Prinositi žrtve dopadljive Jehovi
„Neka bi kroz njega [Isusa Hrista] uvek prinosili Bogu žrtvu hvale, to jest, plod usana koje javno objavljuju njegovo ime“ (JEVREJIMA 13:15, NS).
1. Na šta je Jehova pozvao grešne Izraelce?
JEHOVA je Pomoćnik onima koji mu na prihvatljiv način prinose žrtve. Zato je njegov blagoslov nekada počivao na Izraelcima, koji su mu prinosili životinjske žrtve. Ali, šta se dogodilo kada su ponovo grešili? Preko proroka Osije usledio je poziv: „Vrati se Izraele, Jahvi Bogu svome, jer zbog svojeg si bezakonja posrnuo. Uzmite sa sobom riječi i Jahvi se vratite. Recite mu: ’Skini sa nas bezakonje, i dobrohotno primi da ti prinesemo plod svojih usana‘“ (Osija 14:2, 3, ST).
2. Šta je bilo mišljeno ’plodom usana‘ i kako se apostol Pavle osvrnuo na Osijino proročanstvo?
2 Dakle, Jehovin narod je bio ohrabren da prinese Jehovi Bogu „plod svojih usana“. Šta je time bilo mišljeno? Bile su to žrtve hvale. Apostol Pavle se osvrnuo na to proročanstvo kad je pozvao jevrejske hrišćane: „Neka bi kroz njega uvek prinosili Bogu žrtve hvale, to jest, plod usana koje javno objavljuju njegovo ime“ (Jevrejima 13:15, NS). Šta može nama kao Jehovinim svedocima pomoći da danas prinosimo takve žrtve?
„Oponašajte njihovu veru“
3. Šta je rekao apostol Pavle, prema Jevrejima 13:7, i koje se pitanje sada javlja?
3 Ako sledimo savet koji je Pavle dao Jevrejima, mi ćemo moći da prinosimo dopadljive žrtve našem Velikom Pomoćniku, Jehovi Bogu. Apostol je, na primer, pisao: „Sećajte se onih koji predvode među vama, koji su vam govorili Reč Božju i dok razmišljate kakav je ishod njihovog vladanja, oponašajte njihovu veru“ (Jevrejima 13:7, NS). O kome je govorio Pavle kad je rekao: „Sećajte se onih koji predvode među vama“ ili „svojih upravitelja (grčki: hegoumenon)“? (Novi Svet prevod Biblije s objašnjenjima, fusnota).
4. (a) Šta rade oni „koji predvode“, a što je vidljivo iz grčkog teksta? (b) Ko su oni „koji predvode“među Jehovinim svedocima?
4 Pavle je govorio o onima koji „predvode“ ili vode druge (stavci 7, 17, 24). Reč „voditi“ takođe je prevod grčke reči kibernao, što znači „kormilariti, upravljati (brodom)“. Hrišćanske starešine vode druge tako što koriste svoje „sposobnosti upravljanja“ (grčki: kibernesis) u posredovanju vođstva mesnim skupštinama (1. Korinćanima 12:28). Za razliku od toga, apostoli i druge starešine u Jerusalimu služili su kao telo koje je pružalo vođstvo i davalo savete svim skupštinama (Dela apostolska 15:1, 2, 27-29). I danas jedno Vodeće telo starešina brine za duhovno nadgledavanje Jehovinih svedoka širom sveta.
5. Zašto i kako treba da se molimo u vezi skupštinskih starešina i članova Vodećeg tela?
5 Skupštinske starešine i članovi Vodećeg tela preuzimaju vođstvo među nama; zato treba da ih poštujemo i da molimo Boga da im da mudrost u vođenju skupštine. (Uporedi Efescima 1:15-17.) Koliko je onda na mestu da se sećamo svih ’koji su nam govorili Reč Božju‘! Timotej nije bio poučavan samo od svoje majke i bake, nego kasnije i od Pavla i ostalih (2. Timoteju 1:5, 6; 3:14). Zato je mogao da posmatra ishod življenja onih koji su predvodili, mogao je da oponaša njihovu veru.
