Isusova sahrana

Bilo je predveče u petak, 14. nisana. Nakon zalaska sunca počeće sabat, 15. nisan. Isus je već bio mrtav, ali zločinci na stubu pored njega bili su i dalje živi. Prema Zakonu, tela preminulih nisu smela da ’ostanu na stubu preko noći‘ nego je trebalo da budu sahranjena „istog dana“ (Ponovljeni zakoni 21:22, 23).

Nadalje, petak je bio dan pripreme jer su ljudi pripremali obroke i završavali poslove koji nisu mogli da čekaju da prođe sabat. Nakon zalaska sunca, počeće takozvani dvostruki, „veliki sabat“ (Jovan 19:31). Nazvan je tako zato što je 15. nisan bio prvi dan sedmodnevnog Praznika beskvasnih hlebova. Taj dan se uvek smatrao sabatom (Levitska 23:5, 6). Međutim, ovog puta se poklapao s nedeljnim sabatom.

Zato su Judejci tražili od Pilata da ubrza Isusovu smrt, kao i smrt zločinaca. Kako? Tako što bi im se polomile noge. Na taj način ne bi mogli da se oslone na njih kako bi ispravili telo i disali. Zato su vojnici polomili noge dvojici zločinaca. Pošto je Isus već bio mrtav, njemu to nisu učinili. Tako su se ispunile reči iz Psalma 34:20: „On čuva sve kosti njegove, nijedna od njih neće se slomiti.“

Da bi se otklonila sumnja da li je Isus zaista mrtav, jedan vojnik je zabio koplje u blizini njegovog srca. „Odmah je izašla krv i voda“ (Jovan 19:34). To je bilo ispunjenje još jednog proročanstva: „Gledaće u onoga koga su proboli“ (Zaharija 12:10).

Josif, „bogat čovek iz Arimateje“ i ugledni član Sinedriona, takođe je prisustvovao pogubljenju (Matej 27:57). Za njega se kaže da je bio „dobar i pravedan čovek“, koji je „čekao Božje kraljevstvo“. On nije podržao sudsku presudu protiv Isusa, budući da je bio „Isusov učenik, ali je to krio zbog straha od Judejaca“ (Luka 23:50; Marko 15:43; Jovan 19:38). Sada se usudio da od Pilata traži Isusovo telo. Pilat je pozvao stotnika koji je bio zadužen za pogubljenje da potvrdi da je Isus mrtav. Zatim je pristao na Josifov zahtev.

Nakon toga, Josif je kupio čist, fin lan i skinuo Isusovo telo sa stuba. Zavio ga je u lan kao pripremu za sahranu. Nikodim, „čovek koji [...] je [kod Isusa] prvi put bio došao noću“, pomogao je oko priprema (Jovan 19:39). Doneo je oko sto libri (oko 30 kilograma) skupe mešavine smirne i aloje. Isusovo telo je bilo umotano u zavoje s tim biljem, prema judejskim pogrebnim običajima.

Josif je posedovao nekorišćen grob uklesan u steni nedaleko odatle, pa su tamo položili Isusovo telo. Zatim su na ulaz u grob navaljali ogroman kamen. Sve je to urađeno u žurbi, pre početka sabata. Marija Magdalena i Marija, majka Jakova Manjeg, možda su pomagale oko pripreme Isusovog tela. Sada su požurile kućama da bi ’pripremile mirisna ulja i druge mirise‘ kako bi nakon sabata dovršile pogrebne pripreme koje su započele (Luka 23:56).

Sledećeg dana, na sabat, sveštenički glavari i fariseji otišli su kod Pilata i rekli: „Setili smo se da je taj varalica još dok je bio živ rekao: ’Posle tri dana uskrsnuću.‘ Zato zapovedi da se grob osigura do trećeg dana, da ne bi došli njegovi učenici i ukrali ga, pa rekli narodu: ’Ustao je iz mrtvih!‘ Tako bi ta poslednja prevara bila gora od prve.“ Pilat im je odgovorio: „Imate stražu. Idite i osigurajte ga kako znate“ (Matej 27:63-65).

U nedelju u zoru, Marija Magdalena, Marija Jakovljeva majka i još neke žene došle su do Isusovog groba i donele mirisna ulja kako bi završile pripreme oko Isusovog tela. Pitale su se: „Ko će nam odvaljati kamen sa ulaza u grob?“ (Marko 16:3). Ali dogodio se zemljotres, a Božji anđeo je odvaljao kamen. Stražara nije bilo, a grob je bio prazan!