Dodatne informacije o nadahnutom Pismu
2. dodatak — Vreme i Biblija
Vremenske podele u Bibliji, kalendari, ključni biblijski datumi i druge zanimljivosti u vezi s vremenom.
1, 2. Šta je Solomon napisao o vremenu i šta treba da radimo pošto vreme brzo prolazi?
ČOVEK je i te kako svestan proticanja vremena. Sa svakim otkucajem sata, on odlazi korak dalje na svom putu kroz vreme. Zato mudar čovek pametno koristi svoje vreme. Kralj Solomon je u vezi s tim napisao: „Sve ima svoje vreme, sve što se čini pod nebesima ima svoje vreme: vreme kad se rađa i vreme kad se umire; vreme kad se sadi i vreme kad se čupa posađeno; vreme kad se ubija i vreme kad se leči; vreme kad se ruši i vreme kad se gradi; vreme kad se plače i vreme kad se smeje“ (Prop. 3:1-4). Vreme stvarno brzo prolazi! Uobičajeni životni vek od 70 godina nije ni približno dovoljan da bi čovek dobro upoznao sve što postoji i uživao u svim dobrima koja je Jehova dao zemaljskom čoveku. „Sve je učinio da je lepo u svoje vreme. Čak je i večnost stavio ljudima u srce, ali oni ne mogu u potpunosti dokučiti dela koja istiniti Bog čini“ (Prop. 3:11; Ps. 90:10).
2 Jehova je večno biće na koje ne utiče prolazak vremena. Međutim, odlučio je da svoja stvorenja veže za vreme. I nebeski anđeli, a među njima i buntovni Satana, sasvim su svesni prolaska vremena (Dan. 10:13; Otkr. 12:12). Kada je reč o ljudima, u Bibliji piše da ’vreme i nepredviđeni događaji snalaze svakoga od njih‘ (Prop. 9:11). Srećan je onaj ko uvek ima Boga na umu i ko uzima ’hranu koju Bog daje u pravo vreme‘ (Mat. 24:45).
3. Šta je zajedničko za vreme i prostor?
3 Jednosmerni tok vremena. Premda se sve odvija u vremenu, nijedan čovek nije u stanju da tačno definiše šta je vreme. Ono je neshvatljivo isto kao i prostor. Niko ne može objasniti od kada postoji vreme ili kuda ono teče. To zna jedino Jehova, Bog koji postoji „oduvek i zauvek“ i čije je znanje bezgranično (Ps. 90:2).
4. Šta se može reći za protok vremena?
4 S druge strane, postoje neke odlike vremena koje možemo shvatiti. Njegov protok se može meriti. Isto tako, njegov tok je jednosmeran. Poput saobraćaja u jednosmernoj ulici koji neprestano teče samo u jednom smeru, i vreme teče samo prema budućnosti. Bez obzira na brzinu svog toka, vreme nikada ne može teći u suprotnom pravcu. Sadašnjost u kojoj živimo je trenutna. Ona se takoreći kreće i neprestano pretvara u prošlost. Ništa je ne može zaustaviti.
5. Zašto se može reći da će svako osetiti bilo dobre, bilo loše posledice svoje prošlosti?
5 Prošlost. Prošlost je nešto što je bespovratno otišlo u istoriju i što se ne može ponoviti. Nemoguće je vratiti prošlost isto kao što bi bilo nemoguće učiniti da vodopad poteče nagore ili da se strela vrati prema luku iz kog je odapeta. Greške koje smo napravili ostavile su u vremenu trag koji može izbrisati jedino Jehova (Isa. 43:25). Isto tako, dobra dela koja je čovek učinio u prošlosti ostala su zabeležena i ’vratiće mu se‘ u vidu Jehovinog blagoslova (Posl. 12:14; 13:22). Svako će morati da oseti bilo dobre, bilo loše posledice svoje prošlosti. Nad njom više niko nema vlast. O zlim ljudima u Bibliji stoji: „Jer će se oni kao trava brzo osušiti, uvenuće kao mlada, zelena trava“ (Ps. 37:2).
6. Po čemu se budućnost razlikuje od prošlosti i zašto treba da budemo zainteresovani posebno za nju?
6 Budućnost. Kod budućnosti je drugačije. Ona je uvek ispred nas. Pomoću Božje Reči možemo prepoznati prepreke koje se nalaze pred nama i pripremiti se da ih savladamo. Možemo skupljati „blago na nebu“ (Mat. 6:20). Reka vremena nam neće odneti to blago. Ono će ostati sačuvano i omogućiće nam da zakoračimo u večnu budućnost punu blagoslova. Treba pametno da koristimo vreme, pošto način na koji ga koristimo direktno utiče na našu budućnost (Ef. 5:15, 16).
