66. biblijska knjiga — Otkrivenje

Pisac: apostol Jovan

Mesto pisanja: Patmos

Pisanje završeno: otprilike 96. n. e.

 1. (a) S kojim se rečima iz Otkrivenja slažu Božje sluge, iako ta knjiga obiluje zastrašujućim prizorima punim simbolike? (b) Zašto je prikladno što se Otkrivenje nalazi na kraju Biblije?

DA LI je svrha simbolike u Otkrivenju da se zastraše oni koji ga čitaju? Naravno da nije! Ispunjenje proročanstava iz te knjige može uliti strah u kosti zlim ljudima, ali Božje verne sluge se slažu s nadahnutim uvodnim rečima: „Srećan je onaj ko čita i oni koji čuju reči ovog proročanstva“, i s rečima jednog anđela izrečenim na kraju knjige: „Srećan je svako ko drži proročanske reči ovoga svitka“ (Otkr. 1:3; 22:7). Iako je Otkrivenje napisano pre ostale četiri nadahnute Jovanove knjige, ono se s pravom nalazi na kraju zbirke od 66 nadahnutih knjiga koje sačinjavaju današnju Bibliju, jer govori o dalekoj budućnosti, pružajući uvid u sve što je Bog naumio da učini za ljude, i na veličanstven način zaključuje glavnu temu Biblije — posvećenje Jehovinog imena i potvrđivanje njegovog prava da bude vrhovni vladar putem Kraljevstva u kojem vlada Hrist, Obećani Potomak.

 2. Kako je Jovan dobio Otkrivenje, u kom smislu je ono „Jovanovo“ i zašto je Apokalipsa prikladan naziv?

² Prema uvodnom stihu, ta knjiga je „Otkrivenje Isusa Hrista, koje mu je dao Bog... I on je to pokazao u znakovima, poslavši svog anđela svom robu Jovanu.“ Dakle, Jovan nije bio autor tog teksta, nego ga je samo zapisao. Zbog toga Jovanovo Otkrivenje nije „Jovanovo“ u smislu autorstva, nego u smislu da je Jovanu bilo dato to otkrivenje (1:1; fusnota uz naslov). Budući da se u toj knjizi Božjem robu otkriva divna Božja namera u vezi s budućnošću, veoma je prikladan i izvorni naziv knjige, Apokalipsa, koji potiče od grčke reči apokalipsis, koja znači „otkrivanje“, to jest „objavljivanje“.

 3. Ko je, prema tekstu Otkrivenja, bio Jovan koji je napisao tu knjigu i kako istoričari iz prvih nekoliko vekova naše ere to potvrđuju?

³ Ko je bio taj Jovan na koga se u prvom poglavlju Otkrivenja ukazuje kao na pisca? U knjizi piše da je bio rob Isusa Hrista, da je bio brat drugim hrišćanima i da je delio nevolju s njima, kao i da je bio prognan na ostrvo Patmos. Očigledno je da su ga prvi čitaoci te knjige dobro poznavali, pa nije bilo potrebe da se dodatno predstavlja. To mora da je bio apostol Jovan. Taj zaključak podupire većina istoričara iz prvih vekova naše ere. Za Papiju, koji je svoja dela pisao u prvoj polovini drugog veka n. e., kaže se da je za Otkrivenje smatrao da je knjiga apostolskog porekla. Justin Mučenik, iz drugog veka, napisao je u svom Razgovoru s Judejcem Trifonom (LXXXI): „Među nama je bio čovek koji se zvao Jovan, jedan od Hristovih apostola, koji je prorokovao putem otkrivenja koje mu je bilo dato.“a Irinej jasno kaže da je apostol Jovan pisac te knjige, a to potvrđuju i Kliment Aleksandrijski i Tertulijan, koji su živeli krajem drugog i početkom trećeg veka. Origen, istaknuti bibličar iz trećeg veka, kaže: „Govorim o onome ko je počivao na Isusovim grudima, o Jovanu, koji nam je ostavio jedno Jevanđelje... i napisao Apokalipsu.“b

 4. (a) Kako se može objasniti razlika u stilu pisanja između Otkrivenja i ostalih Jovanovih knjiga? (b) Šta dokazuje da je Otkrivenje deo Božje nadahnute Reči?

⁴ To što se u ostalim Jovanovim knjigama u velikoj meri ističe ljubav ne znači da on nije mogao napisati tako snažnu i dinamičnu knjigu kao što je Otkrivenje. Jednom prilikom su se on i njegov brat Jakov toliko razgnevili na Samarićane iz jednog grada da su hteli na njih da prizovu vatru s neba. Zato ih je Isus nazvao „Voanerges“, što znači „sinovi groma“ (Mar. 3:17; Luka 9:54). Stoga razlika u stilu pisanja ne bi smela da predstavlja problem ako se uzme u obzir da je tema Otkrivenja znatno drugačija od ostalih Jovanovih knjiga. Ono što je Jovan video u vizijama bilo je potpuno drugačije od svega što je ikada ranije video. Izvanredan sklad Otkrivenja sa ostalim proročanskim knjigama Biblije nepobitno dokazuje da se ona s pravom smatra delom Božje nadahnute Reči.

