Zašto ne smemo biti deo ovoga sveta
„Nisu deo ovoga sveta, kao što ni ja nisam deo ovoga sveta“ (JOVAN 17:16, NS).
1. Šta su mogli da očekuju Isusovi sledbenici po njegovim rečima?
SVET je odbacio, mrzeo i čak proganjao Isusa Hrista. Šta su, onda, mogli da očekuju njegovi sledbenici? On im je rekao: „Ako vas svet mrzi, znajte, da je mene mrzeo pre vas. Kad biste bili deo ovoga sveta, svet bi ljubio svoje; ali pošto niste deo ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao od sveta, zbog toga vas svet mrzi. Sećajte se reči koju sam vam rekao: sluga nije veći od svog gospodara. Ako su progonili mene, progoniće i vas; ako su moju reč održali, držaće i vašu“ (Jovan 15:18—20, NS).
2. a) Šta je ,,svet“ od kog se razlikuju uveliko Isusovi sledbenici? b) Šta čini Jehova za Hristove učenike umesto da ih uzme iz sveta?
2 Da, Isusovi sledbenici razlikovali su se uveliko od sveta — od Boga otuđenog, grešnog ljudskog društva. Ta razlika je toliko velika da zbog toga svet mrzi i proganja Hristove učenike. Pošto nisu deo ovoga sveta i zato što podražavaju izvanredan primer Isusa Hrista, bdije Jehova Bog nad njima i tako uslišava Hristovu molitvu: „Ne molim te da ih uzmeš iz sveta, nego da bdiješ nad njima zbog onoga koji je zao. Nisu deo ovoga sveta, kao što ni ja nisam deo ovoga sveta. Posveti ih istinom; tvoja reč je istina“ (Jovan 17:15—17, NS).
3. Na koja pitanja u svetu treba da se odgovori?
3 Šta znači ’ne biti deo ovoga sveta’? Da li to znači da Isusovi sledbenici moraju da izbegavaju svaki kontakt sa nehrišćanima?
Hrišćani ne mogu da se izoluju
4. Koje je delo Isus dodelio svojim sledbenicima, zbog čega nisu mogli da se izoluju?
4 Isus, svakako, nije očekivao od sledbenika da se izoluju kao religiozna zajednica, već im je dao da izvrše delo koje treba da obuhvati ceo svet. On im je rekao: „Nego ćete primiti silu — kad duh sveti siđe na vas — i bićete mi svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do najudaljenijeg kraja zemlje“ (Dela apostolska 1:8, NS). Takođe im je zapovedio: „Zato idite i načinite učenicima ljude iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetoga duha, učeći ih da se sve drže što sam vam zapovedio. I evo ja sam s vama u sve. dane do svršetka poretka“ (Matej 28:19, 20, NS). Doduše, tako bi ’ljudi iz svih naroda’ postali učenici, ali nije moglo, naravno, da se očekuje da će čitave nacije prihvatiti nauke Isusa Hrista.
5. Na koji se po Bibliji autorizovani način obraćaju ljudi u hrišćanstvo?
5 Ali, neki mogu da primete: „Pa, zar se nisu čitave nacije preobratile u hrišćanstvo? I zar one ne čine hrišćanstvo?“ No, određeni vladari su odlučivali koju će religiju imati njihovi podanici i nisu prezali da im na svirep i varvarski način nametnu svoju odluku. Štaviše, strah od muka u mističnom paklu odigrao je važnu ulogu pri obraćenju u takozvano hrišćanstvo (Uporedi sa Propovednikom 9:5, 10). Ali, koliko se sve to razlikuje od jedinog po Bibliji autorizovanog načina širenja prave hrišćanske vere! To plemenito delo izvršava se tako što se daje svedočanstvo, poučava i prave se učenici. Pustinjaci ili kaluđeri i kaluđerice, koji žive povučeno u manastirima, ne bi mogli nikako da izvrše to delo ni da slede Hristovu zapovest ’da zasvetle svojim svetlom pred ljudima’ (Matej 5:14—16). Prisilno „obraćenje“ nema ništa zajedničko sa davanjem svedočanstva, propovedanjem i poučavanjem — što pomaže iskrenim ljudima iz svih naroda da se, na osnovu razumnog razmišljanja, predaju Jehovi u srcu.
Zašto ’ne biti deo ovog sveta’?
