Sveopšti potop — opomena iz prošlosti

U DUGOJ istoriji čovečanstva bilo je mnogo prirodnih katastrofa sličnih i još većih od erupcije na planini St. Helens. Ali, ništa se ne može uporediti s ogromnim potopom Nojevih dana. Taj potop je bio toliko velik i toliko razarajuć da je ostavio neizbrisiv utisak na čitavo čovečanstvo.

Postoji oko 150 različitih legendi o potopu iz mnogih i različitih delova sveta, uključujući Vavilon, Rim, Indiju, Australiji i obe Amerike. Mada se te legende razlikuju u detaljima, postoji opšte slaganje O moralnom uzroku potopa, sveopšteg uništenja čovečanstva, te o preživljavanju jedne porodice u arhi ili čamcu. Samo katastrofa tako ogromnih razmera može da ostavi tako sveobuhvatan i trajan uticaj.

Jedan istraživač Biblije je pisao: „Skladnost između svih ovih izveštaja je neoborivo zasiguranje da ova tradicija nije bezvredna izmišljotina; maštanje je individualno, a ne univerzalno; ta tradicija je, prema tome, istorijski utemeljena; ona je rezultat događaja koji se zaista dogodio u vreme detinjstva čovečanstva“. Ali, zašto je ta katastrofa iz daleke prošlosti upozorenje generacijama koje sada žive?

Za nas je naročito važno da zapazimo okolnosti koje su dovele do opšteg potopa. Njihova sličnost sa današnjim stanjem u svetu čini potop značajnim za nas. Istorijski izveštaj iz biblijske knjige Postanka, ili 1. Mojsijeve, opisuje te okolnosti ovako: „Jehova je video da je čovekovo nevaljalstvo veliko na Zemlji i da je pomisao njegovog srca uvek samo zla. I pogledao je Bog na Zemlju i, gle, bila je pokvarena, jer je svako telo pokvarilo svoj put na Zemlji“ (1. Mojsijeva 6:5, 12, NS).

Čovečanstvo je trpelo opšti moralni slom i sve su pomisli njihovih srca bile uvek samo zle. Kao posledica toga „Zemlja se napunila nasilja“ (1. Mojsijeva 6:11, NS). Ljudi su potpuno posvetili svoj život zadovoljavanju materijalnih i polnih želja. Isus Hrist je obratio pažnju na to, rekavši: „Kao što su u onim danima pred potop jeli i pili, ženili se i udavali, sve do dana kad je Noje ušao u arhu; i nisu ni primetili dok nije došao potop i sve ih odneo, takva će biti i prisutnost Sina čovečjega“ (Matej 24:38, 39, NS). Zadovoljenje telesnih želja bilo je jedino što je njih zanimalo.

Noje je mnogo godina unapred upozoravao, ali je tadašnja generacija odbila da mu poveruje. Sigurno je da oni nikad ranije nisu doživeli takav potop. Budući da se sve odvijalo kao i pre, oglušili su se na upozorenje. „Nisu ni primetili“. Za njih nije bilo važno to što je upozorenje dolazilo od njihovog Stvoritelja preko Noja.

Ali, Bog je rekao Noju: „Kraj svakom telu došao je preda me, jer je Zemlja puna nasilja zbog njih; i evo, zatirem ih zajedno sa Zemljom“ (1. Mojsijeva 6:13, NS). Kad je nastupio potop, Noje i njegova porodica bili su sačuvani jer su obratili pažnju na upozorenje i sledili Božja uputstva. Ali, zašto bi sve to trebalo naročito nas da zanima?

Današnje paralelno stanje

Kao i u danima pre potopa, i danas je, naročito od I svetskog rata naovamo nasilje postalo način života. Političko nasilje između zemalja dovelo je do krajnje razarajućih i užasnih ratova kakvih do tada nije bilo u ljudskoj istoriji. Nasilje je zahvatilo gradove, ulice i domove; ugroženi su čak i putnici. Štaviše, teme nasilja preovladavaju i na televiziji, u filmovima i romanima.

Još jedna sličnost je u savremenom načinu života. Prevladavajući interes sadašnje generacije sastoji se u zadovoljavanju polnih i materijalističkih želja. U čitavom svetu svedoci smo moralnog sloma usled kog dolazi do polnih oboljenja epidemijskih razmera. Uobičajena je preljuba, blud i homoseksualni odnosi. Poput generacije koja je živela pre potopa, i sadašnja generacija ljubi telesne užitke i materijalni posed više nego što ljubi Boga.

Obzirom da je Bogu bilo „žao“, osećao se uvređenim zbog krajnje lošeg ponašanja ljudi koji su živeli pre potopa, zar nije razumno zaključiti da se on isto tako i danas oseća zbog lošeg ponašanja koje je uobičajeno po čitavom svetu? Zar ne bi ono što je učinio svetu Nojevog vremena trebalo da bude upozorenje sadašnjoj generaciji? Zar nije razumno zaključiti da će on doneti isti zaključak kao i onaj kog nalazimo u 1. Mojsijevoj 6:5—7? Kad je Bog video ljudsku zloću, „osetio se uvređenim u srcu. I Jehova je rekao: ’Obrisaću ljude koje sam stvorio s površine tla’“ (NS). Preko nadahnutih pisaca Biblije Bog je objavio da će nad sadašnjom generacijom koja ugađa vlastitim sklonostima izvršiti sud. Približava se najveća katastrofa u ljudskoj istoriji.