7. Kakve je „satove“ Jehova stvorio za čoveka?
7 Satovi. Da bi merio vreme, čovek je izumeo razne vrste satova. Međutim, Jehova je kao Stvoritelj pokrenuo divovske „satove“ — Zemlju koja se okreće oko svoje ose, Mesec koji se okreće oko Zemlje i Sunce — tako da se čovek na Zemlji može tačno orijentisati u vremenu. „Zatim Bog reče: ’Neka na nebeskom svodu budu izvori svetlosti da dele dan od noći, i da služe kao znakovi za doba, dane i godine‘“ (Post. 1:14). Dakle, čitavo mnoštvo nebeskih tela, poput ogromnog mehanizma, besprekorno se kreće po svojim putanjama i bez ikakvog zastoja i greške meri protok vremena, koje uvek teče samo u jednom smeru.
8. Koja značenja ima reč „dan“ u Bibliji?
8 Dan. Reč „dan“ u Bibliji ima više značenja, slično kao što i u našem savremenom jeziku može imati različite primene. Dan je razdoblje od 24 sata u kojem se Zemlja jedanput okrene oko svoje ose, a sastoji se od razdoblja dnevne svetlosti i noćne tame (Jov. 20:19). Međutim, izraz „dan“ se odnosi i samo na vreme obdanice, koja prosečno traje 12 sati. Na primer, u Postanku 1:5 piše: „Bog je svetlost nazvao dan, a tamu je nazvao noć.“ Tu nailazimo na još jedan vremenski pojam — „noć“. On označava razdoblje tame koje prosečno traje 12 sati (Izl. 10:13). Izraz „dani“ u Bibliji se koristi i u smislu vremena ili razdoblja života neke istaknute osobe. Na primer, Isaija je imao viziju „u danima... Ozije, Jotama, Ahaza i Jezekije“ (Isa. 1:1), a Nojevi i Lotovi dani se spominju kao razdoblje koje ima proročansko značenje (Luka 17:26-30). Daljnji primer slobodnije ili simbolične upotrebe reči „dan“ nalazimo u Petrovoj izjavi: „Jedan dan kod Jehove [je] kao hiljadu godina“ (2. Petr. 3:8). U Postanku se „dan“ odnosi na stvaralačko razdoblje koje je još duže jer obuhvata hiljade godina (Post. 2:2, 3; Izl. 20:11). Kontekst pokazuje u kom smislu Biblija koristi reč „dan“.
9. (a) Odakle potiče podela dana na 24 sata, a odakle podela sata na 60 minuta? (b) Kojim se izrazima u hebrejskim knjigama Biblije označavaju različita doba dana i noći?
9 Sat. Podela dana na 24 sata vodi poreklo iz Egipta. Koreni današnje podele sata na 60 minuta nalaze se u matematici starog Vavilona, gde se koristio seksagezimalni sistem (sistem koji se temeljio na broju 60). U izvornom tekstu hebrejskih knjiga Biblije ne spominju se sati.a Doba dana označava se izrazima kao što su „jutro“, „podne“, ’sredina dana‘ i „predveče“ (Post. 24:11; 43:16; P. zak. 28:29; 1. Kralj. 18:26). Noć se delila na tri razdoblja koja se nazivaju „noćne straže“ (Ps. 63:6). U Bibliji se konkretno spominju dve takve straže: „srednja noćna straža“ (Sud. 7:19) i „jutarnja straža“ (Izl. 14:24; 1. Sam. 11:11).
10. Kako su Judejci Isusovog vremena računali sate i kako na temelju biblijskog opisa možemo odrediti vreme Isusove smrti?
10 Međutim, u grčkim knjigama Biblije sati se spominju na dosta mesta (Mat. 20:2-6; Jov. 11:9). Sati su se brojali od izlaska sunca (to jest od otprilike 6 sati). Biblija spominje „treći sat“, što je prema našem računanju vremena oko 9 sati ujutru. U njoj se takođe kaže da je onog dana kada je Isus bio pribijen na stub tama pala na Jerusalim „oko šestog sata“, što znači oko podneva. Prema biblijskom izveštaju, Isus je na mučeničkom stubu izdahnuo „oko devetog sata“, to jest oko 15 sati po današnjem računanju (Mar. 15:25; Luka 23:44; Mat. 27:45, 46).b
11. Koliko je staro brojanje dana po sedmicama?
11 Sedmica. Čovek je rano u svojoj istoriji počeo da broji dane po sedmodnevnim ciklusima. Time je samo postupao po primeru svog Stvoritelja, koji je šest stvaralačkih dana krunisao i sedmim razdobljem koje je takođe nazvao dan. I Noje je brojao dane po ciklusima od sedam dana. Osnovno značenje hebrejske reči za „sedmicu“ je „grupa od sedam; razdoblje od sedam (dana, meseci, godina); sedmica“ (Post. 2:2, 3; 8:10, 12; 29:27).
