Osušena smokva — pouka o veri

Nakon što je otišao iz Jerusalima u ponedeljak posle podne, Isus je stigao u Vitaniju, na istočnim obroncima Maslinske gore. Verovatno je prenoćio kod svojih prijatelja, Lazara, Marije i Marte.

Sada je bilo jutro 11. nisana. Sa svojim učenicima je ponovo bio na putu za Jerusalim, gde će poslednji put posetiti hram. Takođe je bio i poslednji dan njegove službe u javnosti, pre nego što proslavi Pashu i pokaže kako treba obeležavati spomen na njegovu smrt. Nakon toga, biće izveden pred sud i pogubljen.

Na putu od Vitanije preko Maslinske gore prema Jerusalimu, Petar je video smokvu koju je Isus prethodnog jutra prokleo. „Učitelju, pogledaj“, uzviknuo je, „osušila se ona smokva koju si prokleo“ (Marko 11:21).

Ali zašto je Isus prokleo smokvu, pa se ona osušila? On je dao odgovor: „Zaista, kažem vam, ako budete imali veru i ako ne budete sumnjali, činićete ne samo ovo što sam ja učinio smokvi nego i ako kažete ovoj gori: ’Digni se i baci se u more‘, biće tako. I sve što s verom zatražite u molitvi, dobićete“ (Matej 21:21, 22). Tako je ponovio misao o tome da vera ima moć da premešta gore (Matej 17:20).

Isus je osušenu smokvu upotrebio kao upečatljiv primer koji pokazuje koliko je važno imati veru u Boga. O tome je rekao: „Sve ono za šta se molite i što tražite, verujte da ste već dobili, i imaćete to“ (Marko 11:24). Zaista izuzetno važna pouka za sve Isusove sledbenike! Posebno je bila važna za Isusove apostole, s obzirom na to s kakvim će se poteškoćama uskoro suočiti. Međutim, postoji još jedna sličnost između osušene smokve i vere.

Poput ove smokve, i izraelski narod je odavao potpuno drugi utisak. Spolja se činilo da se drže Zakona budući da su bili u savezu s Bogom. Međutim, u celini gledano, taj narod nije imao veru i nije donosio plod. Čak su odbacili i Božjeg Sina! Dakle, na primeru besplodne, osušene smokve, Isus je pokazao šta će snaći taj neverni narod koji nije donosio željeni plod.

Ubrzo su Isus i učenici stigli u Jerusalim. On je po običaju otišao u hram i tamo poučavao. Sveštenički glavari i starešine naroda, verovatno imajući u vidu kako je Isus prethodnog dana postupio s menjačima novca, napali su ga pitanjima: „Kojom vlašću to činiš? Ko ti je dao tu vlast da to činiš?“ (Marko 11:28).

Isus im je na to uzvratio: „Nešto ću vas pitati. Odgovorite mi, pa ću i ja vama reći kojom vlašću ovo činim. Da li je krštenje kojim je Jovan krstio bilo s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.“ Sveštenici i starešine su bili zatečeni, pa su počeli da se dogovaraju kako da mu odgovore: „Ako kažemo: ’S neba‘, reći će: ’Zašto mu onda niste verovali?‘ A da kažemo: ’Od ljudi‘?“ Premišljali su se zato što su se plašili naroda, „jer su svi smatrali da je Jovan zaista bio prorok“ (Marko 11:29-32).

Isusovi protivnici nisu mogli smisliti dobar odgovor. Zato su rekli: „Ne znamo.“ Na to im je on rekao: „Ni ja vama neću reći kojom vlašću ovo činim“ (Marko 11:33).