6. Čiju veru treba da oponašamo, ali čiji mi primer sledimo?
6 Osobe kao Avelj, Noje, Avraham, Sara, Rava i Mojsije su posedovali veru (Jevrejima 11:1-40). Mi ne treba da oklevamo da oponašamo njihovu veru, jer su svi oni umrli u besprekornosti prema Bogu. Ali, mi možemo da oponašamo i veru lojalnih muževa koji danas predvode među nama. Naravno, time ne sledimo nesavršene ljude, jer držimo pogled upravljen na Hrista. S tim u vezi odgovarajuće je rekao prevodilac Biblije Edgar J. Gudspid: „Stari junaci nisu uzor za vernika, jer on ima u Hristu bolji primer... hrišćanski trkač mora da upravi svoj pogled na Isusa.“ Da, ’Hrist je trpeo za nas i ostavio nam primer da idemo njegovim stopama‘ (1. Petrova 2:21, St; Jevrejima 12:1-3).
7. Kako bi reči iz Jevrejima 13:8 trebale uticati na naše stanovište prema podnošenju patnji za Isusa Hrista?
7 Pavle stavlja u središte Božjeg Sina i nastavlja: „Isus Hristos juče je i danas i uvek onaj isti“ (Jevrejima 13:8, Ba). Verni svedoci kao Stefan i Jakov dokazali su da slede Isusov postojani primer tako što su pokazali nepokolebljivu besprekornost (Dela apostolska 7:1-60; 12:1, 2). Pošto su kao Hristovi sledbenici bili spremni i da umru, njihova vera je vredna oponašanja. Isto kao u prošlosti i sadašnjosti, Bogu odani ljudi neće ni u budućnosti oklevati da kao Isusovi učenici umru mučeničkom smrću.
Izbegavati zabludne nauke
8. Kako bi opisao Pavlove reči iz Jevrejima 13:9?
8 Nepromenljivost Isusove ličnosti i njegovih nauka trebala bi nas podstaći da se držimo čvrsto onoga što su učili on i njegovi apostoli. Jevrejima je bilo rečeno: „Ne dopuštajte da vas drugi zavode raznim stranim naukama, jer je dobro da se srce utvrđuje milošću, a ne jelima od kojih nisu imali koristi oni što su po njima živeli“ (Jevrejima 13:9, St).
9. Na koje je uzvišene stvari ukazao Pavle u svom pismu jevrejskim hrišćanima?
9 Jevreji su ukazivali na takve stvari kao što je bilo veličanstveno uvođenje Zakona na gori Sinaj i trajno Davidovo kraljevstvo. Za razliku od toga, Pavle je ukazivao jevrejskim hrišćanima da je uvođenje zaveta Zakona bilo, doduše, upečatljivo, ali da je Jehova još izrazitije posvedočio uvođenje novog saveza, i to znakovima, čudesima, moćnim delima i izlivanjem svetog duha (Dela apostolska 2:1-4; Jevrejima 2:2-4). Hristovo nebesko kraljevstvo ne može da bude uzdrmano, kao što je to bilo zemaljsko kraljevstvo vladara iz Davidove linije godine 607. pre n. e. (Jevrejima 1:8, 9; 12:28). Osim toga, Jehova sakuplja pomazanike ispred nečeg što uliva mnogo veće strahopoštovanje od čudesnog prizora na gori. Sinaj, jer se oni približavaju nebeskoj gori Sion (Jevrejima 12:18-27).
10. Čime se srce utvrđuje, prema Jevrejima 13:9?
10 Zato Jevreji nisu smeli dozvoliti da ih Pripadnici jevrejstva „zavode raznim stranim naukama“ (Galatima 5:1-6). ’Srce se utvrđuje milošću [Božjom nezasluženom dobrotom, NS]‘, a ne takvim naukama, da bi mogli da ostanemo postojani u istini. Neki su se izgleda svađali zbog jela i žrtava, jer je Pavle rekao da se srce ne utvrđuje „jelima od kojih nisu imali koristi oni što su po njima živeli“. Duhovne prednosti proizilaze iz odanosti Bogu i cenjenja otkupne žrtve, a ne iz nedolične brige oko uzimanja određene hrane i držanja određenih dana (Rimljanima 14:5-9). Osim toga, Hristova žrtva je stavila van snage levitske žrtve (Jevrejima 9:9-14; 10:5-10).