12. Šta je lunarni mesec i po čemu se razlikuje od današnjeg kalendarskog meseca?
12 Lunarni meseci. U Bibliji se spominju lunarni meseci. (Videti fusnote za Izl. 2:2; P. zak. 21:13; 33:14; Jezd. 6:15.) Meseci našeg kalendara nisu lunarni, to jest ne određuju se po kretanju Meseca, nego predstavljaju proizvoljnu podelu solarne (Sunčeve) godine na 12 razdoblja. Lunarni mesec se određuje po mladom mesecu. Četiri Mesečeve mene čine jedan sinodički mesec, koji prosečno traje 29 dana, 12 sati i 44 minuta. Da bismo okvirno odredili koji je dan lunarnog meseca, dovoljno je da pogledamo oblik Meseca.
13. Po čemu se vidi da je Noje hronološki precizno opisao potop?
13 Noje se po svemu sudeći nije služio pravim lunarnim mesecima, nego je događaje beležio po mesecima koji su imali po 30 dana. Iz svojevrsnog brodskog dnevnika koji je vodio dok je bio u arci saznajemo da su vode potopa prekrivale tlo pet meseci, to jest „sto i pedeset dana“. Nakon 12 meseci i 10 dana zemlja se osušila, pa su putnici iz arke mogli da izađu. Dakle, Noje je hronološki precizno opisao te značajne događaje (Post. 7:11, 24; 8:3, 4, 14-19).
14. (a) Na koji način je Jehova omogućio smenu godišnjih doba? (b) Do kada će trajati smena godišnjih doba?
14 Godišnja doba. Pripremajući našu planetu za život, Jehova je kao mudar i brižan Bog stvorio godišnja doba (Post. 1:14). Do promene godišnjih doba dolazi zato što je Zemlja nagnuta 23,5° u odnosu na ravan svoje putanje oko Sunca. Najpre je južna polulopta nagnuta prema Suncu, a šest meseci kasnije severna, i na taj način se smenjuju godišnja doba. Upravo ta smena stvara raznolikost i promene u prirodi i određuje vreme za setvu i žetvu. Božja Reč nam garantuje da će se u svu večnost nastaviti ta smena različitih godišnjih doba: „Dokle god bude zemlje neće nestati ni setve ni žetve, ni hladnoće ni vrućine, ni leta ni zime, ni dana ni noći“ (Post. 8:22).
15, 16. (a) Kako se može podeliti kišni period u Obećanoj zemlji? (b) Opiši svako kišno doba i njegov značaj za poljoprivredu.
15 Godina u Obećanoj zemlji u osnovi se može podeliti na kišni i na sušni period. Otprilike od sredine aprila do sredine oktobra padne vrlo malo kiše. Kišni period može se podeliti na doba rane (jesenje) kiše (oktobar-novembar), jake zimske kiše i hladnoće (decembar-februar) i kasne (prolećne) kiše (mart-april) (P. zak. 11:14; Joilo 2:23). Ta podela je okvirna, jer ova doba znaju da se preklapaju zbog klimatskih razlika u pojedinim delovima zemlje. Rana kiša omekšava suvo zemljište, pa su oktobar i novembar vreme za oranje i setvu (Izl. 34:21; Lev. 26:5). U vreme jakih zimskih kiša (od decembra do februara) nije neuobičajeno i da padne sneg, a u januaru i februaru temperatura na većim nadmorskim visinama može da se spusti i ispod nule. Biblija govori kako je Davidov hrabri ratnik Venaja ubio lava „jednog snežnog dana“ (2. Sam. 23:20).
16 „Doba prolećne kiše“ traje u martu i aprilu (što otprilike odgovara hebrejskim mesecima nisanu i ijaru) (Zah. 10:1). Ta kasna kiša je potrebna da bi žito posejano u jesen naraslo i donelo dobar rod (Os. 6:3; Jak. 5:7). To je i razdoblje prve žetve. Bog je zapovedio Izraelcima da 16. nisana prinesu prvine od svoje žetve (Lev. 23:10; Ruta 1:22). To je doba veselja kada je i priroda prekrasna. Biblija kaže: „Sve je procvetalo, došlo je vreme da se loza orezuje, i glas grlice čuje se u zemlji našoj. Smokva je prve plodove svoje zrelom bojom obojila, loze cvetaju, šire miris svoj“ (Pesma 2:12, 13).
