz drugih naroda (1:1–2:29). Šta je Pavle pod nadahnućem poručio Rimljanima? U uvodnim rečima je govorio o sebi kao apostolu kog je Hrist odabrao da pouči sve narode kako bi „stekli veru i bili mu poslušni“. Napisao je da žarko želi da poseti svete u Rimu kako bi se ’uzajamno ohrabrili‘ i da bi im objavio dobru vest koja je „Božja sila koja donosi spasenje svakome ko veruje“. Podsetio ih je da je u Pismu još davno napisano da će pravednik živeti „zbog vere“ (1:5, 12, 16, 17). Objasnio je da su i Judejci i Grci zaslužili Božji gnev. Ljudi nemaju izgovora za svoju bezbožnost jer se Božja ’nevidljiva svojstva jasno vide još od stvaranja sveta‘ (1:20). Neznabošci su zaista nerazumni jer prave bogove od onoga što je stvoreno. Međutim, Jevreji ne bi smeli da ih osuđuju jer su i oni krivi za grehe. I jednima i drugima biće suđeno po njihovim delima, jer Bog nije pristran. Pri tom nije važno obrezanje tela, jer je „pravi Judejac onaj ko je to iznutra i njegovo obrezanje je obrezanje srca“ (2:29).

 9. (a) U čemu je prednost Judejaca i koje je biblijske stihove Pavle citirao kako bi pokazao da su svi ljudi grešni? (b) Na temelju čega će ljudi biti proglašeni pravednima i koji primer podupire tu tvrdnju?

⁹ Svi su zbog vere proglašeni pravednima (3:1–4:25). „Kakva je, dakle, prednost Judejca?“ Velika, jer su njima poverene Božje svete objave. Ipak, ’i Judejci i Grci su pod grehom‘ i pred Bogom „nema pravednog čoveka“. Da bi potvrdio tu misao, Pavle je naveo sedam citata iz hebrejskih knjiga Biblije (Rimlj. 3:1, 9-18; Ps. 14:1-3; 5:9; 140:3; 10:7; Posl. 1:16; Isa. 59:7, 8; Ps. 36:1). Zakon je otkrio čovekovu grešnost i zato „zbog vršenja dela propisanih zakonom nijedan čovek neće biti proglašen pravednim“. Međutim, zbog Božje nezaslužene dobrote i zbog oslobođenja na temelju otkupnine, i Judejci i Grci su proglašeni pravednima „zbog vere, a ne zbog vršenja dela propisanih zakonom“ (Rimlj. 3:20, 28). Pavle je tu tvrdnju potkrepio time što je naveo primer Avrahama, koji je bio proglašen pravednim zbog svoje izuzetne vere, a ne zbog dela ili zbog obrezanja. Tako je Avraham postao otac ne samo Judejcima nego i ’svima koji veruju‘ (4:11).

10. (a) Kako je došlo do toga da smrt kraljuje? (b) Šta je omogućila Hristova poslušnost i koje je upozorenje dato s obzirom na greh?

¹⁰ Više ne robujemo grehu, nego pravednosti, koja dolazi preko Hrista (5:1–6:23). Preko jednog čoveka, Adama, greh je ušao u svet i doneo smrt, „i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (5:12). Smrt je kraljevala od Adama do Mojsija. Kada je preko Mojsija bio dat Zakon, greh se još jasnije pokazao, a smrt je i dalje kraljevala. Ali, sada se Božja nezaslužena dobrota pokazuje u još većoj meri, tako da putem Hristove poslušnosti mnogi bivaju proglašeni pravednima kako bi mogli da dobiju večni život. Ipak, to ne znači da se može živeti u grehu. Oni koji su kršteni u Hrista moraju biti mrtvi grehu. Njihova stara ličnost je pribijena na stub, a oni žive Bogu. Njima više ne vlada greh, nego oni robuju pravednosti, što vodi u svetost. „Plata za greh je smrt, a Božji dar je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda“ (6:23).

11. (a) Kako je Pavle objasnio da su Judejci koji su postali hrišćani oslobođeni Zakona? (b) Šta je Zakon omogućio da se još jasnije vidi i kakvu ličnu borbu vodi svaki hrišćanin?

¹¹ Mrtvi Zakonu, a živi po duhu u zajedništvu s Hristom (7:1–8:39). Pavle je upotrebio primer žene — koja je vezana za svog muža dok je on živ, a slobodna je da se uda za drugog čoveka ako joj muž umre — kako bi pokazao da su putem Hristove žrtve Judejci koji su postali hrišćani umrli Zakonu i da su sada slobodni da pripadnu Hristu i donose plod Bogu. Sveti Zakon je omogućio da se greh još jasnije vidi, a greh je doneo smrt. Između greha koji prebiva u našem telu i naše želje da činimo dobro postoji neprestana borba. Pavle je rekao: ’Jer dobro koje želim da činim ne činim, nego zlo koje ne želim da činim, to činim. Dakle, to ne činim više ja, nego greh koji prebiva u meni‘ (7:19, 20).

