Tvoja nada — Bog ili bogatstvo?

„Godinama se skrivala u svojoj otmenoj kući okruženoj ogradom sa dve zaključane metalne kapije.“

TAKO jedan novinski izveštaj opisuje bogatu udovicu koja je umrla od ruku provalnika koji su iz njene kuće odneli nakit i milion dolara. Nakon što je pronađen njen leš, policija je iznela iz njene kuće još 5 miliona dolara u gotovini. Policija je takođe pronašla na hiljade „rođendanskih poklona“ sa prikačenim karticama na kojima je pisalo: „Isusu Hristu“ ili „Bogu“.

Izgleda da ta naslednica nije imala prijatelja i živela je u neprestanom strahu. Upitaj se: Kolika je stvarna vrednost bogatstva koje je ona toliko cenila? Koliko je ta žena bila bogata kod Boga? Sigurno znaš da se Bog ne može pridobiti „rođendanskim poklonima“, niti da Božji mir proizlazi iz materijalnog bogatstva. To je vidljivo iz jednog biblijskog saveta koji kaže da ’ne polažemo svoje nade u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam daje u izobilju svega za uživanje’ (1. Timotiju 6:17, NS).

Zašto je bogatstvo tako nesigurno? Pa, verovatno si svestan toga kako su istinite sledeće Isusove reči: „Prestanite zgrtati blago na Zemlji, gde moljac i rđa nagrizaju i gde lopovi provaljuju i kradu“ (Matej 6:19, NS). Kao što znaš, uvek postoji opasnost da požar uništi kuću. Neki ljudi čuvaju svoje vrednosti u banci, ali zar provalnici tamo ne kradu? Čak i novi automobil jednom će zarđati.

Šta je s nacionalnim ekonomijama? U mnogim zemljama inflacija je slična lopovu; ona smanjuje vrednost nečije imovine. „Kad je ranih 1920—ih godina hiper inflacija pogodila Nemačku, ljudi su u kolicima za namirnice nosili novac . . . da bi kupili namirnice . . . Cene su u Nemačkoj od avgusta 1922. do novembra 1923. porasle za 1 bilion posto“ (Verld Buk Enciklopedija). Kako se samo možemo razočarati ako se uzdamo u novac!

Isus je mudro savetovao: „Zgrćite radije blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne nagrizaju i gde lopovi ne provaljuju i ne kradu“ (Matej 6:20, NS). Kakvo je to „blago“? To su dobra dela koja sakupljamo i na taj način postajemo bogati kod Boga. ’Šta bih ja to trebao da učinim?’, možda se pitaš. Biblija delimično odgovara da to znači ’činiti dobro, biti bogat u dobrim delima, darežljiv, spreman deliti’ (1. Timotiju 6:18, NS).

Danas u svetu ima na milione Jehovinih svedoka koji mogu iskreno posvedočiti da je deljenje duhovnih i materijalnih stvari s drugima — posebno pomaganje ljudima da nauče nešto o nadi u Carstvo, dakle propovedanje, poučavanje i pravljenje učenika — ono što Jehova odobrava i što donosi pravo zadovoljstvo. Čak ni smrt ne može nekoga da liši nagrade koju donosi takvo skupljanje blaga na nebu. Kako to? Isus je obećao: „Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u mene, ako i umre, oživeće“ (Jovan 11:25, NS).

I sada možemo posedovati neprocenjivo blago

Rekavši da svoju nadu trebamo polagati „u Boga“, Pavle nastavlja da nam ’Bog daje u izobilju svega na uživanje’ (1. Timotiju 6:17, NS). Pored svakodnevnih potreba za život, Najviši s ljubavlju daje neprocenjivo blago onima koji su mu po volji. Kakvo je to blago?

Zapazi šta kažu Priče Solomunove 3:13—18, NS: „Srećan je čovek koji je našao mudrost i onaj ko je razboritost zadobio, jer je bolje steći nju nego steći srebro i veći je dobitak ona i od zlata. Dragocenija je i od korala i sve tvoje druge radosti ne mogu se izjednačiti s njom. Dužina dana u desnoj joj je ruci; u levoj ruci bogatstvo i čast . . . Drvo je života onima koji se nje drže, i oni koji se nje čvrsto drže nazvaće se srećnima.“ Dakle, „mudrost“ je blago čija vrednost je veća od svog bogatstva sveta.