 5. Kada je Jovan napisao Otkrivenje i pod kakvim okolnostima?

⁵ Prema najstarijim zapisima, Jovan je Otkrivenje napisao otprilike 96. n. e., približno 26 godina nakon uništenja Jerusalima. To je bilo pred kraj vladavine cara Domicijana. U prilog tome Irinej u svom delu Protiv jeresi (V, xxx) kaže o Apokalipsi: „Zato nije bila viđena pre mnogo vremena, nego gotovo u našim danima, pred kraj Domicijanove vladavine.“c I Eusebije i Jeronim slažu se s tom tvrdnjom. Domicijan je bio brat Tita, zapovednika rimske vojske koja je razorila Jerusalim. Nakon Titove smrti postao je car, 15 godina pre nego što je Otkrivenje bilo napisano. Zahtevao je od svojih podanika da ga poštuju kao boga i uzeo je titulu Dominus et Deus noster (što znači „naš Gospod i Bog“).d Obožavanje cara nije smetalo onima koji su obožavali lažne bogove, ali prvim hrišćanima je to bilo neprihvatljivo, jer nisu hteli da time kompromituju svoju veru. I tako je pred kraj Domicijanove vladavine (koja je trajala od 81. do 96. n. e.) došlo do velikog progonstva hrišćana. Smatra se da je Domicijan prognao Jovana na Patmos. Godine 96. n. e. Domicijan je bio ubijen, a nasledio ga je tolerantniji car Nerva, koji je očigledno oslobodio Jovana. Tokom tog zatočeništva na Patmosu Jovan je dobio vizije koje je zabeležio u Otkrivenju.

 6. Kako treba gledati na Otkrivenje i kako se ta knjiga može podeliti?

⁶ Treba imati na umu da ono što je Jovan video i što mu je bilo rečeno da napiše skupštinama nije bio samo niz nepovezanih vizija niti je on to samo nasumice zapisao. Naprotiv, cela knjiga Otkrivenje, od početka do kraja, pruža povezanu sliku budućih događaja, opisujući vizije jednu za drugom da bi na kraju u potpunosti otkrila čitaocima šta je Bog naumio s obzirom na svoje Kraljevstvo. Zato na Otkrivenje treba gledati kao na celinu sastavljenu od skladnih, međusobno povezanih delova, koja nas vodi u budućnost, daleko nakon Jovanovog vremena. Nakon uvoda (Otkr. 1:1-9), Otkrivenje se može podeliti na 16 vizija: (1) 1:10–3:22; (2) 4:1–5:14; (3) 6:1-17; (4) 7:1-17; (5) 8:1–9:21; (6) 10:1–11:19; (7) 12:1-17; (8) 13:1-18; (9) 14:1-20; (10) 15:1–16:21; (11) 17:1-18; (12) 18:1–19:10; (13) 19:11-21; (14) 20:1-10; (15) 20:11–21:8; (16) 21:9–22:5. Nakon tih vizija sledi podsticajni zaključak, u kojem govore Jehova, Isus, anđeo i Jovan — svi koji su imali udela u davanju tih važnih pouka Božjem narodu (22:6-21).

SADRŽAJ OTKRIVENJA

 7. Od koga potiče Otkrivenje i šta Jovan deli s braćom u sedam skupština?

⁷ Uvod (1:1-9). Jovan je najpre objasnio da to otkrivenje potiče od Boga i da ga je dobio preko anđela. Zatim se obratio braći u sedam skupština u provinciji Aziji. Rekao im je da ih je Isus Hrist učinio „kraljevstvom, sveštenicima svom Bogu i Ocu“, Jehovi, Svemoćnom. Jovan ih je podsetio da ’kao Isusov sledbenik deli s njima nevolju i kraljevstvo i istrajnost‘, jer je prognan na Patmos (1:6, 9).

 8. (a) Šta je Jovanu bilo rečeno da učini? (b) Koga je video među svećnjacima i šta mu je ta osoba objasnila?

⁸ Poruke za sedam skupština (1:10–3:22). Na početku prve vizije Jovan je, obuzet duhom, dospeo u Gospodov dan. Jedan snažan glas, poput zvuka trube, rekao mu je da napiše u svitak ono što vidi i da ga pošalje u sedam skupština: u Efes, Smirnu, Pergam, Tijatiru, Sard, Filadelfiju i Laodikiju. Okrenuvši se da vidi ko mu govori, Jovan je ugledao sedam svećnjaka i među njima „nekog nalik sinu čovečjem“ koji je u desnici imao sedam zvezda. Ta osoba je za sebe rekla da je „Prvi i Poslednji“, da je bio mrtav, ali da sada živi u svu večnost i da ima ključeve od smrti i groba. To je dakle bio uskrsnuli Isus Hrist. On je objasnio Jovanu: „Sedam zvezda predstavljaju anđele sedam skupština, a sedam svećnjaka predstavljaju sedam skupština“ (1:13, 17, 20).