Žrtve koje se dopadaju Bogu
11. (a) Šta je suština Pavlovih reči iz Jevrejima 13:10, 11? (b) Šta je simbolični oltar koji imaju hrišćani?
11 Levitski sveštenici su jeli od žrtvovanih životinja, ali za razliku od toga Pavle je pisao: „Mi imamo oltar od koga ne smeju jesti oni koji služe šatoru. Telesa životinja čiju krv prvosveštenik unosi u svetilište, za grehe, spaljuju se izvan logora“ (Jevrejima 13:10, 11, Ba; 3. Mojsijeva 16:27; 1. Korinćanima 9:13). Hrišćani imaju simbolični oltar, koji znači pristup k Bogu na temelju Isusove žrtve, koja izmiruje naše grehe i prouzrokuje da nam Jehova oprašta i da nas zauvek spašava.
12. Na šta su pozvani pomazani hrišćani, prema Jevrejima 13:12-14?
12 Pavle ovde, doduše, ne ističe posebno paralelu s Danom pomirenja, ali nastavlja: „Zato je i Isus trpio izvan vrata [jerusalimskih] da posveti narod svojom krvi.“ Tamo je Isus umro, davši tako na raspolaganje potpuno delotvornu žrtvu pomirenja (Jevrejima 13:12, St; Jovan 19:17; 1. Jovanova 2:1, 2). Apostol Pavle je pozvao pomazane suhrišćane: „Iziđimo, dakle, k njemu [Hristu] izvan tabora noseći njegovu sramotu, jer ovdje nemamo trajnog grada, već budući“ (Jevrejima 13:13, 14, St, 3. Mojsijeva 16:10). Ako bi nas sramotili kao Isusa, mi ćemo istrajati kao svedoci za Jehovu. Mi ’odbacujemo bezbožnost i svetovne želje i usred ovog sadašnjeg sistema stvari živimo sa zdravom misli, i u pravednosti i odanosti Bogu‘, dok očekujemo novi svet (Titu 2:11-14, NS; 2. Petrova 3:13; 1. Jovanova 2:15-17). A pomazanici među nama ozbiljno traže „grad“, nebesko kraljevstvo (Jevrejima 12:22).
13. Šta nisu samo Bogu dopadljive žrtve?
13 Nadalje, Pavle govori o Bogu dopadljivim žrtvama: „Neka bi kroz njega [Isusa] uvek prinosili Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje javno objavljuj njegovo ime. Osim toga, ne zaboravljajte da činite dobro i delite svoja dobra s drugima, jer se takvim žrtvama ugađa Bogu“ (Jevrejima 13: 15, 16, NS). Hrišćanske žrtve nisu samo humanitarne aktivnosti. Njih možemo da posmatramo među ljudima uopšteno, na primer, kad su krajem 1988. mnoge zemlje priskočile u pomoć žrtvama zemljotresa u Sovjetskoj Republici Jermeniji.
14. Koje delo treba stajati na istaknutom mestu ako želimo doprinostiti Bogu dopadljive žrtve?
14 Sveta služba koju prinosimo Jehovi „s bogobojaznošću i strahopoštovanjem“ temelji se na požrtvovanoj ljubavi kakvu je pokazao Isus (Jevrejima 12:28; Jovan 13:34; 15:13). Na istaknutom mestu u toj službi stoji naša služba propovedanja, jer kroz Hrista kao Prvosveštenika ’prinosimo uvek Bogu žrtvu hvale, to jest, plod usana koje javno zastupaju njegovo ime‘ (Osija 14:2; Rimljanima 10:10-15; Jevrejima 7:26). Mi, naravno, ne zaboravljamo „dobro činiti i deliti svoja dobra s drugima“, čak s onima s kojima nismo „u srodstvu po veri“ (Galatima 6:10, NS). To činimo pre svega kad braća u veri upadnu u neku nevolju ikad dožive nesreću, tada im s puno ljubavi pomažemo u materijalnom i duhovnom pogledu. Zašto? Jer se mi međusobno volimo. Mi želimo takođe da se oni bez kolebanja čvrsto drže javnog pokazivanja svoje nade, „jer se takvim žrtvama ugađa Bogu“ (Jevrejima 10:23-25; Jakov 1:27).