Mudrost je primena znanja na ispravan način. To je sposobnost uspešnog korišćenja znanja i razumevanja da bi se rešili problemi, da bi se izbegla ili otklonila opasnost, da bi se postigli određeni ciljevi i da bi se pomoglo drugima isto to da učine. Zar se ne slažeš da nam je i danas potrebna takva mudrost da bi uspešno izašli na kraj sa životnim iskušenjima i da bi zadržali dobar položaj pred Bogom.

U opisu mudrosti iz Priča Solomunovih 3:13—18 naglašava se sreća. Zar nije sreća blago koje svi mi želimo posedovati? Božanska mudrost će nam dati tu sreću, jer prava sreća može doći samo iz Izvora te sreće, a to je Jehova Bog. Iskustvo je pokazalo da se prava sreća ne može steći nezavisno od poslušnosti Najvišem i ako ne dopustimo da deluje njegov duh. Sreća koju obećava Biblija zavisi od našeg ispravnog odnosa i priznatog položaja pred našim nebeskim Ocem (Matej 5:3—10). Prema tome, primenjujući ono što učimo iz Biblije pokazivaćemo „mudrost odozgo“ koja će nam dati sreću kakvu ne mogu pribaviti sva bogatstva ovoga sveta.

Prisetimo se, međutim, da u Pričama Solomunovim 3:16, NS, takođe stoji: „Dužina dana u desnoj joj je ruci“. To bi se odnosilo da desnu ruku zaštite, ruku koja je spremna da pomogne i zaštiti osobu u kritično vreme. Danas mnogi raspušteno žive, vrše polni nemoral, zloupotrebljavaju droge, itd. Verovatno si čitao da je s takvim stvarima povezana i SIDA (Stečeni sindrom nedostatka imuniteta). Da li su po tvom mišljenju osobe koje čine takve stvari zaista srećne? Ne nanose li one i sebi i drugima mnogo žalosti i boli, pa čak i smrt?

Nasuprot tome, primena mudrog saveta iz Božje Reči uvek će biti u našoj „desnoj ruci“ da bi nas zaštitila od takvih opasnosti. Prema tome, mudrost može produžiti naš život, sačuvati nas od postupanja koje može da izazove preuranjenu smrt. Na taj način će božanska mudrost naš sadašnji život sigurno učiniti ugodnijim.

Budi sada mudar

Dokazi oko nas pokazuju da živimo u ’poslednjim danima’ ovog sastava stvari (2. Timotiju 3:1—5). Zato je od životne važnosti da budemo na oprezu kako ne bi podlegli duhu sveta. Takav duh naglašava privlačnost materijalnih stvari i sebične želje. Optužba protiv Jova, jednog vernog čoveka kojeg opisuje Biblija, bila je ta da on služi Bogu iz sebičnih interesa, radi materijalnog dobitka (Jov 1:9—11). Može li se ta optužba primeniti i na nas?

Ako odgovorimo da ne može, onda se verovatno uspešno odupiremo današnjem materijalizmu. Ali, ta opasnost, materijalizam, jedna je od najprofinjenijih opasnosti s kojima se susrećemo. Isus Hrist je rekao da „teskobna briga ovog sastava stvari i prevarna moć bogatstva uguši reč“ (Matej 13:22, NS). Jasno je da mi moramo stalno da budemo na oprezu što se tiče „prevarne moći bogatstva“, jer tu nema istinske vrednosti.

Moramo se prisetiti relativne vrednosti materijalnih stvari. Božja reč kaže: „Vredne stvari bogataša su njegov jaki grad, i kao zaštitni zid u mašti njegovoj“ (Priče Solomunove 18:11, NS). Da, sigurnost koju pruža bogatstvo puka je mašta, varka. Nije rečeno da su materijalne stvari same po sebi loše. Ali, loše je ako svoj život usmerimo na njihovo sticanje umesto na to da zadobijemo priznanje od Boga. Isus, koji je poznat kao jedan od najmudrijih učitelja u istoriji, je rekao: „Čak ako je neko i u izobilju, njegov život ne proizlazi iz onoga što poseduje“ (Luka 12:15, NS).

Sledimo, dakle, životni put koji će nas učiniti ’bogatima kod Boga’ (Luka 12:21, NS). Ništa nije vrednije od priznatog položaja pred Stvoriteljem. Sva naša nastojanja da zadržimo takav položaj doprinose našem ’sakupljanju sigurnog blaga, dobrog temelja za budućnost, da bi čvrsto zahvatili pravi život’ (1. Timotiju 6:19, NS).