 9. Koje su pohvale, savete i opomene dobile skupštine u Efesu, Smirni, Pergamu i Tijatiri?

⁹ Jovanu je bilo rečeno da piše anđelu skupštine u Efesu. Ta skupština je primila pohvalu zbog svog truda i istrajnosti i zato što nije mogla da trpi zle ljude, ali je primila i opomenu zbog toga što je ostavila svoju prvu ljubav i bilo joj je rečeno da se pokaje i čini pređašnja dela. Skupštini u Smirni je bilo rečeno da je bogata, uprkos nevolji i siromaštvu, i da ne treba da se boji. Dato joj je obećanje: „Budi veran sve do smrti i nagradiću te životom.“ Skupština u Pergamu, koja je prebivala „tamo gde je Satanin presto“, čvrsto se držala Isusovog imena, ali je u svojim redovima imala i otpadnike kojima je bilo rečeno da se pokaju ili će Hrist ratovati s njima mačem svojih usta. Skupština u Tijatiri je primila pohvalu za svoju ’ljubav, veru, službu i istrajnost‘, ali je primila i opomenu zbog toga što je trpela „tu ženu Jezavelju“. Međutim, onima koji ostanu verni bilo je rečeno da će dobiti „vlast nad narodima“ (2:10, 13, 19, 20, 26).

10. Koju su poruku dobile skupštine u Sardu, Filadelfiji i Laodikiji?

¹⁰ Za skupštinu u Sardu se smatralo da je živa, a zapravo je bila mrtva jer nije u potpunosti izvršila dela koja je trebalo da čini pred Bogom. Ipak, bilo joj je rečeno da onima koji pobede neće biti izbrisano ime iz knjige života. Skupština u Filadelfiji je držala Hristovu reč, pa joj je on obećao da će je sačuvati „u času kušnje, koji će doći na ceo svet“. Onoga ko pobedi Hrist će učiniti stubom u hramu svog Boga. Hrist je rekao: „Napisaću na njemu ime mog Boga i ime grada mog Boga, novog Jerusalima... i svoje novo ime napisaću na njemu.“ Predstavivši se kao „početak Božjih dela stvaranja“, Hrist je rekao skupštini u Laodikiji da nije ni vruća ni hladna, i da će je zato izbljuvati iz svojih usta. Iako su se članovi te skupštine hvalili da su bogati, zapravo su bili siromašni, slepi i goli. Dat im je savet da kupe bele haljine, a trebalo je da kupe i očne masti kako bi progledali. Hrist je rekao da će ući k svakome ko mu otvori vrata i večerati s njim. Onome ko pobedi daće da sedne s njim na njegov presto, kao što je i on seo sa svojim Ocem na njegov presto (3:10, 12, 14).

11. Koji je veličanstveni prizor Jovan video u drugoj viziji?

¹¹ Vizija Jehovine svetosti i slave (4:1–5: 14). Druga vizija opisuje Jehovin veličanstveni nebeski presto. Prizor koji je Jovan video bio je predivan. Sve je blistalo poput dragog kamenja. Oko prestola su sedele 24 starešine koje su nosile krune. Četiri živa bića su bez predaha isticala Jehovinu svetost, a starešine su obožavale Jehovu i govorile da je dostojan da ’primi slavu i čast i moć‘ jer je on sve stvorio (4:11).

12. Ko je jedini bio dostojan da otvori svitak sa sedam pečata?

¹² ’Onaj koji je sedeo na prestolu‘ držao je svitak sa sedam pečata. Ali pojavilo se pitanje ko je dostojan da otvori svitak? Stigao je i odgovor: „Lav iz Judinog plemena, Davidov koren. On je dostojan da otvori svitak i njegovih sedam pečata.“ Ta osoba, koja je ujedno bila i „Jagnje koje je bilo zaklano“, uzela je svitak od Jehove (5:1, 5, 12).

13. Šta se u viziji dogodilo prilikom otvaranja prvih šest pečata?

¹³ Jagnje otvara šest pečata svitka (6:1–7: 17). Sada počinje treća vizija. Jagnje je počelo da otvara pečate. Kada je otvorilo prvi pečat, jahač na belom konju je izašao „pobeđujući i krenuo u konačnu pobedu“. Nakon otvaranja drugog pečata, izašao je jahač na konju plamene boje i uzeo mir sa zemlje, a nakon otvaranja trećeg pečata izašao je jahač na crnom konju i rekao da će žito biti vrlo skupo. Kada je bio otvoren četvrti pečat, izašao je bledi konj kojeg je jahala Smrt, a za njim je išao grob. Zatim je bio otvoren peti pečat i Jovan je video kako oni koji su ’pobijeni zbog reči Božje‘ traže osvetu za svoju krv (6:2, 9). Kada je bio otvoren šesti pečat, desio se jak zemljotres, potamneli su sunce i mesec, a zemaljski moćnici su govorili gorama da padnu na njih i sakriju ih od Jehove i od Jagnjetovog gneva.

14. Šta je u četvrtoj viziji Jovan video u vezi s Božjim robovima i nebrojeno velikim mnoštvom ljudi?

¹⁴ Zatim sledi četvrta vizija. Jovan je video kako četiri anđela zadržavaju četiri zemaljska vetra dok se pečatom ne obeleže čela Božjih robova. Tih robova ima 144 000. Nakon toga, Jovan je video nebrojeno veliko mnoštvo ljudi iz svih naroda kako stoji pred Bogom i Jagnjetom i zahvaljuje im za svoje spasenje i služi Bogu dan i noć u njegovom hramu. Jovanu je bilo rečeno da će ih Jagnje „pasti i voditi na izvore voda života“ (7:17).

15. Šta se dogodilo kada je bio otvoren sedmi pečat?

¹⁵ Otvoren sedmi pečat (8:1–12:17). Kada je bio otvoren sedmi pečat, nastala je tišina na nebu. Zatim je sedam anđela dobilo sedam truba. Peta vizija prikazuje šta se dogodilo kada je zatrubilo prvih šest anđela.

