Čudotvorna lečenja — da li su od Boga?

ČOVEK je 38 godina bio bolestan. „Hoćeš li da budeš zdrav?“, pitao ga je Isus. Zar ne bi da si na mestu tog čoveka ti odmah odgovorio sa „da“? Isus mu je rekao: „Ustani, uzmi odar svoj i hodi.“ Šta su prouzrokovale ove reči? „I odmah ozdravi čovjek, i uzevši odar svoj hođaše“ (Jovan 5:5-9).

To je bilo samo jedno od mnogih po Bogu prouzrokovanih izlečenja koje je Isus izvršio za vreme svoje zemaljske službe (Matej 11:4, 5). Današnji iscelitelji tvrde da Bog još uvek prouzrokuje takva isceljivanja, a hiljade onih koji su uvereni da su na taj način bili izlečeni ih podupiru.

Bitne razlike

Proučavanje Biblije otkriva nekoliko bitnih razlika između lečenja o kojem se izveštava u Bibliji i onoga na koje ukazuju današnji iscelitelji molitvom. Isus i njegovi učenici, na primer, nisu nikada naplaćivali svoja isceljenja. „Za badava ste dobili, za badava i dajite“, učio je Isus (Matej 10:8). Sledili su primer Jelisija koji je odbio poklon čoveka po imenu Naman, kojeg je izlečio od gube (2. Carevima 5:1,14-16). Iscelitelji koji naplaćuju svoje usluge, ne pridržavaju se dakle biblijskog uzora.

Vredno je i zapaziti da su izlečenja u biblijska vremena nastupala ili odmah ili nakon kratkog vremena. Kad je apostol Petar video čoveka koji „bijaše hrom od utrobe matere svoje“, rekao mu je: „U ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi.“ U izveštaju se nadalje kaže: „I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji. I skočivši ustade, i hođaše“ (Dela apostolska 3:18). Daljnji primeri mogu se naći u Delima apostolskim 5:15, 16 i 14:8-10).

Kod današnjih izlečenja često potraju dani, sedmice ili čak meseci dok se nešto ne dogodi. Uočljivo je i da se iscelitelji usredsređuju pre svega na smetnje funkcija, kao na primer slepoća, uzetost ili gluvoća – bolesti koje ponekad imaju psihički uzrok. Hirurg Pol Brend je utvrdio: „Čim je sigurno utvrđeno organsko stanje – npr. ne postoje više noge, oči ili folikuli kose – jedva se dešavaju čuda.“ Nasuprot tome, Isus je lečio „svaku bolest i svaku nemoć“, i nedostatke koji su isključivo bili organske prirode, na primer, osušena ruka (Matej 9:35; Marko 3:35).

’Nemate veru’

Na žalost, mnogi teško bolesni ljudi sudeluju na takozvanim ’isceliteljskim krstaškim ratovima’, odakle se vraćaju kući isto bolesni kao pre. Iscelitelji tumače takav podbačaj s objašnjenjem: ’Nemaju veru’. Ali, to previše miriše na prevaru. Dr Vilijam Noulen rekao je na to: „Suprotno školskoj medicini, iscelitelj ne mora preuzeti odgovornost za neuspeh kod lečenja. Moram priznati da bi i meni dobro došlo takvo opravdanje kada stojim pred pacijentom kome ne mogu pomoći.“

Ali ni Božji proroci, ni Isus, ni njegovi učenici nisu se morali opravdavati time, da ne mogu izlečiti nekog bolesnika zbog njegove nevere. Istina, nedostatak vere mogao je ograničiti broj ljudi koji su dolazili k njima da bi bili iz lečeni. Ali, svako ko se obratio njima, bio je potpuno izlečen (Marko 6:5, 6).

U nekim slučajevima, čak su izlečene osobe kojima je očigledno nedostajalo vere. Na primer, sirijski vojskovođa Naman nije sasvim bio uveren da će biti izlečen od gube na način opisan po proroku Jelisiju. Tek je nakon svog izlečenja uvideo: „Evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do u Izraelu“ (2. Carevima 5:11-13, 15). Tako otrcani izgovori iscelitelja zvuče neuverljivo.

Čudotvorno lečenje — dar koji je prestao

Ali, zar nije među prvim hrišćanima bio raširen dar isceljivanja? (1. Korinćanima 12:9). To je tačno, ali postojao je dobar razlog za čuda koja su onda vršena. Već hiljadu i po godina bila je nacija telesnog Izraela Božji izabrani narod. No, u prvom veku našeg računanja vremena, bio je Izrael odbačen zbog svoje nevere, a na njegovo mesto stupila je novoosnovana hrišćanska skupština. Prvim hrišćanima je bila potrebna izuzetna pomoć da bi se ojačala njihova vera i da bi čovečanstvu koje ih je okruživalo, pružili dokaz da su imali Jehovinu potporu.

Iz tog razloga bila je mlada hrišćanska skupština opremljena s natprirodnim darovima, kojima je pripadao i dar lečenja. Ti darovi trebali su služiti kao „znak“ za nevernike i kao sredstvo za jačanje hrišćana (1. Korinćanima 14:22). No, danas gotovo dve hiljade godina kasnije, hrišćanstvo se ne nalazi više u svom početnom stadijumu (uporedi 1. Korinćanima 13:9-13). Biblija je već odavno dovršena i u opticaju je u milionima primeraka. Tako mogu pravi hrišćani lako uputiti nevernike na ovu knjigu, da bi poduprli ono što naučavaju. Čuda više nisu potrebna.

