Život i rad Isusa

Ponosni i ponizni

SPOMENUVŠI vrline Jovana Krstitelja, Isus obraća pažnju ponosnim, prevrtljivim ljudima oko sebe. „Ovaj naraštaj“, kaže on, „je poput male dece koja sede na tržnicama i dovikuju svojim drugovima, govoreći: ’Zasvirali smo vam u frulu, ali niste zaigrali, zakukali smo, ali niste se udarili u boli’.“

Šta je Isus time mislio? On objašnjava: „Jovan je došao i on ne jede i ne pije, ljudi kažu: ’Ima demona’; Sin čovečji je došao i on jede i pije, a ipak ljudi kažu: ’Gle čoveka izelice i koji pije mnogo vina, prijatelja carinika i grešnika’“.

Nemoguće je ugoditi ljudima. Ništa ih ne zadovoljava. Jovan je živeo strogim samopregornim životom poput Nazireja, držeći se onoga što je anđeo rekao za njega, naime da „neće piti vina ni žestokog pića“. A ipak ljudi govore da je demoniziran. S druge strane, Isus živi poput drugih ljudi, ne živi strogim životom, i optužuju ga za neumerenost, razuzdanost.

Kako je ljudima teško ugoditi! Neki od njih su poput dece koja odbijaju igrati kad im druga deca zasviraju u frulu ili tugovati kad im drugovi kukaju. No, Isus je rekao: „Mudrost se opravdala po svojim delima“. Da, dokaz — dela — jasno su pokazala da su optužbe protiv Jovana i Isusa lažne.

Zatim počinje ukoravati gradove Horazin, Vitsaidu i Kapernaum, gde je učinio većinu svojih moćnih dela. Da ih je učinio u fenićanskim gradovima Tiru i Sidonu, kaže Isus, oni bi se pokajali u kostrijeti i pepelu. Osuđujući Kapernaum, koji je očigledno bio baza i mesto stanovanja za vreme njegove službe, Isus kaže: „zemlji će sodomskoj biti lakše na Sudnji dan nego tebi“.

Šta je Isus time mislio? On očigledno ukazuje na to da će tokom Sudnjeg dana, kad ponosni ljudi iz Kapernauma vaskrsnu, njima biti teže priznati svoje greške i prihvatiti Hrista, te se ponizno pokajati i naučiti pravednosti, nego što će to biti vaskrsnulim stanovnicima stare Sodome.

Nadalje, Isus javno slavi svog nebeskog Oca. Potaknut je da to čini zato što Bog skriva dragocene duhovne istine od mudrih i umnih, a otkriva te divne stvari poniznima (smernima), tako reći maloj deci.

Konačno, Isus izriče privlačan poziv: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam krotak i smeran u srcu, i naći ćete okrepu svojim dušama. Jer je moj jaram blag i teret je moj lak“.

Kako Isus nudi okrepu? On to čini tako što oslobađa od ropskih tradicija kojima su religiozni vođe opteretili ljude, uključujući, na primer, ograničavajuće propise držanja sabata. Isto tako, on pokazuje put olakšanja onima koji osećaju težinu dominacije političkih vladavina i onima koji osećaju težinu svojih greha tako što ih muči savest. On takvim potištenima otkriva kako im mogu biti oprošteni gresi i kako mogu ostvariti dragoceni odnos s Bogom.

Blagi jaram kojeg Isus nudi je jaram potpune predanosti Bogu, mogućnost služenja našem saosećajnom, milostivom nebeskom Ocu. A laki teret kojeg Isus nudi onima koji dolaze k njemu je teret poslušnosti Božjim zahtevima za život, njegovim zapovestima koje uopšte nisu teške. — Matej 11:16—30, NS; Luka 1:15, NS; 7:31—35; 1. Jovanova 5:3.

◆ Na koji način je Isusov naraštaj poput dece?

◆ Na koji način će lakše biti Sodomi nego Kapernaumu?

◆ Na koji način su ljudi opterećeni i kakvo olakšanje nudi Isus?