„Spoznati Hristovu ljubav“

1-3. (a) Šta je navelo Isusa da želi da bude sličan svom Ocu? (b) Koje ćemo aspekte Isusove ljubavi razmotriti?

DA LI si ikada video kako neki dečačić pokušava da bude kao njegov otac? Možda oponaša način na koji njegov otac hoda, govori ili nešto radi. S vremenom, taj dečak možda čak usvaja moralne i duhovne vrednosti svog oca. Da, ljubav i divljenje koje taj sin oseća prema ocu koji ga voli bude u njemu želju da bude kao tata.

² Kako je sa odnosom između Isusa i njegovog nebeskog Oca? „Volim Oca“, rekao je Isus jednom prilikom (Jovan 14:31). Verovatno niko ne može voleti Jehovu više od njegovog Sina, koji je bio s njim davno pre nego što je stvoreno bilo koje drugo stvorenje. Ta ljubav je navela ovog predanog Sina da želi da bude sličan Ocu (Jovan 14:9).

³ U prethodnim poglavljima ove knjige, razmotrili smo kako je Isus savršeno oponašao Jehovinu moć, pravdu i mudrost. Međutim, kako je Isus odražavao Očevu ljubav? Razmotrimo tri aspekta Isusove ljubavi — njegov samopožrtvovani duh, njegovo nežno saosećanje i njegovu spremnost da oprosti.

 4. Kako je Isus pružio najveći ljudski primer samopožrtvovane ljubavi?

⁴ Isus je postavio izvanredan primer samopožrtvovane ljubavi. Samopožrtvovanost uključuje nesebično stavljanje potreba i interesa drugih ispred sopstvenih. Kako je Isus pokazao takvu ljubav? On je sam objasnio: „Nema veće ljubavi od one kad neko da svoj život za svoje prijatelje“ (Jovan 15:13). Isus je dobrovoljno dao svoj savršeni život za nas. To je bio najveći izraz ljubavi koju je neki čovek ikada pokazao. Ali Isus je pokazao samopožrtvovanu ljubav i na druge načine.

 5. Zašto je napuštanje nebesa bila žrtva puna ljubavi od strane Božjeg jedinorođenog Sina?

⁵ Tokom svog predljudskog postojanja, taj jedinorođeni Božji Sin je imao jedinstven i uzvišen položaj na nebesima. Imao je blizak odnos s Jehovom i mnoštvom duhovnih stvorenja. Uprkos tim ličnim prednostima, ovaj dragi Sin se odrekao „svega i postao je poput roba. Postao je čovek“ (Filipljanima 2:7). On je dobrovoljno došao da živi među grešnim ljudima u svetu koji je „pod vlašću Zloga“ (1. Jovanova 5:19). Nije li to od Božjeg Sina bila žrtva puna ljubavi?

6, 7. (a) Na koje je načine Isus pokazao nesebičnu ljubav tokom svoje zemaljske službe? (b) Koji je dirljiv primer nesebične ljubavi zabeležen u Jovanu 19:25-27?

⁶ Tokom svoje zemaljske službe, Isus je pokazao samopožrtvovanu ljubav na mnoge načine. Bio je potpuno nesebičan. Toliko je bio zaokupljen službom da je žrtvovao normalne udobnosti na koje su ljudi navikli. „Lisice imaju jazbine i ptice imaju gnezda“, rekao je, „a Sin čovečji nema gde da spusti glavu“ (Matej 8:20). Pošto je bio vešt tesar, Isus je mogao naći malo slobodnog vremena da bi izgradio udobnu kuću za sebe ili da bi pravio lep nameštaj koji bi prodavao kako bi imao malo novca sa strane. Ali on nije koristio svoje veštine da bi sticao materijalne stvari.

⁷ Jedan stvarno dirljiv primer Isusove samopožrtvovane ljubavi zabeležen je u Jovanu 19:25-27. Zamisli šta sve Isusu mora da je prolazilo kroz misli tokom poslednjih sati njegovog života. Dok je patio na stubu, bio je zabrinut za svoje učenike, za delo propovedanja, a naročito za svoju besprekornost i kako će se to odraziti na ime njegovog Oca. Da, celokupna budućnost čovečanstva zavisila je od njega! Pa ipak, samo nekoliko trenutaka pre nego što je umro, Isus je pokazao brigu i prema svojoj majci, Mariji, koja je tada očigledno već bila udovica. Isus je zamolio apostola Jovana da se stara o Mariji kao da je njegova rođena majka i taj apostol je nakon toga odveo Mariju svojoj kući. Tako se Isus pobrinuo da njegova majka bude fizički i duhovno zbrinuta. Kakav nežan izraz nesebične ljubavi!