12. Kako neki postaju Hristovi sunaslednici i u čemu oni potpuno pobeđuju?

¹² Šta može izbaviti čoveka iz tog jadnog stanja? Bog može svojim duhom oživeti one koji su u zajedništvu s Hristom! Bog ih posinjuje i proglašava pravednim, tako da postaju Božji naslednici, a Hristovi sunaslednici, i bivaju proslavljeni. Njima je Pavle rekao: „Ako je Bog za nas, ko će biti protiv nas? Ko će nas rastaviti od Hristove ljubavi?“ Niko! Pobedonosno je rekao: „Nadmoćno pobeđujemo posredstvom onoga koji nas je voleo. Jer uveren sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni vlasti, ni ovo što je sada, ni ono što će doći, ni sile, ni visina, ni dubina, ni bilo šta drugo što je stvoreno, ne može rastaviti od Božje ljubavi koja je u Hristu Isusu, našem Gospodu“ (8:31, 35, 37-39).

13. (a) U skladu s proročanstvom, ko je pravi Izrael Božji i koje je Božje načelo pri tom primenjeno? (b) Zašto Izraelci nisu kao narod ispunili Božja očekivanja i šta je potrebno za spasenje?

¹³ „Izrael“ spasen po veri i zbog Božje milosti (9:1–10:21). Pavle je izrazio ’veliku tugu‘ zbog svojih sunarodnika Izraelaca, ali je rekao da nisu svi koji su Izraelci po rođenju zaista ’Izraelci‘, jer Bog ima vlast da posini koga god želi. Kao što se vidi iz Božjeg ophođenja s faraonom i iz poređenja o grnčaru, „to ne zavisi od onoga ko ima želju niti od onoga ko se trudi, nego od Boga, koji pokazuje milosrđe“ (9:2, 6, 16). On poziva ljude „ne samo između Judejaca nego i između neznabožaca“ da mu budu sinovi, kao što je Osija davno prorekao (Os. 2:23). Izraelci nisu ispunili Božja očekivanja zato što Božju milost ’nisu tražili verom, nego delima‘ i zato što su se spotakli o Hrista, „kamen spoticanja“ (Rimlj. 9:24, 32, 33). Oni su se ’revno trudili da ugode Bogu, ali nisu znali tačno šta je njegova volja‘. Hrist je svršetak Zakona za one koji veruju i tako stiču pravednost, a da bi neko bio spasen, mora pred drugima priznati „da je Isus Gospod“ i verovati „da ga je Bog podigao iz mrtvih“ (10:2, 9). Poslati su propovednici da bi ljudi iz svih naroda čuli dobru vest, stekli veru i prizivali Jehovino ime kako bi se spasli.

14. Šta je poruka Pavlovog poređenja o maslini?

¹⁴ Poređenje o maslini (11:1-36). Zbog nezaslužene dobrote izabran je ostatak onih koji su poreklom Izraelci, ali pošto se većina njih spotakla, „dolazi spasenje ljudima iz drugih naroda“ (11:11). Upotrebivši poređenje o maslini, Pavle je objasnio da su pripadnici drugih naroda nakalemljeni na stablo zato što oni koji su po rođenju Izraelci nisu imali vere. Pa ipak, pripadnici drugih naroda ne smeju da se raduju zbog toga što je Izrael odbačen, jer kao što Bog nije poštedeo prirodne grane koje su bile neverne, tako neće poštedeti ni nakalemljene grane divlje masline, to jest pripadnike drugih naroda.

15. Šta znači dati živu žrtvu Bogu?

¹⁵ Obnavljanje uma; vlasti kojima je čovek podređen (12:1–13:14). Pavle je savetovao: Dajte svoja tela kao živu žrtvu Bogu! Ne dajte da vas „oblikuje ovaj svet“, nego se „preobrazite obnavljanjem svoga uma“. Ne budite oholi. Hristovo telo, kao i ljudsko, ima mnogo udova, koji imaju različitu ulogu, ali svi sarađuju u jedinstvu. Nikome ne vraćajte zlo za zlo. Osvetu prepustite Jehovi! Nadvladajte „zlo dobrim“ (12:2, 21).

16. Kako hrišćani treba da se ponašaju prema vlastima i prema ljudima s kojima dolaze u kontakt?

¹⁶ Daljnji saveti glase: Budite podložni vlastima koje su nad vama; to je Božje uređenje. Činite dobro i nikome ništa ne budite dužni, osim da volite jedni druge. Spasenje se približilo, zato „svucimo dela tame i obucimo oružje svetlosti“ (13:12). Dobro se vladajte, nemojte udovoljavati željama tela.

