Osuđivanje verskih vođa

Isusovi protivnici nisu uspeli da ga uhvate u zamku i predaju Rimljanima (Luka 20:20). Još uvek je bio 11. nisan i Isus je još uvek bio u hramu. Tamo je svojim protivnicima uputio izazov i otkrio svoj pravi identitet. Prvo im je postavio pitanje: „Šta mislite o Hristu? Čiji je on sin?“ (Matej 22:42). Bilo je dobro poznato da Hrist, to jest Mesija, treba da dođe iz Davidove porodične loze. Tako su i oni odgovorili (Matej 9:27; 12:23; Jovan 7:42).

Isus ih je zatim upitao: „Kako ga onda David pod nadahnućem naziva ’Gospodom‘ kad kaže: ’Jehova je rekao mom Gospodu: „Sedi meni s desne strane, dok ne položim neprijatelje tvoje pod noge tvoje“‘? Ako ga, dakle, David naziva ’Gospodom‘, kako mu je onda sin?“ (Matej 22:43-45).

Fariseji nisu znali šta da kažu jer su očekivali da će obećani Davidov potomak biti čovek koji će ih osloboditi rimske vlasti. Međutim, Isus je pokazao da Mesija neće biti samo običan vladar. On se pozvao na Davidove reči iz Psalma 110:1, 2, gde je za Mesiju rečeno da je Davidov Gospod. Kad se završi vreme tokom kog će sedeti s Božje desne strane, on će pokazati svoju moć. Isusov odgovor je ućutkao njegove protivnike.

Tu su bili i učenici i mnogi drugi koji su ga slušali. On se sada obratio njima, upozoravajući ih na pismoznalce i fariseje, koji su ’seli na Mojsijevu stolicu‘ da bi poučavali narod Božjem Zakonu. Zato je posavetovao svoje slušaoce: „Činite i držite se svega što vam kažu, ali ne činite po njihovim delima, jer govore, a ne čine“ (Matej 23:2, 3).

Zatim je naveo primere u kojima je bilo očigledno licemerstvo verskih vođa. Prvo je za njih rekao: „Povećavaju svoje filakterije.“ To su bile kutijice za čuvanje delova teksta Mojsijevog zakona, koje su neki Judejci nosili na čelu i na ruci kao amajlije. Fariseji su pravili veće kutijice da bi se prikazali kako su revni za Mojsijev zakon. Isus je rekao i da su ’produžavali rese na svojim haljinama‘. Izraelci su morali imati rese na svojim haljinama, ali su ih fariseji pravili da budu prilično duge (Brojevi 15:38-40). Cilj im je bio „da ih vide ljudi“ (Matej 23:5).

Čak je i na Isusove učenike mogla uticati želja za istaknutošću i zato im je on rekao: „Ne dozvolite da vas zovu učiteljima, jer jedan je vaš učitelj, a vi ste svi braća. I nikoga na zemlji ne zovite ocem, jer jedan je vaš Otac — onaj koji je na nebesima. Ne dozvolite ni da vas zovu vođama, jer je vaš Vođa jedan — Hrist.“ Kako je onda trebalo da učenici gledaju na sebe i da se ponašaju? Isus im je rekao: „Najveći među vama neka vam bude sluga. Ko se uzvisuje, biće ponižen, a ko se ponizuje, biće uzvišen“ (Matej 23:8-12).

Zatim je tim licemernim pismoznalcima i farisejima izneo niz osuda: „Teško vama, pismoznalci i fariseji, licemeri, jer zatvarate nebesko kraljevstvo pred ljudima! Sami ne ulazite, a onima koji žele da uđu to ne dozvoljavate“ (Matej 23:13).

Isus je osudio fariseje jer nisu imali cenjenje za duhovne vrednosti. To su pokazali onim što im je bilo važnije. Na primer, govorili su: „Ako se neko zaklinje hramom, to nije ništa, ali ako se neko zaklinje hramskim zlatom, obavezan je da ispuni zakletvu.“ Time su pokazali koliko su slepi, jer im je bilo važnije hramsko zlato od duhovne dimenzije mesta na kom se obožavao Jehova. Takođe su ’zanemarili ono što je u Zakonu važnije: pravdu, milosrđe i vernost‘ (Matej 23:16, 23; Luka 11:42).

Isus je tim farisejima rekao: „Slepe vođe, koji cedite piće da ne biste progutali komarca, a gutate kamilu!“ (Matej 23:24). Imali su običaj da cede vino kako ne bi progutali komarca, koji je bio nečist po Zakonu. Međutim, način na koji su pokazali nepoštovanje prema važnijim stvarima u Zakonu bio je kao da su gutali kamilu, koja je takođe bila nečista životinja, samo mnogo veća (Levitska 11:4, 21-24).