 8. Šta znači grčka reč koja se koristi u Bibliji da bi se opisalo Isusovo saosećanje?

⁸ Poput svog Oca, i Isus je bio saosećajan. Pismo prikazuje Isusa kao čoveka koji je bio potaknut da se napreže u korist onih koji su bili u nekoj nevolji zato što je bio ganut. Da bi se opisalo Isusovo saosećanje, u Bibliji se koristi grčka reč koja se prevodi sa ’sažaliti se‘. Jedan izučavalac kaže: „Ta reč opisuje [...] emociju koja pokreće najdublja osećanja kod osobe. To je najsnažnija reč na grčkom za saosećanje.“ Osmotri neke situacije u kojima je duboko saosećanje pokrenulo Isusa da nešto preduzme.

9, 10. (a) Koje su okolnosti dovele do toga da Isus i njegovi apostoli potraže neko mirno mesto? (b) Kada mu je narod narušio privatnost, kako je Isus reagovao, i zašto?

⁹ Pokrenut da reaguje na duhovne potrebe. Izveštaj iz Marka 6:30-34 pokazuje šta je prvenstveno pokretalo Isusa da pokaže svoje sažaljenje. Zamisli sledeći prizor. Apostoli su bili uzbuđeni jer su upravo završili jednu veliku akciju propovedanja. Vratili su se kod Isusa i sa ushićenjem ga izvestili o svemu što su videli i čuli. Ali, sakupilo se puno naroda, tako da Isus i njegovi apostoli čak nisu imali vremena ni da jedu. Kao čovek koji uvek zapaža stvari, Isus je primetio da su apostoli bili umorni. „Pođite sa mnom na jedno pusto mesto i malo se odmorite“, rekao im je. Ukrcavši se na čamac, otisnuli su se preko severnog dela Galilejskog mora ka jednom mirnom mestu. Ali ovi ljudi su ih videli kada su odlazili. I drugi su takođe čuli za to. Svi su pohitali uz severnu obalu i stigli na drugu stranu pre čamca!

¹⁰ Da li se Isus uzbudio zbog toga što mu je privatnost bila narušena? Ne, uopšte! Bio je dirnut kada je spazio kako ga čeka to mnoštvo ljudi kojih je bilo na hiljade. Marko je napisao: „Video je mnoštvo ljudi, pa se sažalio na njih, jer su bili kao ovce bez pastira. I počeo je da ih poučava mnogo čemu.“ Isus je na taj narod gledao kao na pojedince koji su imali duhovne potrebe. Bili su poput ovaca koje su bespomoćno lutale, bez pastira koji bi ih vodio ili zaštitio. Isus je znao da su verske vođe, koje su navodno bile brižni pastiri, bezdušno ignorisale običan narod (Jovan 7:47-49). On se sažalio na narod, te je počeo da ga poučava „o Božjem Kraljevstvu“ (Luka 9:11). Zapazi da je Isus bio pokrenut sažaljenjem prema ljudima čak i pre nego što je video njihovu reakciju na ono čemu će ih poučavati. Drugim rečima, nežna samilost nije bila rezultat njegovog poučavanja naroda, već poticaj iz kog je to radio.

11, 12. (a) Kako se u biblijska vremena gledalo na gubavce, i kako je Isus reagovao kada mu je prišao jedan čovek „pun gube“? (b) Kako je Isusov dodir možda uticao na gubavca, i kako to pokazuje iskustvo jednog doktora?

¹¹ Pokrenut da olakša patnju. Ljudi s različitim bolestima su videli da je Isus saosećajan, pa su bili privučeni k njemu. To je posebno bilo očigledno onda kada je Isusu, u mnoštvu koje ga je sledilo, prišao jedan čovek „pun gube“ (Luka 5:12). U biblijska vremena, gubavci su bili u karantinu da ne bi zarazili druge (Brojevi 5:1-4). Međutim, rabinske vođe su s vremenom podstakle na bezdušno gledište prema obolelima od gube i nametnule su sopstvena surova pravila.a Međutim, zapazi kako je Isus reagovao prema ovom gubavcu: „Jedan gubavac je došao kod njega i na kolenima ga molio: ’Znam da možeš da me očistiš ako to hoćeš.‘ On se sažalio na njega, pružio je ruku, dotakao ga i rekao mu: ’Hoću. Očisti se.‘ Istog časa guba je nestala s njega i postao je čist“ (Marko 1:40-42). Isus je znao da je bilo protivzakonito da gubavac čak i bude tu. Pa ipak, umesto da ga otera, Isus je bio toliko ganut da je uradio nešto nazamislivo. Dotakao ga je!