17. (a) Odakle poljoprivredne kulture dobijaju vlagu tokom sušnog perioda? (b) Prouči tabelu „Godina kod Izraelaca“ i na temelju opisa iz odlomaka 15-17 podeli godinu po razdobljima. (v) Kada se obavljala žetva žita, do kada je bio prikupljen sav rod i koji su praznici obeležavali određena razdoblja poljoprivredne godine?
17 Sušni period počinje sredinom aprila, ali tokom gotovo celog tog razdoblja javlja se obilna rosa koja natapa letnje kulture, naročito u priobalju i na zapadnim obroncima brda i planina (P. zak. 33:28). U maju se žanje žito. Krajem tog meseca, Izraelci su slavili Praznik sedmica, to jest Pedesetnicu (Lev. 23:15-21). Dok temperature rastu, a zemlja postaje sve suvlja, dozreva grožđe i potom nastupa berba. Nakon berbe grožđa bere se i drugo letnje voće, kao što su masline, urme i smokve (2. Sam. 16:1). Do kraja sušnog razdoblja i početka ranih kiša, sav rod je već prikupljen i tada su (otprilike početkom oktobra) Izraelci slavili Praznik senica (Izl. 23:16; Lev. 23:39-43).
18. (a) Od kog glagola je izvedena hebrejska reč za „godinu“ i zašto se može reći da ima primereno značenje? (b) Koliko traje prava solarna godina?
18 Godina. Proučavajući izraze kojima Biblija opisuje proticanje vremena, dolazimo i do pojma „godina“, koji je poznat još od početka ljudske istorije (Post. 1:14). Na hebrejskom jeziku, reč „godina“ (šana) izvedena je od glagola „ponavljati; opet činiti“ i nosi misao o vremenskom ciklusu. Značenje joj je primereno budući da se svake godine ponavlja ciklus godišnjih doba. Zemljina godina je vreme koje je potrebno da Zemlja napravi pun krug (revoluciju) oko Sunca. Solarna godina je, precizno govoreći, vreme od jedne prolećne ravnodnevnice (ekvinocija) do druge. Ona traje 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi, to jest otprilike 365 dana i 6 sati.
19. (a) Kada je počinjala godina prema drevnom biblijskom računanju vremena? (b) Kada je počinjala godina po verskom kalendaru, koji je Jehova kasnije uveo?
19 Biblijske godine. Prema drevnom biblijskom računanju vremena, godina je trajala od jeseni do jeseni. Takvo računanje bilo je prvenstveno prilagođeno životu poljoprivrednika, jer je godina započinjala oranjem i sejanjem (prema našem kalendaru, u prvoj polovini oktobra), a završavala se sakupljanjem roda. I za Noja je godina počinjala u jesen. On je zabeležio da je potop počeo „drugog meseca“, što bi odgovaralo drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra (Post. 7:11, fusnota). I danas kod mnogih naroda nova godina počinje u jesen. Godine 1513. pre n. e., u vreme izlaska iz Egipta, Jehova je odredio da Jevrejima aviv (nisan) bude „početak mesecima“, tako da su od tada imali i versku godinu, koja je trajala od proleća do proleća (Izl. 12:2). Međutim, današnji Jevreji računaju vreme prema građanskom (svetovnom) kalendaru, po kojem godina počinje u jesen mesecom tišrijem.
20. Kako se lunarna godina morala prilagođavati solarnoj i šta su to lunisolarne godine?
20 Lunisolarna godina. Sve do Hristovog vremena, većina naroda je računala vreme po lunarnom kalendaru, u koji su se morala unositi razna prilagođavanja kako bi koliko-toliko odgovarao solarnoj godini. Dvanaest lunarnih meseci uobičajene lunarne godine ima 354 dana, što znači da meseci imaju po 29 ili 30 dana, u zavisnosti od vremena pojave mladog meseca. Dakle, lunarna godina ima otprilike 11 dana i 6 sati manje od prave solarne godine, koja ima 365 dana i 6 sati. I Jevreji su koristili lunarnu godinu. Biblija ne objašnjava kako su oni prilagođavali takav kalendar solarnoj godini i godišnjim dobima, ali sigurno su ubacivali dodatan mesec kada je to bilo potrebno. Dodavanje takvih meseci u petom veku pre n. e. bilo je sistematizovano pomoću takozvanog Metonovog ciklusa. Tako se mesec mogao dodavati sedam puta u svakih 19 godina, a u jevrejskom kalendaru se dodavao nakon 12. meseca (adara), pa se zvao veadar (što znači „drugi adar“). Pošto se lunarni kalendar na taj način prilagođavao Suncu, njegove 12-mesečne ili 13-mesečne godine se nazivaju lunisolarnim godinama (to jest godinama „prema Mesecu i Suncu“).