16. (a) Šta se dogodilo nakon što je zatrubilo prvih pet truba i šta je bio prvi od tri „jao“? (b) Šta je objavila šesta truba?

¹⁶ Kada su prve tri trube zatrubile jedna za drugom, nevolje su se sručile najpre na zemlju, potom na more, a zatim na reke i izvore voda. Kada je zatrubila četvrta truba, potamnela je trećina sunca, meseca i zvezda. Na zvuk pete trube, zvezda koja je pala s neba oslobodila je pošast — skakavce koji su napali ljude „koji nemaju Božji pečat na čelima“. To je bio ’jedan „jao“‘, a trebalo je da dođu još dva. Šesta truba je objavila da treba da budu odvezana četiri anđela koja su bila spremna za ubijanje. Zatim je „dve mirijade mirijada“ konjanika donelo novu nevolju i pobilo mnoge ljude, ali ostali ljudi se ipak nisu pokajali za svoja zla dela (9:4, 12, 16).

17. Koji su događaji prethodili objavi da je drugi „jao“ prošao?

¹⁷ Na početku šeste vizije Jovan je video kako jedan drugi snažni anđeo silazi s neba. Rekao mu je da će se ’u danima oglašavanja sedmog anđela dovršiti Božja sveta tajna, prema dobroj vesti‘. Zatim je Jovanu bio dat mali svitak, koji je trebalo da pojede. Kada ga je pojeo, u ustima mu je bio „sladak kao med“, ali mu je zagorčao utrobu (10:7, 9). Jovanu je zatim bilo rečeno da će dva svedoka prorokovati 1 260 dana obučeni u kostret, a da će ih posle toga ubiti „zver koja izlazi iz bezdana“ i njihova tela će tri i po dana ležati „na glavnoj ulici velikog grada“. Oni koji žive na zemlji radovaće se zbog toga, ali kasnije će ih obuzeti strah kada Bog uskrsne svoje svedoke. U taj čas se desio jak zemljotres. Bilo je objavljeno: „Drugi ’jao‘ je prošao“ (11:7, 8, 14).

18. Koja se važna objava čula kada je zatrubila sedma truba i za šta je došlo vreme?

¹⁸ Posle toga je zatrubio sedmi anđeo. Nebeski glasovi su objavili: „Kraljevska vlast nad svetom sada pripada našem Gospodu i njegovom Hristu.“ „Dvadeset i četiri starešine“ su se poklonile Bogu i uputile mu zahvale, ali narodi su se razbesneli. Došlo je vreme da Bog sudi mrtvima i da nagradi svoje svete sluge i ’da uništi one koji zemlju uništavaju‘. Otvorilo se svetilište Božjeg nebeskog hrama i u njemu se pokazao kovčeg Božjeg saveza (11:15, 16, 18).

19. Kakav je znak i rat Jovan video na nebu i kako se to završilo?

¹⁹ Nakon objave o uspostavljanju Kraljevstva sledi sedma vizija, koja počinje time što se na nebu pokazao „veliki znak“ — žena koja je rodila „sina, muško dete, i on će gvozdenom palicom vladati nad svim narodima“. „Veliki zmaj plamene boje“ spremao se da proždere dete, ali dete je bilo odneseno k Božjem prestolu. Mihailo se borio sa zmajem i zbacio je na zemlju tu ’prazmiju, koja se zove Đavo i Satana‘. Zbog toga je glas na nebu rekao: ’Teško zemlji!‘ Zmaj je počeo da progoni ženu i otišao je da ratuje sa ostatkom njenog potomstva (12:1, 3, 5, 9, 12; 8:13).

20. Koje su se daljnje dve zveri pojavile u viziji i kako su uticale na ljude na zemlji?

²⁰ Zver izlazi iz mora (13:1-18). Osma vizija prikazuje zver sa sedam glava i deset rogova, koja je izašla iz mora. Zmaj joj je dao moć. Jedna od njenih glava izgledala je smrtno ranjena, ali joj je rana zacelila, i sva se zemlja divila toj zveri. Zver je hulila na Boga i zaratila je sa svetima. Tada je Jovan video jednu drugu zver, koja je izašla iz zemlje. Imala je dva roga kao u jagnjeta, ali je progovorila kao zmaj. Zavodila je one što žive na zemlji i govorila im da načine lik one prve zveri. Svi ljudi su bili prisiljeni da se klanjaju tom liku kako ne bi bili ubijeni. Bez žiga ili broja zveri niko nije mogao ni da kupuje ni da prodaje. Njen broj je bio 666.

21. Šta je Jovan video na gori Sionu, šta su anđeli nosili i objavili i kako je uklonjena zemaljska loza?