¹² Možeš li da zamisliš šta je taj dodir značio tom gubavcu? Da bismo to prikazali, osmotrićemo jedno iskustvo. Dr Pol Brand, specijalista za gubu, govori o jednom gubavcu kojeg je lečio u Indiji. Ovaj doktor mu je tokom pregleda stavio ruku na rame i preko prevodioca objašnjavao način na koji će ovaj čovek morati da bude lečen. Najednom, gubavac je počeo da plače. „Jesam li rekao nešto što ne treba?“ pitao je doktor. Prevodilac je pitao mladića, i zatim rekao: „Ne, doktore. Kaže da plače zato što ste mu stavili ruku na rame. Dok nije ovde došao, godinama ga niko nije dotakao.“ Za gubavca koji je prišao Isusu, dodir je imao još veće značenje. Nakon samo tog jednog dodira nestala je bolest zbog koje je bio odbačen!

13, 14. (a) Na koju je povorku Isus naišao kada se približavao gradu Nainu, i zašto je ona bila posebno tužna? (b) Šta je Isus iz saosećanja bio podstaknut da učini u korist udovice iz Naina?

¹³ Pokrenut da odagna žalost. Isus je bio duboko ganut tuđom žalošću. Osmotri, recimo, izveštaj iz Luke 7:11-15. Ono što je tu opisano odigralo se kada se Isus, otprilike na pola svoje zemaljske službe, približavao galilejskom gradu Nainu. Kada se približio kapiji grada, Isus je naišao na jednu povorku za sahranu. Okolnosti su bile izuzetno tragične. Umro je jedan mladić koji je bio sin jedinac, a majka je bila udovica. Po svemu sudeći je jednom već bila u ovakvoj povorci — u povorci za svojim mužem. Ovog puta je to bio njen sin, koji je verovatno bio njena jedina podrška. U narodu koji je bio s njom možda je bilo još drugih koji su naricali i muzičara koji su svirali tužne melodije (Jeremija 9:17, 18; Matej 9:23). Međutim, Isusov pogled je bio uprt u skrhanu majku koja je sigurno išla blizu nosila na kojima je bilo telo njenog sina.

¹⁴ Isus se „sažalio“ na ucveljenu majku. Uverljivim tonom, on joj je rekao: „Nemoj da plačeš.“ Iako to niko nije tražio, on je prišao i dodirnuo nosila. Nosači — a možda i ostali narod — svi su se zaustavili. Autoritativnim glasom, Isus se obratio beživotnom telu: „Mladiću, tebi govorim, ustani!“ Šta se zatim desilo? „I mladić je seo i počeo da govori“ kao da se probudio iz nekog dubokog sna! Zatim sledi najdirljiviji momenat: „Isus ga je predao njegovoj majci.“

15. (a) Koju vezu između saosećanja i dela otkrivaju biblijski izveštaji o situacijama u kojima je Isus osetio sažaljenje? (b) Kako možemo oponašati Isusa u tome?

¹⁵ Šta učimo iz ovih izveštaja? Zapazi u svakom od ovih slučajeva vezu između saosećanja i dela. Kad god je Isus video tuđu muku, on se sažalio, i kad god je saosećao s ljudima, on je nešto i preduzeo. Kako mi možemo slediti njegov primer? Mi kao hrišćani imamo obavezu da propovedamo dobru vest i da stvaramo učenike. Prvenstveno smo motivisani ljubavlju prema Bogu. Međutim, ne zaboravimo da je to i jedan izraz saosećanja. Kada i mi kao i Isus saosećamo s ljudima, naše srce će nas podstaći da uradimo sve što možemo da bismo im preneli dobru vest (Matej 22:37-39). Kako stoje stvari s pokazivanjem saosećanja prema suvernicima koji trpe nešto ili su ožalošćeni? Mi ne možemo čudom izlečiti bolesne niti podići umrle. Međutim, možemo pokazati saosećanje tako što ćemo preuzeti inicijativu i pokazati svoje zanimanje ili pružiti odgovarajuću praktičnu pomoć (Efešanima 4:32).