21. (a) Opiši julijanski kalendar. (b) Zašto je gregorijanski kalendar tačniji?
21 Julijanski i gregorijanski kalendar. Kalendar je skup pravila kojima se određuje početak, trajanje i podela godine na razdoblja i međusobni odnos tih razdoblja. Julijanski kalendar uveo je Gaj Julije Cezar 46. pre n. e. kako bi omogućio rimskom narodu da računa vreme prema solarnoj godini umesto prema lunarnoj. Godina po julijanskom kalendaru ima 365 dana, sa izuzetkom svake četvrte (prestupne) godine kada se dodaje još jedan dan, pa ona ima 366 dana. Međutim, s vremenom se ustanovilo da po julijanskom kalendaru godina ima 11 minuta više od prave solarne godine. Do 16. veka, odstupanje je već iznosilo deset dana. Zato je 1582. godine papa Grgur XIII doneo jednu manju izmenu, i time je uveo kalendar koji danas nazivamo gregorijanski kalendar. Papskom bulom je 1582. godini uzeto deset dana, pa je nakon 4. oktobra usledio 15. oktobar. Gregorijanski kalendar određuje da završna godina u veku koja nije deljiva sa 400 nije prestupna. Na primer, za razliku od 2000. godine, 1900. godina nije bila prestupna jer broj 1 900 nije deljiv sa 400. Gregorijanski kalendar je danas u opštoj upotrebi u većem delu sveta.
22, 23. Koliko traje proročanska godina?
22 Proročanska „godina“. U biblijskim proročanstvima reč „godina“ se često koristi u posebnom smislu kao oznaka za 12 meseci od kojih svaki ima 30 dana, što ukupno iznosi 360 dana. Vredi zapaziti kako je jedan stručnjak komentarisao Jezekilja 4:5, 6. On je rekao: „Moramo pretpostaviti da je Jezekilj poznavao godinu koja ima 360 dana. To nije ni prava solarna godina, a nije ni lunarna godina. To je ’srednja vrednost‘ za godinu, pri čemu svaki mesec ima 30 dana.“c
23 Proročanska godina se takođe naziva „vreme“, a upoređivanje Otkrivenja 11:2, 3 sa Otkrivenjem 12:6, 14 otkriva da jedno „vreme“ traje 360 dana. U proročanstvima se godina ponekad simbolično naziva i „dan“ (Jezek. 4:5, 6).
24. Kojim su brojem mnogi stari narodi započinjali brojanje?
24 Nema nulte godine. Drevni narodi — uključujući i učene Grke, Rimljane i Jevreje — nisu imali predstavu o nuli. Za njih je svako brojanje započinjalo jedinicom. Kada si u školi učio rimske brojeve (I, II, III, IV, V, X...), da li si naučio kako se piše nula? Nisi, zato što je Rimljani nisu imali. Pošto Rimljani nisu koristili nulu, naša era je započela 1. godinom, a ne nultom. Na taj način je nastao i sistem rednih brojeva (prvi, drugi, treći, deseti, stoti...). U savremenoj matematici postoji predstava o tome da sve počinje od nule, to jest od ničega. Nulu su najverovatnije izmislili Indijci.
25. Po čemu se redni brojevi razlikuju od prirodnih brojeva?
25 Dakle, od svakog rednog broja moramo oduzeti jedan da bismo dobili ceo broj. Na primer, ako govorimo o 21. veku n. e., da li to znači da je prošao čitav 21 vek? Ne, to znači da je prošlo celih 20 vekova i još određen broj godina. Zato se u matematici (a i u Bibliji) koriste prirodni brojevi (kao što su 1, 2, 3, 10 i 100), kojima se izražavaju oni brojevi koji su celi.
26. Kako možeš izračunati (a) koliko je godina prošlo od 1. oktobra 607. pre n. e. do 1. oktobra 1914. n. e.? (b) kada se navršava 2 520 godina od 1. oktobra 607. pre n. e.?