17. Šta je Pavle savetovao o osuđivanju slabih i njihovom izgrađivanju?

¹⁷ Svakoga rado i nepristrano prihvatiti i nikoga ne osuđivati (14:1–15:33). Pavle je nastavio: Podnosite one koji su nezreli u veri, pa stoga ne žele da jedu određena jela ili pak slave neke praznike. Nemojte osuđivati svog brata niti ga navoditi na spoticanje onim što jedete i pijete, jer Bog sudi svakome. Unapređujte mir i međusobno se izgrađujte. Nosite slabosti drugih.

18. (a) Koje je još citate Pavle upotrebio kako bi pokazao da Bog prihvata ljude iz svih naroda? (b) Kako je Bog ukazao Pavlu nezasluženu dobrotu?

¹⁸ U nastavku je napisao: „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku“ i naveo još četiri citata iz hebrejskih knjiga Biblije kao konačni dokaz da su nadahnuti proroci još davno prorekli da će Božja obećanja jednog dana obuhvatiti sve narode, a ne samo Jevreje (Rimlj. 15:4, 9-12; Ps. 18:49; P. zak. 32:43; Ps. 117:1; Isa. 11:1, 10). „Zato“, savetuje Pavle, „rado prihvatajte jedni druge, kao što je i Hrist rado prihvatio nas, na slavu Bogu“ (Rimlj. 15:7). Pavle je bio zahvalan Bogu što mu je ukazao nezasluženu dobrotu tako što mu je dao da bude sluga drugim narodima i ’vrši sveto delo propovedanja Božje dobre vesti‘. Pavle je uvek tražio nova područja za propovedanje kako ne bi „gradio na temelju koji je postavio neko drugi“. I nije smatrao da je već izvršio svoj zadatak, nego je planirao da odnese priloge u Jerusalim i potom pođe na još veće propovedničko putovanje, u daleku Španiju, a usput bi doneo ’obilan Hristov blagoslov‘ svojoj duhovnoj braći u Rimu (15:16, 20, 29).

19. Kakvim pozdravima i podstrecima se završava ova poslanica?

¹⁹ Završni pozdravi (16:1-27). Pavle je poimence pozdravio 26 članova skupštine u Rimu, kao i drugu braću, i podstakao ih je da se klone onih koji stvaraju podele i da budu „mudri s obzirom na dobro, a nedužni s obzirom na zlo“. Sve neka bude na slavu Bogu „preko Isusa Hrista u svu večnost. Amin“ (16:19, 27).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

20. (a) Koji logičan razlog za veru u Boga pruža poslanica Rimljanima? (b) Kako je Pavle objasnio da je Bog pravedan i milosrdan i šta je zaključio razmišljajući o tim Božjim osobinama?

²⁰ Poslanica Rimljanima pruža logičan temelj za veru u Boga, pokazujući da se ’njegova nevidljiva svojstva, naime njegova večna moć i božanstvo, jasno vide još od stvaranja sveta, budući da se razabiru po onome što je stvoreno‘. Povrh toga, ova knjiga veliča Božju pravednost i obznanjuje njegovo veliko milosrđe i nezasluženu dobrotu. To lepo prikazuje poređenje o maslini, u kom se opisuje kako su divlje grane nakalemljene nakon što su prirodne grane bile odsečene. Razmišljajući o takvoj Božjoj strogosti i dobroti, Pavle je rekao: „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjeg! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi!“ (1:20; 11:33).

21. Kako poslanica Rimljanima iznosi daljnji razvoj događaja s obzirom na otkrivanje Božje svete tajne?

²¹ U povezanosti s time poslanica Rimljanima objašnjava daljnji razvoj događaja s obzirom na otkrivanje Božje svete tajne. U hrišćanskoj skupštini više nema razlike između Judejaca i ljudi iz drugih naroda, nego svi mogu uživati Jehovinu nezasluženu dobrotu preko Isusa Hrista. „Kod Boga nema pristranosti.“ ’Pravi Judejac je onaj ko je to iznutra i njegovo obrezanje je obrezanje srca po duhu, a ne po pisanom zakonu.‘ „Nema razlike između Judejca i Grka, jer je nad svima isti Gospod, koji obilno daje od svog bogatstva svima koji ga prizivaju.“ Bog ih sve smatra pravednima na temelju vere, a ne na temelju dela (2:11, 29; 10:12; 3:28).