Poslednji dani

Misleći na naše vreme, nadahnuti biblijski pisac druge poslanice Timotiju opisuje dekadentno stanje koje danas zapažamo u svetu. U 3. poglavlju, 2Ti 3 stavcima od 1 do 4, on kaže ovako: ,Ali, znaj ovo da će u poslednje dane nastupiti kritična vremena s kojima će se teško izlaziti na kraj. Jer će ljudi postati samoljubivi, ljubitelji novca, uobraženi, oholi, opadači, nepokorni roditeljima, nezahvalni, nelojalni, bez prirodnih naginjanja, nepristupačni za dogovor, klevetnici, bez samosavladavanja, brutalni, bez ljubavi prema dobru, izdajnici, nerazumni, naduveni od ponosa, koji više ljube užitke nego Boga“ (NS).

Isus Hrist je takođe proricao o poslednjim danima ovog sastava stvari. U svom proročanstvu je govorio o ogromnom nasilju, kojeg smo svedoci od I svetskog rata naovamo, rekavši: „Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo“ (Matej 24:7, NS). Govorio je i o bezakonju koje danas uzima maha i o strahu koji ljudi imaju pred budućnošću. „Zbog sve većeg bezakonja“, rekao je Isus, „ohladiće ljubav mnogih“ (Matej 24:12, NS). Isto tako je rekao da će ljudi „gubiti svest od straha i očekivanja onoga što dolazi na nastanjenu Zemlju“ (Luka 21:26, NS).

Izraz „poslednji dani“ znači za ovu generaciju isto ono što je značio za generaciju pre potopa — kraj preovladavajućeg dela tadašnjeg ljudskog sastava stvari. U 2. Solunjanima 1:8, 9, NS, nadahnuti biblijski pisac Pavle kaže da će kroz Isusa Hrista Bog izvršiti „osvetu nad onima koji ne poznaju Boga i onima koji ne slušaju dobru vest o našem Gospodu Isusu. Oni će primiti sudsku kaznu večnog uništenja od Gospodovog lica i od slave njegove moći“.

Preživeli u potopu su utvrdili da je pretpotopna generacija zbrisana sa Zemlje. Nestalo je i ljudi i svega onoga za šta su oni živeli. Isti slučaj će biti onda kad božanska osveta dokrajči sadašnju nasilnu generaciju. „Još samo malo i zlog više neće biti; pogledaćeš na njegovo mesto, a njega nema“ (Psalam 37:10, NS).

Preživljavanje je moguće

Upoređenje između generacije pre potopa i naše generacije nije ograničeno samo na zloću ljudi i njihovo uništenje. Kao što je bilo preživelih u potopu, tako će biti preživelih na završetku ovog sastava stvari. Preživeli iz potopa bile su krotke osobe koje nisu živele kao ostali ljudi. Oni su ljubili pravednost, bili su poslušni Bogu i obazirali su se na njegova upozorenja. 1. Mojsijeva 6:8, 9, NS, nam govori ovako: „Noje je našao naklonost u Jehovinim očima... Noje je bio pravedan čovek. Pokazao se besprekornim meću svojim savremenicima“. Obzirom na njega i one koji su zajedno s njim preživeli, apostol Petar je pisao da se Bog „nije ustručavao da kazni stari svet, ali je sačuvao Noja, propovednika pravde, zajedno sa sedmoro drugih onda kada je naveo potop na svet bezbožnih ljudi“ (2. Petrova 2:5, NS).

Božji proroci nam garantuju da će biti veliko mnoštvo preživelih koji će izići iz dolazećeg božanskog uništavanja sadašnjeg sastava stvari. To će takođe biti krotki ljudi koji ljube pravednost i poput Noja slušaju Božja uputstva. Prorekavši uništenje zlih, psalmista je rekao: „A krotki će posedovati Zemlju i nalaziće zaista savršeno zadovoljstvo u obilju mira“ (Psalam 37:11, NS; Otkrivenje 7:9, 13, 14).

Isus je prorekao da će se dobra vest o Božjem Carstvu u poslednje dane objavljivati po čitavom svetu. Na taj način se sakupljaju za preživljavanje ljudi iz čitavog sveta koji su naklonjeni pravednosti. Isus je to slikovito prikazao u svom poređenju o razdvajanju ovaca i jaraca. To poređenje je zaključio time što je rekao da će jarcima slični nepravednici „otići u večno odrezanje, a (ovcama slični) pravednici u večni život“ (Matej 25:31—46, NS).

Mada se potop zbio u davnoj prošlosti, jasno je da je to upozorenje za nas. To je zapisano, kako Biblija kaže, „nama za pouku“ (Rimljanima 15:4, NS). To upozorenje je da ne živimo na nasilni, požudni i materijalistički način poput ovog sveta, ne obazirući se na svog Stvoritelja. On se ne menja. Bog je zbrisao predpotopnu generaciju zbog njihove zloće. Iz istog razloga će zbrisati i ovu savremenu generaciju i čitav sastav političkog vladanja, materijalističke trgovine i lažne religije.

Da bi preživeli kraj ovog sastava stvari, moramo da obratimo pažnju na upozorenje iz prošlosti. Moramo da dokažemo da smo ljubitelji pravednosti, kao njih osmoro koji su preživeli opšti potop. A da bi preživeli, moramo slediti i savet iz Sofonije 2:3, NS: „Tražite pravednost, tražite krotost. Vi bi mogli da budete sakriveni u dan Jehovinog gnjeva“.

[Slika na 5. strani]

Kao što je Noje sa porodicom preživeo potop, tako i ti možeš biti među srećnicima koji će preživeti kraj ovog sastava.