26 Dakle, pošto naša (nova) era nije započela nultom, nego prvom godinom, i pošto se godine pre naše ere ne računaju od nulte nego od prve godine pre n. e., broj godine uvek je redni broj. Zato, kada spomenemo 2008. godinu, to zapravo znači da je od početka nove ere prošlo 2 007 celih godina, a datum 1. jul 2008. znači da je od početka naše ere prošlo 2 007 godina i još pola godine. Isti princip se primenjuje i na datume iz vremena pre nove ere. Tako, recimo, da bismo izračunali koliko je godina prošlo od 1. oktobra 607. pre n. e. do 1. oktobra 1914. n. e., moramo sabrati 606 godina (i još tri zadnja meseca prethodne godine) i 1 913 (plus prvih devet meseci sledeće godine) i dobićemo zbir od 2 519 godina i još 12 meseci, dakle ukupno 2 520 godina. Ili ako želiš da izračunaš kog će se datuma navršiti 2 520 godina od 1. oktobra 607. pre n. e., upamti da je 607 redni broj — zapravo predstavlja 606 celih godina — a pošto godinu ne računamo od 31. decembra 607. pre n. e., nego od 1. oktobra 607. pre n. e., broju 606 treba da dodamo tri meseca s kraja 607. pre n. e. Zatim od broja 2 520 oduzmi 606 i 1/4. Ostaje ti 1913 i 3/4. To znači da se 2 520 godina od 1. oktobra 607. pre n. e. navršava 1 913 i 3/4 godine nakon početka naše ere — a pošto je prošlo više od celih 1 913 godina, to znači da smo zašli u 1914. godinu, a preostale tri četvrtine godine nas dovode do 1. oktobra 1914. n. e.d
27. Šta su ključni datumi i zašto su izuzetno važni?
27 Ključni datumi. Biblijska hronologija se temelji na izvesnim ključnim datumima. Ključni datum je istorijski datum koji je dovoljno potvrđen da bismo prihvatili njegovu verodostojnost, a odnosi se na neki događaj koji je zabeležen u Bibliji. On tada može poslužiti kao polazna tačka za tačno određivanje datuma niza biblijskih događaja. Kada se jednom utvrdi ključni datum, mogu se izvršiti izračunavanja unapred i unazad od tog datuma, pri čemu se koriste tačni biblijski podaci, kao što su životni vek određenih osoba ili trajanje vladavine nekih kraljeva. Takav datum služi kao polazna tačka od koje se može krenuti da bi se na temelju pouzdanih hronoloških podataka koje sadrži sama Biblija izračunalo kada su se odigrali mnogi biblijski događaji.
28. Koji je datum ključan u hebrejskom delu Biblije?
28 Ključni datum u hebrejskom delu Biblije. Pad Vavilona pod vlast Madijanaca i Persijanaca kojima je zapovedao Kir značajan je događaj koji je zabeležila i Biblija i svetovna istorija. Biblija govori o tom događaju u Danilu 5:30. Razni istorijski izvori (među kojima su zapisi Diodora, Seksta Julija Afrikanca, Eusebija, Ptolemeja i vavilonske pločice) potvrđuju da je Kir porazio Vavilon 539. pre n. e. Nabonidova hronika spominje mesec i dan pada grada (godina nedostaje). Svetovni istoričari su tako utvrdili da je datum pada Vavilona 5. oktobar 539. pre n. e. po gregorijanskom kalendaru (odnosno 11. oktobar po julijanskom).e
29. Kada je Kirov proglas mogao biti izdat i na temelju čega se to može zaključiti?
29 U toku prve godine svog vladanja pokorenim Vavilonom, Kir je izdao čuveni proglas kojim je dopustio Judejcima da se vrate u Jerusalim. Iz biblijskog izveštaja se može zaključiti da je proglas najverovatnije bio izdat krajem 538. ili u proleće 537. pre n. e. jer Biblija kaže da su se ’do sedmog meseca‘ (to jest tišrija; otprilike do 1. oktobra 537. pre n. e.) judejski povratnici već naselili u svojoj domovini i obnovili u Jerusalimu obožavanje Jehove (Jezd. 1:1-4; 3:1-6).f