Biti podložan
15. (a) Kako bi svojim rečima opisao savet iz Jevrejima 13:17? (b) Zašto treba poštovati one koji predvode?
15 Da bi naše žrtve bile prihvatljive Bogu, mi moramo neograničeno da sarađujemo s njegovom organizacijom. Ne ulazeći ponovo u temu o autoritetu, Pavle je pisao: „Budite poslušni onima koji predvode među vama i budite im podložni, jer oni brinu o vašim dušama kao oni koji će položiti račun, da to mogu činiti s radošću, a ne uzdišući, jer bi vam to bilo na štetu“ (Jevrejima 13:17, NS). Trebamo da poštujemo imenovane starešine koje predvode u skupštini, tako da oni ne bi trebali da uzdišu radi nedovoljne spremnosti na saradnju. Naš nedostatak podložnosti bio bi teret za nadglednike, a nama bi to štetilo u duhovnom pogledu. Duh saradnje olakšava starešinama pružanje pomoći i doprinosi jedinstvu i napretku objavljivanja Kraljevstva (Psalam 133:1-3).
16. Zašto je odgovarajuće biti poslušan onima koji predvode među nama?
16 Kako je samo odgovarajuće da budemo podložni onima koji preuzimaju vođstvo! Oni poučavaju na sastancima i pomažu nam u službi propovedanja. A kao pastiri zainteresovani su za naše dobro (1. Petrova 5:2, 3). Oni nam pomažu da sačuvamo dobar odnos s Bogom i sa skupštinom (Dela apostolska 20:28-30). Ako se podložimo njihovom mudrom nadgledanju punom ljubavi, pokazujemo da poštujemo Vrhovnog Nadglednika Jehovu Boga, kao i Nadglednika koji ga zastupa - Isusa Hrista (1. Petrova 2:25; Otkrivenje 1:1; 2:1 do 3:22).
Usrdno se moliti
17. Za šta je molio Pavle, i zašto je to mogao s pravom tražiti?
17 Pavle i njegovi saradnici verovatno su zbog progonstva bili odvojeni od Jevreja, pa im je on rekao: „Molite se za nas, jer se nadamo, da imamo dobru savest, starajući se u svemu da se dobro vladamo. I osobito vas molim da to činite, da bih što pre bio vama povraćen“ (Jevrejima 13:18, 19, Ba). Da je Pavle krenuo stranputicom, i imao zbog toga ožigosanu savest, s kojim pravom bi mogao da moli Jevreje da se mole da on bude opet zajedno s njima? (Priče Solomunove 3:32; 1. Timoteju 4:1, 2). Naravno, on je bio pošten Božji sluga, koji je čiste savesti mogao da se suprotstavi pripadnicima jevrejstva (Dela apostolska 20:17-27). Pavle je takođe bio uveren da će moći pre da se vrati Jevrejima ako se oni budu molili za to.
18. Koja bismo pitanja mogli da postavimo sebi ako očekujemo od drugih da se mole za nas?
18 Pavlova molba da se Jevreji mole za njega dokazuje da je za hrišćane na mestu da se mole jedni za druge, spominjući tada i imena (Uporedi Efescima 6:17-20). Ali, ako očekujemo od drugih da se mole za nas, zar ne bi i mi kao apostol trebali da ’imamo dobru savest, odlučni da se u svemu dolično vladamo‘? Da li smo u svemu pošteni? Imamo li u vezi molitve isto poverenje kao Pavle? (1. Jovanova 5: 14, 15).
Završne reči i ohrabrenje
19. (a) Koju želju za Jevreje je izrekao Pavle u svojoj molitvi? (b) Kako je novi savez večni savez?