22. Koje praktične savete pruža poslanica Rimljanima s obzirom na ophođenje s ljudima koji nisu deo skupštine?

²² Praktični saveti koje sadrži ova poslanica hrišćanima u Rimu jednako su korisni i današnjim hrišćanima, koji se suočavaju sa sličnim problemima u ovom svetu koji je otuđen od Boga. Hrišćani se podstiču da ’budu u miru sa svim ljudima‘, uključujući i one izvan skupštine. Svaki čovek treba da bude „podložan vlastima nad sobom“, jer te vlasti predstavljaju Božje uređenje. Njih ne treba da se boje oni koji slušaju zakon, nego oni koji čine zlo. Hrišćani treba da budu podložni vlastima i poštuju zakon ne samo zbog straha od kazne nego i zato što ih na to podstiče njihova hrišćanska savest. Stoga treba da plaćaju poreze, izvršavaju svoje obaveze i ne smeju nikome biti ništa dužni, ’osim da vole jedni druge‘. Ljubav je ispunjenje Zakona (12:17-21; 13:1-10).

23. Kako je Pavle istakao važnost obznanjivanja vere i kako je svojim primerom pokazao šta je potrebno da bismo mogli kvalitetno propovedati?

²³ Pavle je naglasio da je potrebno obznanjivati veru. Iako se srcem veruje i tako postiže pravednost, mora se ustima obznanjivati vera kako bi se postiglo spasenje. „Svako ko prizove Jehovino ime, biće spasen.“ Ali da bi do toga došlo, propovednici moraju da „objavljuju dobru vest o onome što je dobro“. Srećni smo ako se nalazimo među tim propovednicima čiji glas odlazi „nakraj sveta“! (10:13, 15, 18). Da bismo mogli kvalitetno propovedati, trudimo se da dobro upoznamo nadahnutu Božju Reč, kao što ju je poznavao i Pavle, koji je u samo jednom odlomku ove poslanice (10:11-21) naveo mnoštvo citata iz hebrejskih knjiga Biblije (Isa. 28:16; Joilo 2:32; Isa. 52:7; 53:1; Ps. 19:4; P. zak. 32:21; Isa. 65:1, 2). On je s pravom mogao da kaže: „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu“ (Rimlj. 15:4).

24. Šta je Pavle savetovao s obzirom na revnost i dobre međuljudske odnose unutar skupštine?

²⁴ Ova poslanica daje stvarno praktične savete u vezi s međuljudskim odnosima unutar hrišćanske skupštine. Koje god da je neko nacionalnosti, rase ili društvenog statusa, svi treba da obnove svoj um kako bi služili Bogu u skladu s njegovom voljom, u skladu sa onim što je njemu „dobro, ugodno i savršeno“ (11:17-22; 12:1, 2). Svi Pavlovi saveti dati u Rimljanima 12:3-16 zaista su praktični i razumni! Ti stihovi podstiču sve u hrišćanskoj skupštini da budu revni i ponizni i da srdačno vole jedni druge. U zaključnim poglavljima, Pavle je opomenuo braću da budu na oprezu zbog onih koji stvaraju podele i da ih se klone, ali je spomenuo i zajedničku radost i okrepu koje donose zdravi odnosi s braćom u skupštini (16:17-19; 15:7, 32).

25. (a) Kako poslanica Rimljanima pokazuje kakav bi stav trebalo imati i šta objašnjava u vezi s Božjim Kraljevstvom? (b) Kako bi na nas trebalo da utiče proučavanje poslanice Rimljanima?

²⁵ Budući da smo hrišćani, moramo paziti na to kako se ophodimo sa svojom braćom, „jer Božje kraljevstvo nije jelo i piće, nego pravednost i mir i radost po svetom duhu“ (14:17). Ta pravednost, mir i radost posebno su svojstveni ’sunaslednicima Hristovim‘, koji će ’zajedno s njim biti proslavljeni‘ u nebeskom Kraljevstvu. Osim toga, poslanica Rimljanima ukazuje na još nešto što treba da se dogodi da bi se ispunilo obećanje o Kraljevstvu koje je dato u Edenu, naime: „Bog koji daje mir uskoro će satrti Satanu pod vašim nogama“ (Rimlj. 8:17; 16:20; Post. 3:15). Budimo uvereni da će se ta veličanstvena obećanja stvarno ispuniti! Zato budimo puni radosti i mira i obilujmo nadom! Dajmo sve od sebe kako bismo zajedno s ’potomstvom‘, naslednicima Kraljevstva, pobedili u duhovnom ratu, jer smo uvereni da nas ništa ni na nebu ni na zemlji „ni bilo šta drugo što je stvoreno, ne može rastaviti od Božje ljubavi koja je u Hristu Isusu, našem Gospodu“ (Rimlj. 8:39; 15:13).

[Fusnota]