30. Kako je ustanovljeno da je 29. n. e. ključna godina u grčkom delu Biblije?
30 Ključni datum u grčkom delu Biblije. Ključni datum u grčkom delu Biblije određen je na temelju datuma kada je Tiberije nasledio cara Avgusta. Avgust je umro 17. avgusta 14. n. e. (po gregorijanskom kalendaru), a Tiberija je rimski Senat postavio za cara 15. septembra 14. n. e. U Luki 3:1, 3 stoji da je Jovan Krstitelj započeo svoju službu u 15. godini Tiberijeve vladavine. Ako se te godine broje od Avgustove smrti, 15. godina Tiberijeve vlasti teče od avgusta 28. n. e. do avgusta 29. n. e. Ako se broje od trenutka kada je Senat postavio Tiberija za cara, onda 15. godina teče od septembra 28. n. e. do septembra 29. n. e. Ubrzo nakon toga Isus, koji je bio otprilike šest meseci mlađi od Jovana Krstitelja, došao je kod Jovana da ga on krsti, a u to vreme „imao je oko trideset godina“ (Luka 3:2, 21-23; 1:34-38). Taj podatak se slaže s proročanstvom iz Danila 9:25, gde stoji da će proći 69 „nedelja“ (proročanskih sedmogodišnjih nedelja, što ukupno iznosi 483 godine) „od časa kad izađe reč da se Jerusalim [i njegov zid] obnovi i ponovno sagradi“ pa do dolaska Mesije.g Ta „reč“ predstavlja nalog koji je kralj Artakserks (Dugoruki) izdao 455. pre n. e. i koji je Nemija sproveo u delo u Jerusalimu kasnije te godine. A 483 godine kasnije, u drugoj polovini 29. n. e., Isus je, nakon što ga je Jovan krstio, bio pomazan Božjim svetim duhom i tako je postao Mesija, to jest Pomazanik. S tvrdnjom da je Isus bio kršten i da je započeo službu u drugom delu 29. n. e. slaže se i ono što stoji u nastavku Danilovog proročanstva, gde piše da je trebalo da bude pogubljen „u polovini te [godišnje] nedelje“, to jest nakon tri i po godine (Dan. 9:27). Pošto je umro u proleće, njegova troipogodišnja služba mora da je započela početkom jeseni 29. n. e.h Uzgred rečeno, ta dva dokaza takođe pokazuju da se Isus rodio u jesen 2. godine pre n. e., pošto u Luki 3:23 stoji da je imao oko 30 godina kada je započeo sa svojom službom.i
31. (a) Zašto izgleda kao da vreme ne teče uvek istom brzinom? (b) U kojoj su prednosti deca i mladi?
31 Može li vreme da brže teče? Jedna poslovica kaže: „Kada pazimo na lonac, dugo čekamo da provri.“ Istina je da vreme naizgled sporije teče kada razmišljamo o njemu, kada smo svesni njegovog prolaska, kada nešto čekamo. Međutim, ako smo dosta zaposleni, ako smo zaokupljeni onim što radimo i ako nam je to zanimljivo, čini nam se da vreme „leti“. Isto tako, starijim ljudima vreme naizgled brže prolazi nego maloj deci. Zašto je to tako? Kada jednogodišnje dete proživi još jednu godinu, to znači da se njegov životni vek povećao za 100 posto. A 50-godišnjaku jedna godina života više predstavlja samo 2 posto životnog veka. Detetu jedna godina dana izgleda kao vrlo dugačko vreme. Ali starijoj osobi koja je zaposlena i dobrog zdravlja izgleda kao da godine sve brže i brže lete. Takva osoba bolje razume Solomonove reči: „Nema ništa novo pod suncem.“ S druge strane, mladima tek predstoje godine odrastanja, koje naizgled sporije teku. Umesto da u ovom materijalističkom svetu ’trče za vetrom‘, te godine mogu dobro iskoristiti tako što će sticati životno iskustvo verno služeći Bogu. Dok im je još vreme, trebalo bi da poslušaju daljnje Solomonove reči: „Sećaj se svog Veličanstvenog Stvoritelja u danima mladosti svoje, pre nego što dođu zli dani i stignu godine za koje ćeš reći: ’Nisu mi mile‘“ (Prop. 1:9, 14; 12:1).
32. Šta će ljudima omogućiti da bolje shvate Jehovino gledište o vremenu?
32 Predstava o vremenu kod ljudi koji budu večno živeli. Pred nama su dani radosti i sreće za koje nikako neće moći da se kaže da su „zli dani“. Pravdoljubivi ljudi, čiji su ’dani u Jehovinoj ruci‘ s radošću mogu očekivati večni život pod Božjim Kraljevstvom (Ps. 31:14-16; Mat. 25:34, 46). Pod vlašću Kraljevstva više neće biti smrti (Otkr. 21:4). Nestaće besposlenosti, bolesti, dosade i niko više neće voditi isprazan život. Ljudi će se zaokupiti zanimljivim poslom u kojem će moći da iskoriste svoje savršene sposobnosti. Njihova dostignuća će im donositi veliko zadovoljstvo. Činiće im se da vreme sve brže i brže teče, a njihov bistar um i dobro pamćenje neprestano će se obogaćivati sećanjima na nove radosne trenutke. S prolaskom hiljada godina, ljudi će nesumnjivo sve bolje shvatati Jehovino gledište o vremenu, ’u čijim je očima hiljadu godina kao jučerašnji dan kad mine‘ (Ps. 90:4).