6. Zašto se može reći da Jehovini svedoci odgovaraju onome što je Isus rekao za svoje učenike u Jovanu 13:35?
6 Nešto što se označuje „hrišćanskim“ često se pokazalo kao lažno. Zar se retko prebacuje takozvanim hrišćanskim narodnostima i narodima grabežljivost, osvajanja, pokolji u ratu i ugnjetavanje masa? Ali, koliko se u tome razlikuju pravi Hristovi sledbenici! Isus je rekao: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako se budete međusobno ljubili“ (Jovan 13:35, NS). Postoje danas, uistinu, ljudi koji odgovaraju tom opisu: Jehovini svedoci. Ljubav među sobom znači ne voditi nemilosrdnu konkurentsku borbu sa drugima, ne izazivati druge i ne iskorišćavati jedan drugoga. Umesto toga, trebalo bi da se govori jednodušno, ne bi smelo biti razdora i trebalo bi da vlada ’jedinstvo u istom razumu i toku misli’ (1. Korinćanima 1:10; 13:4—8). Jehovini svedoci su upoznali Božji i Hristov način mišljenja i po tome se ravnaju (Rimljanima 12:1, 2; 1. Korinćanima 2:16). Veoma važan vid tog načina mišljenja jeste načelo da hrišćani ne smeju ’biti deo sveta’ (Uporedi sa Jakovom 1:27).
7. Kako se može videti iz Pavlovih reči u Delima apostolskim 17:30, 31 da hrišćani ne smeju biti deo ovog sveta?
7 Isusovi učenici imaju dobre razloge da ’ne budu deo sveta’. Oko 4 000 godina bilo je čovečanstvo uglavnom ’bez nade u Boga u svetu’ (Efescima 2:12). Ali, taj dugački period otuđenosti od Jehove, usled ljudske grešnosti, neće večno da traje. Apostol Pavle je objasnio pre 1900 godina da Bog „govori čovečanstvu da treba svi da se pokaju“, jer je odredio dan kada će nastanjenoj zemlji da sudi po pravdi preko čoveka, kojeg je za to odredio“, Isusa Hrista. Pavle je još dodao da je Bog, ’time što ga (Isusa) je vaskrsnuo iz mrtvih, dao garanciju svim ljudima’ (Dela apostolska 17:30, 31, NS). To je sigurni znak da će se nepravednom svetu — zajedno sa otpadničkim hrišćanstvom — suditi i da će on biti osuđen i zauvek uništen. Kako bi, prema tome, bilo neprikladno za hrišćane da budu deo ovog sveta!
8. Koje delo nagoveštava da je blizu „kraj“, što je još jedan razlog za Jehovin narod da ’ne budu deo sveta’?
8 Od Isusovog vaskrsenja proteklo je više .od 1900 godina i nema sumnje da je blizu izvršenje božanske osude nad otpadničkim hrišćanstvom i ostalim sotoninim svetom (2. Petrova 3:10; 1. Jovanova 5:19). U međuvremenu objavljuju Jehovini svedoci Božju vest širom sveta, a za ljude koji se kaju i koji su zahvalni došla su ’vremena okrepljenja’ (Dela apostolska 3:19—21). U ispunjenju Isusovih proročanskih reči za naše vreme, više od 2 650 000 Jehovinih svedoka propoveda danas ’tu dobru vest o kraljevstvu’ u 205 zemalja. Čim se bude, propovedanjem, dalo „svedočanstvo svim narodima“ i to u onom obimu koji Bog želi, doći će kraj (Matej 24:14). Pošto je blizu kraj sadašnjeg pokvarenog poretka, Božji narod ima sve razloge da ’ne bude deo ovog sveta’.
9. a) Kako treba da gledamo na Carstvo i njegove zahteve pošto se sotoni svet primiče kraju? b) Koja pitanja zaslužuju našu pažnju?
9 Pošto se sotonin svet primiče kraju, treba bezuslovno da pazimo da tražimo najpre Božje carstvo (Matej 6:33). Bez obzira na godine, obrazovanje i položaj u društvu, svi ćemo mi „izići pred sud Božji“ (Rimljanima 14:10). Da li udovoljavamo, dakle, zahtevima Kraljevstva? Ili se, u stvari, trudimo da budemo u skladu sa svetom koji mrzi prave hrišćane? Da li gajimo svetske ambicije i nade? Da li sledimo iste nebiblijske hirove ovoga sveta? Divimo li se njihovim idolima? Nemojmo zaboraviti da je „prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu“ (Jakov 4:4). Kako možemo sprečiti da postanemo Božji neprijatelji? Kako možemo izbeći okaljanost od ovog sveta? Šta sve moramo da izbegavamo u svetu?