²¹ ’Večna dobra vest‘ i s njom povezane poruke (14:1-20). Za razliku od prethodne vizije, deveta vizija sadrži radosne prizore. Jovan je video Jagnje na gori Sionu i s njim 144 000 onih koji na svojim čelima imaju napisano njegovo ime i ime njegovog Oca. „Pevali su kao novu pesmu pred prestolom“, a bili su ’otkupljeni od ljudi kao prvine Bogu i Jagnjetu‘. Posred neba se pojavio jedan drugi anđeo, koji je nosio „večnu dobru vest da je objavi“ svim narodima i govorio je: „Bojte se Boga i dajte mu slavu.“ Za njim je išao još jedan anđeo, koji je objavio: „Pao je Vavilon Veliki.“ Za njim je išao još jedan, treći anđeo, koji je objavio da će oni koji se klanjaju zveri i njenom liku piti vino Božjeg gneva. „Neko kao sin čovečji“ zamahnuo je srpom, a i jedan drugi anđeo zamahnuo je srpom i odsekao zemaljsku lozu te ju je zajedno s grožđem bacio u „veliku vinsku presu Božjeg gneva“. Grožđe u presi se gazilo izvan grada i krv je potekla iz prese podigavši se sve do uzda konjima, „na daljinu od hiljadu šeststo stadija“ (otprilike 296 kilometara; Otkr. 14:3, 4, 6-8, 14, 19, 20).

22. (a) Ko u ovoj viziji slavi Jehovu i zašto? (b) Na šta je izliveno sedam posuda Božjeg gneva i šta se nakon toga dogodilo?

²² Anđeli s poslednjih sedam nevolja (15: 1–16:21). Deseta vizija započinje još jednim prizorom nebeskog dvora. Oni koji su pobedili zver slavili su Jehovu, ’Kralja večnosti‘, zbog njegovih velikih i čudesnih dela. Sedam anđela je izašlo iz svetilišta na nebu i bilo im je dato sedam zlatnih posuda punih Božjeg gneva. Prvih šest posuda izliveno je na zemlju, more, reke i izvore voda, na sunce, presto zveri i na reku Eufrat, čija je voda presahnula kako bi se pripremio put za „kraljeve sa sunčevog istoka“. Zatim je Jovan video kako izjave nadahnute od demona „odlaze kraljevima celog sveta, da ih sakupe za rat koji će se dogoditi na veliki dan Boga Svemoćnog“, na mesto koje se zove Har-Magedon. Sedma posuda je bila izlivena na vazduh i nastale su zastrašujuće prirodne pojave, zbog čega se veliki grad raspao na tri dela i gradovi narodâ su se srušili, i tako je Vavilon ispio ’čašu vina Božjeg žestokog gneva‘ (15:3; 16:12, 14, 19).

23. (a) Kako Bog izvršava sud nad Vavilonom Velikim? (b) Koje objave i kakvo tugovanje sledi nakon pada Vavilona i koje radosne hvale odjekuju nebom?

²³ Božji sud nad Vavilonom; Jagnjetova svadba (17:1–19:10). Sledi jedanaesta vizija. Jovan je bio pozvan da vidi Božji sud nad ’Vavilonom Velikim, majkom bludnicama‘, „s kojom su zemaljski kraljevi blud činili“. Ugledao je ženu, pijanu od krvi svetih, kako sedi na skerletnoj zveri sa sedam glava i deset rogova. Za tu zver je bilo rečeno: „Bila je i više nije, ali će uskoro izaći iz bezdana.“ Njenih deset rogova boriće se s Jagnjetom, ali Jagnje će ih pobediti, jer je „Gospodar nad gospodarima i Kralj nad kraljevima“. Deset rogova će zamrzeti bludnicu i proždreti je. Na početku dvanaeste vizije jedan drugi anđeo, od čije je slave zasjala sva zemlja, objavio je: „Pala je, pala je bludnica Vavilon Veliki.“ Božjem narodu je bilo zapoveđeno da izađe iz nje, kako ih ne bi zadesile njene nevolje. Kraljevi i drugi zemaljski moćnici plakali su za njom, govoreći: „Jao, jao, grade veliki, Vavilone, grade silni, jer je u jedan čas stigla osuda tvoja!“ Njeno veliko bogatstvo bilo je opustošeno. Jedan anđeo je bacio u more kamen nalik velikom mlinskom kamenu i rekao da će tako u trenu biti zbačen Vavilon, i više ga nikada neće biti. Time će konačno biti osvećena krv Božjih svetih slugu! Nebom je četiri puta odjeknuo povik: „Hvalite Jah!“ Hvalite Jah, jer je izvršio sud nad velikom bludnicom! Hvalite Jah, jer je Jehova počeo kraljevati! Radujte se i veselite, jer je „došla Jagnjetova svadba i spremna je njegova žena“! (17:2, 5, 8, 14; 18:2, 10; 19:1, 3, 4, 6, 7).

24. (a) Kakav će biti ishod rata koji će voditi Jagnje? (b) Šta će se odvijati tokom razdoblja od hiljadu godina, a šta će se dogoditi nakon toga?

²⁴ Jagnje pravedno ratuje (19:11–20:10). U trinaestoj viziji Jovan je video kako „Kralj nad kraljevima i Gospodar nad gospodarima“ vodi nebesku vojsku u pravedni rat. Kraljevi i junaci bili su pobijeni i postali su hrana za nebeske ptice, a zver i lažni prorok bili su živi bačeni u ognjeno jezero koje gori sumporom (19:16). Na početku četrnaeste vizije Jovan je video jednog anđela „kako silazi s neba s ključem od bezdana i velikim lancem u ruci“. ’Zmaj, prazmija, koji je Đavo i Satana‘, bio je uhvaćen i svezan na hiljadu godina. Oni koji imaju udeo u prvom uskrsenju biće „Božji i Hristovi sveštenici i vladaće kao kraljevi s Hristom hiljadu godina“. Nakon tih hiljadu godina Satana će biti pušten i izaći će da zavodi narode na zemlji, ali na kraju će, zajedno sa onima koji ga budu sledili, biti bačen u ognjeno jezero (20:1, 2, 6).

