Zašto nije lepo da lažemo

PRETPOSTAVIMO da neka devojčica kaže mami: „Doći ću kući odmah posle škole.“ Ali onda ostane da se igra s drugaricama i kasnije kaže mami: „Učiteljica me je zadržala posle nastave.“ Da li bi tako nešto bilo u redu?—

Ili možda neki dečak kaže tati: „Nisam ja šutnuo loptu u prozor.“ Ali, šta ako jeste? Zar onda ne bi bilo ružno ako kaže da nije?—

Veliki Učitelj nam je rekao kako treba da se ponašamo. On je istakao: ’Neka vaša reč da, znači da, vaše ne, ne; jer sve drugo je od zloga‘ (Matej 5:37). Šta je Isus time hteo reći?— Hteo je reći da treba da postupamo po onom što kažemo.

U Bibliji se nalazi jedna priča koja pokazuje koliko je važno da govorimo istinu. To je priča o mužu i ženi koji su tvrdili da su Isusovi učenici. Hajde da vidimo šta se desilo.

Oko dva meseca posle Isusove smrti, mnogi ljudi su došli iz dalekih mesta u Jerusalim na jedan važan jevrejski praznik koji se zvao Pentekost. Apostol Petar je pred tim ljudima održao izvrstan govor o Isusu, koga je Jehova podigao iz mrtvih. Mnogi od onih koji su došli u Jerusalim prvi put su čuli nešto o Isusu. Međutim, hteli su još više da nauče. Šta su onda uradili?

Ostali su duže nego što su planirali. Ali posle kratkog vremena, neki od njih su potrošili sav novac i zato im je bila potrebna pomoć da bi kupili hranu. Učenici iz Jerusalima su hteli da pomognu tim posetiocima. Zato su mnogi od njih prodavali neke svoje stvari i donosili novac Isusovim apostolima. Apostoli su onda davali novac onima kojima je bio potreban.

Ananija i njegova žena Sapfira iz hrišćanske skupštine u Jerusalimu, prodali su jednu svoju njivu. Niko im nije rekao da je prodaju, sami su to odlučili. Ali to nisu uradili zato što su voleli one koji su tek postali Isusovi učenici. U stvari, Ananija i Sapfira su hteli da drugi ljudi misle o njima kako su bolji nego što u stvari jesu. Zato su rešili da kažu da su dali sav novac da bi se pomoglo drugima. Zapravo, planirali su da daju samo nešto od tog novca, a da kažu da su dali sve. Šta misliš, da li je to bilo u redu?—

Ananija je otišao kod apostola i dao im novac. Bog je, naravno, znao da Ananija nije dao sav novac. Zato je otkrio apostolu Petru da Ananija nije govorio istinu.

Petar je tada rekao: ’Ananija, zašto si dozvolio da te Satana navede da uradiš to? Ta njiva je bila tvoja, nisi morao da je prodaš. Ali čak i kada si je prodao, mogao si da odlučiš šta ćeš uraditi s novcem. Zašto se onda praviš da si dao sav novac kada si dao samo deo novca? Slagao si ne samo nas nego i Boga.‘

Bila je to ozbiljna stvar. Ananija je lagao! Rekao je da je uradio nešto što u stvari nije uradio. Samo se pravio da je to uradio. Biblija nam govori šta se zatim dogodilo: ’Kada je Ananija čuo Petrove reči, srušio se i umro.‘ Bog mu je oduzeo život! Posle toga, ljudi su izneli Ananiju i sahranili ga.

Oko tri sata kasnije, došla je Sapfira. Ona nije znala šta se desilo s njenim mužem. Zato je Petar i nju pitao: ’Da li ste stvarno prodali njivu za toliko novca koliko ste nam dali?‘

Ona je odgovorila: ’Da, prodali smo njivu baš za toliko novca.‘ Ali to je bila laž! Oni su zadržali za sebe deo novca koji su dobili za njivu. Zato je Bog oduzeo i Sapfiri život (Dela apostolska 5:1-11).

Šta treba da naučimo iz ovoga što se desilo Ananiji i Sapfiri?— To nas uči da Bog ne voli one koji lažu. On želi da uvek govorimo istinu. Ali mnogi ljudi kažu da nema ništa loše u laganju. Šta ti misliš, da li su ti ljudi u pravu?— Jesi li znao da je laž uzrok bolesti, patnje i smrti na zemlji?—

Seti se, Đavo je slagao prvu ženu Evu. Rekao joj je da neće umreti ako ne posluša Boga i jede plod koji je Bog zabranio da jedu. Eva je poverovala Đavolu i jela je taj plod. Takođe je nagovorila Adama da i on jede. Tada su postali grešni, i zato se svi njihovi potomci rađaju grešni i zbog toga pate i umiru. Kako su sve te nevolje započele?— Započele su zbog jedne laži.

Nije ni čudo što je Isus rekao Đavolu da je „lažov i otac laži“! On je izrekao prvu laž. Kada neko slaže, on u stvari radi ono što je Đavo prvi uradio. Trebalo bi da to imamo na umu ako se ikada nađemo u iskušenju da slažemo (Jovan 8:44).

U kojim situacijama se ti nađeš u iskušenju da slažeš?— Nije li to onda kada uradiš nešto pogrešno?— Iako možda ne želiš da nešto polomiš, ipak ti se to može desiti. Ako te neko pita da li si ti to polomio, da li ćeš reći da je to uradio tvoj brat ili sestra? Ili ćeš se pretvarati kao da ne znaš šta se desilo?—

Pretpostavimo da je trebalo da uradiš domaći, ali nisi uradio sve što ti je bilo zadato. Da li ćeš reći da si sve uradio?— Treba da se setimo primera Ananije i Sapfire. Oni nisu rekli celu istinu. Time što im je oduzeo život, Bog je pokazao da je to što su uradili bilo neispravno.

Dakle, bez obzira na to šta smo uradili, ukoliko lažemo time ćemo još više pogoršati stvar. Takođe, ne bi trebalo ni da govorimo samo neku poluistinu. Biblija kaže: „Govorite istinu.“ Ona takođe kaže: „Ne lažite jedan drugoga.“ Jehova uvek govori istinu i očekuje da i mi govorimo istinu (Efešanima 4:25; Kološanima 3:9).