Ne ljubi svet
10. Koje se tri „stvari“, koje Jehovin narod ne sme da ljubi, spominju u 1. Jovanovoj 2:15, 16?
10 Apostol Jovan je pisao: „Ne ljubite ni svet ni ono što je u svetu. Ako neko ljubi svet, nema u njemu ljubavi prema Ocu. Jer sve što je u svetu — želja tela i želja očiju i upadljivo izlaganje svojih sredstava za život — ne potiče od Oca, nego od sveta“ (1. Jovanova 2:15, 16, NS). Jovan ovde navodi tri osnovne „stvari“ u svetu koje Jehovin narod ne sme da ljubi.
11. Zašto ne smeju hrišćani da podlegnu „želji tela“?
11 „Želja tela“ mogla bi da nas navede na štetne i smrtonosne postupke koji su uobičajeni u današnjem pokvarenom svetu kojim vlada sotona. V te postupke spadaju „dela“ grešnog tela: „blud, nečistota, razuzdanost, idolopoklonstvo, vršenje spiritizma, neprijateljstva, svađa, ljubomora, izlivi gneva, prepirke, razdori, sekte, zavisti, pijanke, terevenke i ovima slično.“ Mi ne možemo nekažnjeni da ignorišemo upozorenje apostola Pavla, naime, da „oni koji vrše takva dela neće naslediti carstva Božjega“ (Galatima 5:19—21, NS). Svi koji i dalje vrše „dela tela“ i ne kaju se jesu deo sveta i neće imati učešća u obećanom Kraljevstvu koje će opravdati Jehovino ime i pretvoriti zemlju u raj (Luka 23:43). Dakle, sasvim je jasno da hrišćani ne smeju da podlegnu „želji tela“.
12. a) Šta je „želja očiju“ i kako se može, u duhovnom pogledu, odraziti na nečiji položaj?
12 „Želja očiju“ je druga oznaka onih koji su deo sveta. Oni gomilaju bogatstvo i imovinu ali nisu, očigledno, zadovoljni. Pa čak i mnogi koji su poklonili nešto pažnje biblijskoj istini, koju šire Jehovini svedoci, popuštaju, na kraju, „želji očiju“ i više ne napreduju u duhovnom pogledu. Njihovi prohtevi za novom odećom, novim kolima, novom kućom, novim uređajima i mnogim drugim stvarima koje se dopadaju očima postaju toliko snažni da, kao što je Isus rekao, „prevara bogatstva i žudnje za drugim stvarima uvlače se i guše reč, te neplodna biva“ (Marko 4:18, 19, dr Čarnić). Zanimljivo je da je sotona doveo Evu u iskušenje da poželi nešto zabranjeno, a vidljivo za njene oči. Međutim, sotona nikako nije uspeo da navede Isusa da pogreši time što bi poželeo stvari vidljive za njegove oči (1. Mojsijeva 3:1—6; Luka 4:5—8). Ali, šta je sa tobom? Da li podražavaš Isusovo primerno držanje? Ili ti zadovoljavanje „želje očiju“ oduzima toliko vremena, pažnje i snage da zapostavljaš interese Carstva? Ako se interesi Carstva gube u pozadini, nemoj da oklevaš, preduzmi nešto da bi izmenio tu situaciju!
13. Do čega može dovesti „želja očiju“, kako to dolazi do izražaja u određenim poslovicama i Pavlovom pismu?
13 „Želja očiju“ može nas dovesti do nepoštenja, zavisti, gramzivosti i drugih grehova, čime bismo mogli navući na sebe Božje neodobravanje. Pavle je rekao da ’gramzivi’ pripadaju onima koji ’neće naslediti Božjeg carstva’ (1. Korinćanima 6:9, 10). Prikladno tome, upozoravaju na mudre poslovice: „Čestit čovjek stječe blagoslov, a tko hrli za bogatstvom, ne ostaje bez kazne. Pohlepnik hrli za bogatstvom, a ne zna da će ga stići oskudica“ (Priče Solomunove 28:20, 22, ST). Čak i ako ne stigne siromaštvo izvesne pohlepne, zavidne ljude, oni će ili umreti izvan Božje milosti ili doživeti žalostan kraj zajedno sa sadašnjim poretkom (Matej 24:3; Luka 12:13—21).