25. Koje uzbudljive događaje je Jovan video u ovoj viziji i ko će dobiti obećane blagoslove?

²⁵ Sudnji dan i slavni Novi Jerusalim (20:11–22:5). Sledi uzbudljiva petnaesta vizija. Jovan je video mrtve, velike i male, kako im se sudi pred Božjim velikim belim prestolom. Smrt i grob bili su bačeni u ognjeno jezero, koje „predstavlja drugu smrt“, a s njima je bio bačen i svako ko se nije našao zapisan u knjizi života. Novi Jerusalim je sišao s neba i bilo je objavljeno da će Bog prebivati s ljudima i obrisati svaku suzu s njihovih očiju. Neće više biti smrti, tuge, jauka ni boli! Da, Bog će ’sve učiniti novo‘, a svoje obećanje je potvrdio rekavši: „Piši, jer su ove reči verodostojne i istinite.“ Oni koji pobede dobiće te blagoslove, a kukavice, bezverni, bludnici, oni koji se bave spiritizmom i idolopoklonici neće ih dobiti (20:14; 21:1, 5).

26. (a) Kako je opisan Novi Jerusalim? (b) Šta je Jovan video u gradu što podržava život, i odakle je grad dobijao svetlost?

²⁶ U šesnaestoj, poslednjoj viziji Jovan je video „Jagnjetovu ženu“, Novi Jerusalim, koji je imao 12 vrata i 12 kamena temeljaca, na kojima su bila imena 12 apostola (21:9). Grad je bio u obliku četvorougla, a njegova veličanstvenost predočena je time što je sagrađen od jaspisa, zlata i bisera. Jehova i Jagnje su hram tog grada, a oni su takođe i njegova svetlost. U grad su mogli da uđu samo oni koji su bili zapisani u Jagnjetovom svitku života. Bistra reka vode života izvirala je iz prestola i tekla posred glavne gradske ulice. Na svakoj strani reke nalazilo se drveće života, koje je svakog meseca davalo plod, a lišće mu je bilo za lečenje. Rečeno je da će Božji i Jagnjetov presto biti u gradu i da će Božji robovi videti Božje lice. ’Jehova Bog obasjavaće ih svetlošću i oni će kraljevati u svu večnost‘ (22:5).

27. (a) Šta je Jovanu bilo zagarantovano u vezi s proročanstvom koje je čuo? (b) Kojim se važnim podsticajem i upozorenjem završava Otkrivenje?

²⁷ Zaključak (22:6-21). Jovanu je bilo zagarantovano: „Ove reči su verodostojne i istinite.“ Zaista, srećni su svi koji drže reči tog proročanstva! Kada je Jovan sve to čuo i video, pao je pred noge anđelu da mu se pokloni, ali anđeo ga je podsetio da se samo Bogu sme klanjati. Zatim je rekao Jovanu da ne zapečati reči tog proročanstva, „jer je blizu vreme da se to ispuni“. Zatim je bilo rečeno da su srećni oni koji smeju da uđu u grad na vrata, jer napolju ostaju oni koji su nečisti i „svako ko voli laž i njome se služi“. Isus je rekao da je poslao anđela skupštinama da im sve to posvedoči, a zatim je za sebe rekao da je „koren i Davidov potomak i sjajna zvezda jutarnja“. „I duh i nevesta govore: ’Dođi!‘ I ko god čuje, neka kaže: ’Dođi!‘ I ko je god žedan, neka dođe! Ko god želi, neka uzme vode života besplatno!“ Na kraju je bilo rečeno da niko ne sme ništa ni dodati ni oduzeti od reči tog proročanstva, da mu ne bi Bog zabranio ’da jede od drveća života i uđe u sveti grad‘ (22:6, 10, 15-17, 19).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

28. Koji primeri pokazuju da Otkrivenje zaključuje izveštaj koji je započeo u prvoj biblijskoj knjizi?

²⁸ Knjiga Otkrivenje predstavlja stvarno veličanstven završetak nadahnute zbirke od 66 knjiga koje sačinjavaju današnju Bibliju! Ništa nije izostavljeno. Ništa nije ostalo nedorečeno. Jasno je prikazano ispunjenje Božje namere, od samog početka do veličanstvenog završetka. U poslednjoj biblijskoj knjizi se zaključuje izveštaj koji je započet u prvoj knjizi. Postanak 1:1 opisuje kako je Bog stvorio doslovna nebesa i zemlju, dok Otkrivenje 21:1-4 opisuje novo nebo i novu zemlju i neizmerne blagoslove koje će Bog izliti na ljudski rod, a koji su prorečeni i u Isaiji 65:17, 18; 66:22 i 2. Petrovoj 3:13. Prvom čoveku je bilo rečeno da će umreti ako bude neposlušan, a u Otkrivenju Bog garantuje svima koji budu poslušni da za njih „smrti više neće biti“ (Post. 2:17; Otkr. 21:4). Kada se Zmija prvi put pojavila kao protivnik koji zavodi ljude, Bog je prorekao da će joj biti zdrobljena glava, a Otkrivenje objašnjava kako će prazmija, koja je Đavo i Satana, na kraju biti uništena (Post. 3:1-5, 15; Otkr. 20:10). Neposlušni ljudi bili su oterani od drveta života u Edenu, a Otkrivenje govori o simboličnom drveću života koje služi „za lečenje narodâ“ — poslušnih ljudi (Post. 3:22-24; Otkr. 22:2). Iz Edena je tekla reka koja je natapala vrt, a Otkrivenje opisuje simboličnu reku, koja daje i podržava život, kako teče iz Božjeg prestola. To se poklapa s vizijom koju je pre Jovana imao Jezekilj, a podseća i na reči Isusa Hrista, koji je govorio o ’izvoru vode koja donosi večni život‘ (Post. 2:10; Otkr. 22:1, 2; Jezek. 47:1-12; Jov. 4:13, 14). Prvi čovek i žena bili su oterani od Božjeg lica, a Otkrivenje obećava da će verni ljudi koji pobede videti Božje lice (Post. 3:24; Otkr. 22:4). Zaista je korisno proučavati te upečatljive vizije iz Otkrivenja!