Osim toga, Pavle je pokazao da će natprirorni darovi „nestati“ (1. Korinćanima 13:8). A ovi darovi prenošeni su na druge samo neposredno od apostola ili u njihovoj prisutnosti (Dela apostolska 8:18-20; 10:44-46; 19:6). Nakon smrti apostola prestala su čuda.

U delu Ciklopedija bilijske, teološke i crkvene literature od Mek-Klintoka i Stronga (tom VI, str. 320) kaže se da se „u prvih sto godina nakon smrti apostola dokazano gotovo ništa ne čuje o delovanju čuda kroz prve hrišćane“.

Razlog za oprez

Isus Hrist je upozorio na to da će jednom doći vreme kad će mu mnogi reći: „Gospode! Gospode! nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojijem imenom đavole izgonili, i tvojijem imenom čudesa mnoga tvorili?“ A ipak će im Isus reći: „Nikad vas nijesam znao; idite od mene koji činite bezakonje“ (Matej 7:22, 23). Ali, čime se objašnjava njihov prividni uspeh kod vršenja moćnih dela, ako Božji duh ne stoji iza toga?

U nekim slučajevima, izgleda da se očigledno radi o prevari. Na primer, časopis Herald u Zimbabveu, izvestio je o tri osobe koje je navodno izlečio poznati iscelitelj. Novine su čitavu stvar razotkrile kao prevaru: „Jedno dete još uvek ne može čuti ni govoriti, drugo dete nije uopšte bilo gluvonemo, a gluva žena i dalje ne čuje ništa.“

Izgleda da ponekad lečenje molitvom ima na bolesnike placebo efekat. U drugim slučajevima – pogotovo ako prođe mnogo vremena dok se ne utvrdi uspeh – očigledno se radi o normalnom procesu ozdravljivanja tela. U knjizi Nauka i paranormalno, dr Vilijam Noulen tvrdi, da „otprilike 80 posto pacijenata koji... posete lekara imaju vremenski određene bolesti – to znači bolesti koje se same od sebe leče“. Nakon što je prošlo određeno vreme, iscelitelj može lako sebi pripisati zasluge za lečenje.

U Bibliji nalazimo sledeće upozorenje: „Jer se sam sotona pretvara u anđela svetla“, da zavara ljude (2. Korinćanima 11:14). Prema 2. Solunjanima 2:9, 10, Pavle je osim toga rekao: „Kojega je dolazak po činjenju sotoninu sa svakom silom i znacima i lažnijem čudesima, i sa svakom prijevarom nepravde među onima koji ginu.“ Zato, budimo oprezni! Kod čudotvornog lečenja često su demonske sile u igri! „A ja neću da ste vi zajedničari s đavolima“, upozorio je Pavle. „Ne možete piti čaše Gospodnje i čaše đavolske“ (1. Korinćanima 10:20, 21).

Ako je bolestan hrišćanin

Bolesniku može čudotvorno lečenje, priznajmo, izgledati nadasve poželjno. Doduše, vredno je zapaziti da se, Epafrodit, saradnik apostola Pavla, tako teško razboleo, da je jedva izmakao smrti (Filipljanima 2:25-27). Timotej, bliski Pavlov drug, trpeo je od „čestih bolesti“ (1. Timoteju 5:23). No, Pavle nije ni jednog od njih izlečio čudom. A kad je njemu bila potrebna lekarska pomoć, možda je zamolio za pomoć svog saputnika Luku, „lekara ljubaznog“ (Kološanima 4:14).

Ako je danas neki hrišćanin bolestan, onda se može obratiti kvalifikovanom lekaru ili terapeutu, čime izbegava doći u kontakt s načinima lečenja koja su u vezi s demonima, ili postati žrtva nadrilekarstva, koje je rašireno u mnogim zemljama. Može se i moliti, doduše ne za čudotvorno izlečenje, nego za mudrost u vezi lečenja svoje bolesti (Jakov 1:5). Dotični može usrdno moliti Jehovu da ga „ukrijepi bolna na odru“ (Psalam 41:3).

Priznajmo, vrlo je obeshrabrujuće ako lekari ne mogu pomoći kod određene bolesti. Ali, hrišćanin bi se uprkos svoje bolesti trebao truditi „uveriti se u važnije stvari“, a ne dopustiti da se zbog brige za svoje zdravlje duhovne stvari potisnu sasvim u pozadinu (Filipljanima 1:10). On se može nadati da će jednom živeti pod Božjim Carstvom gde „niko od stanovnika neće reći bolestan sam“ (Isaija 33:24; 65:17-19).

Ova nada u pravedni novi svet je od daleko veće vrednosti od praznih obećanja iscelitelja. Primer je Petar, slepac koji živi u Akumadanu (Gana). Pripadao je ukupno 26 godina raznim crkvama za lečenje molitvom, jer se nadao da će biti izlečen od slepoće. No, nijedan iscelitelj nije otvorio njegove oči. Jednog dana (još uvek je pripadao jednoj takvoj crkvi) došao je u kontakt s Jehovinim svedocima.

Svedoci su mu pomoću Biblije objasnili da će pod Božjim Carstvom biti potpuno izlečene sve telesne mane. To je Petru otvorilo oči razumevanja. Iz cenjenja prema divnim istinama Biblije prihvatio je službu punovremenog propovednika Božjeg Carstva, koju obavlja već tri godine. On se raduje vremenu kad će se u doslovnom smislu „otvoriti oči slepima i uši gluvima otvoriće se“ (Isaija 35:5, 6).

Uz pomoć Božje Reči već su hiljade oslobođene od pogrešne nade u čudotvorno lečenje.

[Slika na 31. strani]

Iscelitelji retko izleče osobe s organskim oboljenjima