14. a) Kako može da dođe do izražaja ,,upadljivo izlaganje svojih sredstava za život“?
14 Jehovini svedoci moraju, takođe, da izbegavaju „upadljivo izlaganje svojih sredstava za život“. Zaista možemo da dođemo u iskušenje da se razmećemo skupocenim stvarima! Usled te pogrešne požude mnogi dolaze u iskušenje ne samo da drže korak sa drugima u materijalnom pogledu, nego da ih i preteknu. S time se poistovećuje i hvalisanje onim što mislimo da smo postigli. Ko se nada da dobije određeni položaj, druži se možda sa uglednim osobama i podupire ih. Ali, ludi su oni koji dozvoljavaju da se to sa njima čini. I ko je preterano častoljubiv može, na kraju, da postane kao „bezbožnici“ iz dana Judinih, čija „usta izgovaraju nadute reči, dok se oni dive ličnostima radi vlastitog dobitka“ (Juda 4, 16, NS). Sva ta težnja za ugledom i izlaganje izvesnih stvari jesu greh i počivaju na ponosu (Priče Solomunove 8:13; 16:18; 21:4). Zato bi trebalo da odolimo iskušenju da se razmećemo onim što smo stekli i tobožnjim dostignućima. Ovde važi poslovica: „Jesti mnogo meda nije dobro; i kad ljudi istražuju vlastitu čast, je li je to čast?“ (Priče Solomunove 25:27, NS). Pošto većina ljudi ide širokim putem koji vodi u uništenje, za ovo vreme sasvim odgovaraju Isusove reči: „Teško vama kad svi ljudi o vama lepo govore“ (Luka 6:26, dr Čarnić).
„Svet prolazi“
15. a) Koji osnovni razlog navodi apostol Jovan da ’ne budemo deo sveta’?
15 Jovan nam navodi osnovni razlog zašto da ne ’budemo deo sveta’ kada na to dodaje: „Pored toga, svet prolazi i želja njegova ali onaj koji tvori volju Božju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:17, NS). „Svet“, nepravedno ljudsko društvo, primiče se svom kraju u „velikoj nevolji“ koja se približava ogromnim koracima (Matej 24:21). U to vreme biće uništeno sve što pripada političkom i komercijalnom sistemu sveta kao i njegovoj krivoj religiji. Kako bi, onda, mogli Jehovini svedoci da ulože sve svoje vreme i snagu u nešto što će uskoro biti odstranjeno? Umesto toga, lojalni hrišćani upotrebiće svoju snagu da sprovode interese Carstva kao i ono što je trajno, večno. Pored toga, svojom lojalnošću i verom pobediće Jehovine sluge „svet“, nepravedno ljudsko društvo — kao što ga je Isus Hrist pobedio (Jovan 16:33). Da, oni će preživeti kada Bog bude uništio ovaj svet — kao što su Noje i članovi njegove porodice preživeli potop (2. Petrova 2:5).
16. Koja pitanja treba još da razmotrimo?
16 Kako bi trebalo da gledaju hrišćani na socijalna pitanja pošto svet prolazi? Kakav stav treba da zauzmu prema obrazovanju, poslovnoj praksi i rekreaciji? Ovakva pitanja zaslužuju brižljivo razmatranje.
Šta bi rekao?
◻ Šta je svet čiji deo nisu Isusovi pravi sledbenici?
◻ Koje je delo dodeljeno Hristovim učenicima zbog čega ne mogu da se izoluju?
◻ Zbog kojih razloga Jehovini svedoci ’nisu deo sveta’?
◻ Koje tri osnovne „stvari“ u svetu ne sme da ljubi Jehovin narod ako želi da sledi savet iz 1. Jovanove 2:15—17?
b) Šta treba da se pitamo u pogledu „želje očiju“?
b) Na čemu počivaju takvo ,,upadljivo izlaganje“, hvalisanje i težnja za ugledom?
v) Zašto bi trebalo da odolimo iskušenju da se razmećemo onim što smo stekli i tobožnjim dostignućima?
b) U šta treba da ulože svoju snagu lojalni hrišćani?
[Slika na 10. strani]
Jehovini svedoci ’nisu deo sveta’, ali su vredno zaposleni time što pomažu ljudima svih naroda u duhovnom pogledu
[Slika na 11. strani]
Ako ’nismo deo sveta’, nećemo da popustimo ni želji tela ni želji očiju, niti ćemo upadljivo da izlažemo svoja sredstva za život