16. Kako je Isusova spremnost da oprosti bila očigledna čak i kada je bio na mučeničkom stubu?

¹⁶ Isus je savršeno odražavao ljubav svog Oca na još jedan važan način — bio je ’spreman da oprosti‘ (Psalam 86:5). Njegova spremnost na to je bila očigledna čak i kada je bio na mučeničkom stubu. Izložen sramnoj smrti, s klinovima zabijenim kroz šake i stopala, o čemu je Isus govorio? Da li je zavapio k Jehovi da kazni njegove dželate? Ne, naprotiv, među poslednjim Isusovim rečima bile su i reči: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine“ (Luka 23:34).b

17-19. Na koje je načine Isus pokazao da je oprostio apostolu Petru to što ga se tri puta odrekao?

¹⁷ Možda se još dirljiviji primer Isusovog opraštanja može videti u načinu na koji se on ophodio prema apostolu Petru. Nema sumnje da je Petar veoma mnogo voleo Isusa. Petar je 14. nisana, poslednjeg dana Isusovog života, ovako rekao Isusu: „Gospode, spreman sam da s tobom idem i u zatvor i u smrt.“ Pa ipak, samo nekoliko sati kasnije, Petar je tri puta porekao čak i da poznaje Isusa! Biblija nam kaže šta se desilo kada se Petar treći put odrekao Isusa: „Tada se Gospod okrenuo i pogledao Petra.“ Savladan težinom svog greha, Petar je izašao napolje i gorko plakao. Kada je Isus kasnije tog dana umro, ovaj apostol se verovatno pitao: ’Da li mi je Gospod oprostio?‘ (Luka 22:33, 61, 62).

¹⁸ Petar nije morao dugo da čeka na odgovor. Isus je uskrsnut ujutro 16. nisana i po svemu sudeći je istog dana lično posetio Petra (Luka 24:34; 1. Korinćanima 15:4-8). Zašto je Isus poklonio takvu posebnu pažnju apostolu koji ga se jasno odrekao? Možda je želeo da uveri skrušenog Petra da ga on, njegov Gospod, i dalje voli i ceni. Ali Isus je učinio još više da bi ohrabrio Petra.

¹⁹ Nakon nekog vremena, Isus se pojavio učenicima na Galilejskom moru. Tom prilikom je Isus tri puta pitao Petra (koji se tri puta odrekao svog Gospoda) da li ga voli. Nakon trećeg puta, Petar je ponovio: „Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te volim.“ Da, Isus, koji može čitati srca, bio je potpuno svestan toga da ga Petar voli. Pa ipak, pružio je Petru priliku da sam kaže da ga voli. I ne samo to, Isus je naložio Petru da „hrani“ njegove „ovčice“ i da se brine o njima (Jovan 21:15-17). Ranije je Petar dobio zadatak da propoveda (Luka 5:10). Ali sada mu je, pokazujući poverenje na jedan izuzetan način, Isus poverio daljnju ozbiljnu odgovornost — da brine o onima koji će postati njegovi sledbenici. Kratko nakon toga, Isus je dao Petru istaknutu ulogu u delu koje će učenici obavljati (Dela apostolska 2:1-41). Mora da je Petru mnogo laknulo kada je saznao da mu je Isus oprostio i da i dalje ima poverenja u njega!

20, 21. Kako možemo u potpunosti ’spoznati Hristovu ljubav‘?

²⁰ Jehovina Reč na zaista divan način opisuje Hristovu ljubav. Međutim, kako mi treba da reagujemo na Isusovu ljubav? Biblija nas podstiče da ’spoznamo Hristovu ljubav koja prevazilazi znanje‘ (Efešanima 3:19). Kao što smo videli, iz jevanđelja koja govore o Isusovom životu i njegovoj službi puno učimo o Hristovoj ljubavi. Međutim, u to da u potpunosti ’spoznamo Hristovu ljubav‘ uključeno je više nego da samo naučimo šta Biblija kaže o njemu.

²¹ Grčki izraz koji se prevodi sa ’spoznati‘ znači znati „u praksi, putem iskustva“. Kada pokazujemo ljubav na način na koji ju je Isus pokazivao — tako što se nesebično dajemo u korist drugih, tako što saosećajno reagujemo na njihove potrebe, tako što im opraštamo od srca — tada možemo istinski razumeti njegova osećanja. Na taj način, mi putem iskustva ’spoznajemo ljubav Hristovu koja prevazilazi znanje‘. I nikada nemojmo zaboraviti da što smo više poput Hrista, to ćemo se više približiti onome koga je Isus savršeno oponašao, našem ljubaznom Bogu, Jehovi.