33. Koji je blagoslov Jehova obećao?
33 Kada razmišljamo o vremenu s našeg sadašnjeg ljudskog stanovišta zadržavajući na umu da nam Bog obećava pravedan novi svet, možemo biti istinski srećni dok iščekujemo blagoslove novog sveta, „jer je Jehova zapovedio da tamo bude blagoslov i život doveka“ (Ps. 133:3).
[Fusnote]
a Izraz koji je u Nemiji 9:3 na dva mesta preveden sa „tri sata“ u izvornom hebrejskom tekstu glasi: „četvrtina dana“.
b Videti fusnote za ove stihove.
c Biblical Calendars, 1961, Jan Van Gudever, strana 75.
d Insight on the Scriptures, 1. tom, strana 458.
e Insight on the Scriptures, 1. tom, strane 453-454, 458; 2. tom, strana 459.
f Insight on the Scriptures, 1. tom, strana 568.
g Videti fusnotu za izraz „sedamdeset nedelja“ u Danilu 9:24 u izdanju Novi svet — s referencama (nije objavljeno na srpskom).
h Insight on the Scriptures, 2. tom, strane 899-902.
i Insight on the Scriptures, 2. tom, strane 56-58.
[Tabela na 281. strani]
GODINA KOD IZRAELACA
Mesec nisan (aviv)
Odgovarajući mesec mart-april
u našem kalendaru
Verski kalendar 1. mesec
Svetovni kalendar 7. mesec
Biblijski stihovi Izl. 13:4; Nem. 2:1
Praznici 14. nisan Pasha
15-21. nisan Praznik beskvasnih hlebova
16. nisan Prinos prvina
Mesec ijar (zif)
Odgovarajući mesec april-maj
u našem kalendaru
Verski kalendar 2. mesec
Svetovni kalendar 8. mesec
Biblijski stihovi 1. Kralj. 6:1
Mesec sivan
Odgovarajući mesec maj-jun
u našem kalendaru
Verski kalendar 3. mesec
Svetovni kalendar 9. mesec
Biblijski stihovi Jest. 8:9
Praznici 6. sivan Praznik sedmica
(Pedesetnica)
Mesec tamuz
Odgovarajući mesec jun-jul
u našem kalendaru
Verski kalendar 4. mesec
Svetovni kalendar 10. mesec
Biblijski stihovi Jer. 52:6
Mesec av
Odgovarajući mesec jul-avgust
u našem kalendaru
Verski kalendar 5. mesec
Svetovni kalendar 11. mesec
Biblijski stihovi Jezd. 7:8
Mesec elul
Odgovarajući mesec avgust-septembar
u našem kalendaru
Verski kalendar 6. mesec
Svetovni kalendar 12. mesec
Biblijski stihovi Nem. 6:15
Mesec tišri (etanim)
Odgovarajući mesec septembar-oktobar
u našem kalendaru
Verski kalendar 7. mesec
Svetovni kalendar 1. mesec
Biblijski stihovi 1. Kralj. 8:2
Praznici 1. tišri Dan oglašavanja truba
10. tišri Dan očišćenja (pomirenja)
15-21. tišri Praznik senica ili berbe
22. tišri Svečani zbor
Mesec hešvan (vul)
Odgovarajući mesec oktobar-novembar
u našem kalendaru
Verski kalendar 8. mesec
Svetovni kalendar 2. mesec
Biblijski stihovi 1.Kralj.6:38
Mesec kislev
Odgovarajući mesec novembar-decembar
u našem kalendaru
Verski kalendar 9. mesec
Svetovni kalendar 3. mesec
Biblijski stihovi Nem. 1:1
Mesec tevet
Odgovarajući mesec decembar-januar
u našem kalendaru
Verski kalendar 10. mesec
Svetovni kalendar 4. mesec
Biblijski stihovi Jest. 2:16
Mesec ševat
Odgovarajući mesec januar-februar
u našem kalendaru
Verski kalendar 11. mesec
Svetovni kalendar 5. mesec
Biblijski stihovi Zah. 1:7
Mesec adar
Odgovarajući mesec februar-mart
u našem kalendaru
Verski kalendar 12. mesec
Svetovni kalendar 6. mesec
Biblijski stihovi Jest. 3:7
Mesec veadar
Odgovarajući mesec (dodatni mesec)
u našem kalendaru
Verski kalendar 13. mesec