19 Kada je zatražio od Jevreja da se mole za njega, Pavle im izražava usrdnu želju: „A Bog, izvor mira, koji ’izvede od mrtvih‘ našega Gospodina Isusa, velikog ’pastira ovaca zbog krvi vječnoga Saveza‘, neka vas osposobi za svaku vrstu dobra djela, da mognete izvršiti njegovu volju! Neka ostvari u nama ono što je pred njim ugodno po Isusu Hristu, komu slava u vijeke vjekova! Amen“ (Jevrejima 13:20, 21, ST). Imajući u vidu miroljubivu zemlju, „Bog, izvor mira“ uskrsnuo je Hrista u neprolazni život na nebu, gde je on ponudio vrednost svoje prolivene krvi, što je novi savez učinilo pravovaljanim (Isaija 9:6, 7; Luka 22:20). To je večni savez, jer oni koji žive na Zemlji izvlače trajnu korist iz službe 144000 duhovnih sinova Božjih, koji će da vladaju s Isusom na nebu i koji su s njim u novom savezu (Otkrivenje 14:1-4; 20:4-6). Hrist je taj kroz kog nas Bog, kome pripisujemo slavu, ’osposobljava za svako dobro delo da možemo izvršiti njegovu volju i ono što je pred njim dopadljivo‘.
20. Kako bi opisao i objasnio završne reči Pavlovog pisma Jevrejskim hrišćanima?
20 Pošto Pavle nije tačno znao kako će Jevreji da reaguju na njegovo pismo, objasnio je: „Molim vas, braćo, da lepo saslušate ovu opomenu [da poslušaju Božjeg Sina, a ne pripadnike jevrejstva] jer sam vam je ukratko napisao [ako se uzme u obzir težak sadržaj]. Znajte da je oslobođen [iz zatvora] naš brat Timotej! S njim ću vas, ako brzo dođe pohoditi.“ Apostol, koji je verovatno pisao iz Rima, nadao se da će zajedno s Timotejom moći da poseti Jevreje u Jerusalimu. Pavle nastavlja: „Pozdravite sve svoje starešine sa svim svetima [onima s nebeskom nadom]. Ovi iz Italije pozdravljaju vas. Milost [nezaslužena (Božja) dobrota, NS] neka bude s vama svima! Amen“ (Jevrejima 13:22-25, St).
Pismo trajne vrednosti
21. Koje bitne tačke nam pomažu da razumemo pismo Jevrejima?
21 Pismo Jevrejima možda mnogo više od bilo koje druge knjige Biblije doprinosi razumevanju značenja žrtava koje su bile prinošene pod Zakonom. Pismo jasno svedoči da jedino žrtva Isusa Hrista predstavlja otkupninu za grešno čovečanstvo. Pismo sadrži takođe pažnje vrednu vest da treba da slušamo Božjeg Sina.
22. Koje razloge imamo za to da budemo zahvalni za pismo Jevrejima?
22 Kao što smo videli iz prethodna dva članka, postoje mnogi razlozi da budemo zahvalni za nadahnuto pismo Jevrejima. Ono nam pomaže da se ne umorimo u našoj službi za Boga i ispunjava nas hrabrošću jer znamo da nam je Jehova Pomoćnik. Osim toga, podstiče nas da svoje usne i sve svoje sposobnosti nesebično upotrebljavamo, prinoseći Jehovi svetu službu dan i noć, i da od srca prinosimo žrtve dopadljive našem Bogu punom ljubavi, kome i pripada sva slava.
Kako bi odgovorio?
◻ Kako je pismo Jevrejima pomoglo u izbegavanju zabludnih nauka?
◻ Koje važno delo zauzima istaknuto mesto u prinošenju žrtava dopadljivih Bogu?
◻ Ko su oni „koji predvode“ i zašto treba da ih slušamo?
◻ Kako se u pismu Jevrejima ističe molitva?
◻ Zašto možemo reći da je pismo Jevrejskim hrišćanima od trajne vrednosti?
[Slike na 23. strani]
U Bogu dopadljive žrtve spadaju pastirske posete i izgrađivanje suhrišćana ljubaznim savetom