29. (a) Kako Otkrivenje povezuje proročanstva o Vavilonu? (b) Koje sličnosti postoje između onoga što je Danilo u vizijama saznao o Kraljevstvu i onoga što o Kraljevstvu govori Otkrivenje kao i između zveri koje je video Danilo i zveri koje je video Jovan?

²⁹ Vredno je zapaziti i da Otkrivenje povezuje proročanstva o pokvarenom Vavilonu. Isaija je prorekao pad doslovnog Vavilona davno pre nego što se to dogodilo i objavio je: „Pade! Pade Vavilon!“ (Isa. 21:9). Jeremija je takođe prorokovao protiv Vavilona (Jer. 51:6-12). A Otkrivenje govori o simboličnom ’Vavilonu Velikom, majci bludnicama i zemaljskim gadostima‘. Trebalo je da i ona padne, a Jovan je to video u viziji i čuo objavu: „Pala je, pala je bludnica Vavilon Veliki“ (Otkr. 17:5; 18:2). Sećaš li se Danilove vizije o kraljevstvu koje će uspostaviti Bog i koje će satrti sva druga kraljevstva, a samo će „stajati doveka“? Zapazi kako se na to nadovezuje nebeska objava u Otkrivenju: „Kraljevska vlast nad svetom sada pripada našem Gospodu i njegovom Hristu, i on će kraljevati u svu večnost“ (Dan. 2:44; Otkr. 11:15). Nadalje, Danilova vizija opisuje kako ’na oblacima nebeskim dolazi neko kao sin čovečji i prima večnu vlast, čast i kraljevstvo‘, a Otkrivenje kaže da je Isus Hrist „Vladar nad zemaljskim kraljevima“, da „dolazi s oblacima“ i da će ga ’videti svako oko‘ (Dan. 7:13, 14; Otkr. 1:5, 7). Osim toga, postoje i neke pažnje vredne sličnosti između zveri iz Danilovih vizija i zveri iz Otkrivenja (Dan. 7:1-8; Otkr. 13:1-3; 17:12). Otkrivenje je stvarno knjiga koja jača veru onima koji je temeljno proučavaju.

30. (a) Šta iz Otkrivenja saznajemo o posvećenju Jehovinog imena putem Kraljevstva? (b) Šta Otkrivenje ističe o svetosti i na koga utiče to saznanje?

³⁰ Otkrivenje zaista pruža mnoštvo izvanrednih pojedinosti o Božjem Kraljevstvu! Ta knjiga skreće pažnju čitaocima na ono što su o Kraljevstvu govorili proroci iz drevnih vremena, kao i Isus i njegovi učenici. Knjiga Otkrivenje pruža dodatne pojedinosti o tome kako će Jehovino ime biti posvećeno putem njegovog Kraljevstva, tako da čitaoci Biblije mogu imati potpunu sliku o tome. U njoj se ističe: „Svet, svet, svet je Jehova Bog, Svemoćni.“ On je dostojan da ’primi slavu i čast i moć‘. Zaista, on je „uzeo u ruke svoju veliku moć i počeo kraljevati“ preko Hrista. Revnost Božjeg Sina, koji je „Kralj nad kraljevima i Gospodar nad gospodarima“, prikazana je time što je on opisan kako udara narode i gazi „presu žestokog gneva Svemoćnog Boga“. Kako se rasvetljuju završne pojedinosti glavne teme Biblije — potvrda Jehovinog prava da bude vrhovni vladar i posvećenje njegovog imena — ističe se da svako i sve što ima veze s Božjom namerom o Kraljevstvu mora biti sveto. Za Jagnje, to jest Isusa Hrista, „koji ima Davidov ključ“, rečeno je da je svet, a isto je rečeno i za anđele na nebu. Za one koji imaju udeo u prvom uskrsenju rečeno je da su ’srećni i sveti‘ i istaknuto je da „ništa nesveto i niko ko čini gadosti“ neće ući u „sveti grad Jerusalim“. Onima koji su Jagnjetovom krvlju kupljeni da budu ’kraljevstvo i sveštenici našem Bogu‘ sve to služi kao snažan podsticaj da ostanu sveti pred Jehovom. A i „veliko mnoštvo“ mora ’oprati svoje duge haljine i ubeliti ih u Jagnjetovoj krvi‘ kako bi mogli da vrše svetu službu Bogu (Otkr. 4:8, 11; 11:17; 19:15, 16; 3:7; 14:10; 20:6; 21:2, 10, 27; 22:19; 5:9, 10; 7:9, 14, 15, fusnota).

31. Koje pojedinosti o Kraljevstvu pruža Otkrivenje?

³¹ Tek kada razmotrimo određene pojedinosti koje se navode samo u Otkrivenju možemo steći potpunu sliku o Božjem veličanstvenom i svetom Kraljevstvu. Otkrivenje prikazuje naslednike Kraljevstva na gori Sionu zajedno s Jagnjetom, kako pevaju novu pesmu koju su samo oni mogli naučiti. Samo se u Otkrivenju navodi broj onih koji su otkupljeni sa zemlje da budu u Kraljevstvu — 144 000 — i da je taj broj zapečaćen iz simboličnih 12 plemena duhovnog Izraela. Samo Otkrivenje pokazuje da će ti ’sveštenici i kraljevi‘, koji imaju udeo u prvom uskrsenju kakvim je uskrsnuo Hrist, vladati s njim „hiljadu godina“. Samo Otkrivenje daje potpunu sliku ’svetog grada, Novog Jerusalima‘ — prikazuje njegov sjaj i slavu, navodi da su Jehova i Jagnje njegov hram, opisuje njegovih 12 vrata i njegove kamene temeljce i ističe da će njegovi kraljevi večno kraljevati jer će ih Jehova večno obasjavati svojom svetlošću (14:1, 3; 7:4-8; 20:6; 21:2, 10-14, 22; 22:5).

32. (a) Kako vizija o ’novom nebu‘ i ’svetom gradu, Novom Jerusalimu‘, objedinjuje sve što je bilo prorečeno o Potomstvu koje će naslediti Kraljevstvo? (b) Koje će blagoslove Kraljevstvo doneti ljudima na zemlji?

³² S pravom se može reći da vizija o ’novom nebu‘ i ’svetom gradu, Novom Jerusalimu‘, objedinjuje sve što je u Svetom Pismu do tada bilo prorečeno o Potomstvu koje će naslediti Kraljevstvo. Avraham je radosno očekivao svoje potomstvo preko kog će se ’blagosloviti svi narodi na zemlji‘ i „grad koji ima prave temelje, čiji je graditelj i tvorac Bog“. A u Otkrivenju, u Jovanovoj viziji, jasno je pokazano da je taj obećani grad koji će narodima doneti blagoslove zapravo „novo nebo“ — nova vlast, Božje Kraljevstvo, koju sačinjava Novi Jerusalim (Hristova nevesta) i Mladoženja (Hrist). Oni će zajedno pravedno vladati nad svom zemljom. Jehova je obećao vernim ljudima da će biti „njegov narod“ i da će živeti u sreći, bez greha i smrti, kao što su živeli prvi ljudi u Edenu pre nego što su se pobunili. Otkrivenje dva puta spominje Božje obećanje da će „obrisati svaku suzu s njihovih očiju“, čime se naglašava pouzdanost tog obećanja (Post. 12:3; 22:15-18; Jevr. 11:10; Otkr. 7:17; 21:1-4).

33. (a) Šta se iz Otkrivenja može saznati o tome kako će Bog ispuniti svoju prvobitnu nameru? (b) Zašto se može reći da je ’sve Pismo‘ zaista „nadahnuto od Boga i korisno“ i zašto je važno da proučavamo Božju Reč i budemo poslušni zapovestima koje su zapisane u njoj?

³³ Otkrivenje predstavlja veličanstven završetak nadahnutog Svetog pisma! Zaista je predivno „ono što će se uskoro dogoditi“! (Otkr. 1:1). Biće posvećeno ime Jehove, ’Boga koji je nadahnuo proroke‘ (22:6). U Otkrivenju je prikazano kako će se ispuniti proročanstva koja su zapisivana 16 vekova i kako će biti nagrađena vera koju su Božje sluge pokazivale tokom više hiljada godina! „Prazmija“ će biti mrtva, svi koji je podupiru biće uništeni i više neće biti zla (12:9). „Novo nebo“, to jest Božje Kraljevstvo, vladaće na slavu Bogu. Obnovljena Zemlja, koju će ljudi napuniti i podložiti je sebi u skladu s Jehovinom namerom navedenom u prvom poglavlju Biblije, doneće ljudima mnoštvo blagoslova koji će trajati u svu večnost (Post. 1:28). Zaista se pokazalo da je ’sve Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti‘. Jehova se služi njime da bi sasvim osposobio i potpuno opremio verne ljude kako bi bili spremni za taj veličanstveni dan. Zato treba da proučavamo Pismo kako bismo jačali svoju veru. Budi poslušan zapovestima iz Svetog pisma, pa će te Bog blagosloviti. Živi po njima, hodeći uskim putem koji vodi u večni život. Budeš li tako postupao, i ti ćeš mirne duše moći da izgovoriš zaključne reči poslednje biblijske knjige: „Amin! Dođi, Gospode Isuse!“ (2. Tim. 3:16; Otkr. 22:20).

34. Zbog čega smo neizmerno radosni?

³⁴ Neizmerno smo radosni zbog toga što „kraljevska vlast nad svetom sada pripada našem Gospodu i njegovom Hristu“, obećanom Potomku, jer će Božje Kraljevstvo za sve vekove posvetiti veliko ime ’Jehove Boga, Svemoćnog‘! (Otkr. 11:15, 17).

[Fusnote]