Hoditi u strahu Jehovinom

„Pošto je [skupština] hodila u strahu Jehovinom i u utehi svetog duha, stalno se množila“ (DELA APOSTOLSKA 9:31, NS).

 1, 2. (a) Šta se dogodilo kad se hrišćanska skupština našla u razdoblju mira?(b) Šta čini Jehova, iako dopušta progonstvo?

JEDAN je učenik bio izložen vrlo teškoj kušnji. Hoće li sačuvati besprekornost prema Bogu? Svakako! On je hodio u strahu Božjem, u strahopoštovanju pred svojim Tvorcem, i umreće kao verni Jehovin svedok.

² Taj bogobojazni čuvar besprekornosti bio je Stefan, „čovek pun vere i svetog duha“ (Dela apostolska 6:5). Nakon što je bio ubijen, usledio je talas progonstva, a potom je za skupštinu u celoj Judeji, Galileji i Samariji nastupilo vreme mira i duhovne izgradnje. A „budući da je hodila u strahu Jehovinom i u utehi svetog duha, stalno se množila“ (Dela apostolska 9:31, NS). Kao Jehovini svedoci, i mi možemo danas biti uvereni da će nas Bog blagosloviti, bez obzira da li živimo u miru ili smo progonjeni, kako to proizilazi iz 6. do 12. poglavlja Dela apstolskih. Zato hodimo u strahopoštovanju pred Bogom kad smo progonjeni ili koristimo svaki oporavak od progonstva za duhovno izgrađivanje i za još aktivnije služenje (5. Mojsijeva 32:11, 12; 33:27).

Veran do kraja

 3. Koji je problem u Jerusalimu bio rešen, i na koji način?

³ I kad se u vreme mira pojave problemi, oni mogu biti rešeni zahvaljujući dobroj organizaciji (6:1-7). Jevreji u Jerusalimu koji su govorili grčki počeli su se žaliti da su njihove udovice bile zapostavljene kod svakodnevnog deljenja hrane, a u korist vernika Jevreja koji su govorili hebrejski. Taj je problem bio rešen tako što su apostoli postavili ’nad tim poslom‘ sedam muževa, od kojih je jedan bio i Stefan.

 4. Kako je Stefan reagovao na lažne optužbe?

⁴ Ali, bogobojazni Stefan je uskoro upao u kušnju (6:8-15). Ustali su neki muževi i počeli se prepirati s njim. Neki od njih pripadali su ’sinagogi slobodnjaka‘ — bili su to možda Jevreji koje su Rimljani zarobili a kasnije oslobodili, ili pak jevrejski prozeliti, nekadašnji robovi. Pošto neprijatelji nisu mogli da odole mudrosti i duhu kojim je Stefan govorio, izveli su ga pred Sinedrium. Tamo su lažni svedoci izjavili: ’Mi smo tog čoveka čuli gde govori da će Isus razoriti hram i promeniti običaje koje nam je predao Mojsije.‘ Ali, čak su Stefanovi protivnici mogli shvatiti da on nije zločinac, nego da mu je lice opušteno kao u anđela, Božeg glasnika koji je bio siguran u božansku potporu. Kakve li suprotnosti njihovim licima iz kojih je zračila pakost i zloba, jer su se stavili Satani u službu!

 5. Na šta je ukazao Stefan u svom svedočanstu?

⁵ Na saslušanju pred velikim sveštenikom Kajafom, Stefan je neustrašivo svedočio (7:1-53). Osvrnuvši se unazad na istoriju Izraelaca, spomenuo je kako je Bog nameravao da ukine Zakon i službu u hramu kad se pojavi Mesija. Stefan je ukazao kako su Izraelci odbacili Mojsija, oslobodioca koga svaki Jevrejin tvrdi da poštuje, isto kao što sada ne prihvataju onoga ko će prouzrokovati veće oslobođenje. Primedbom da Bog ne prebiva u zgradama načinjenim ljudskom rukom Stefan je dao na znanje da će hram i njegov sistem obožavanja proći. Ali, budući da se njegovi sudije nisu bojali Boga, niti su želeli da upoznaju njegovu volju, Stefan im je rekao: ’Vi tvrdokorni, uvek se opirete svetome duhu. Kojeg proroka nisu progonili vaši očevi? Poubijali su one koji su unapred najavljivali dolazak Pravednika, čiji ste vi postali izdajice i ubice.‘

 6. (a) Koje je iskustvo, a koje jača veru, doživeo Stefan pre svoje smrti? (b) Zašto je Stefan mogao s pravom da kaže: „Gospode Isuse! primi duh moj“?

⁶ Stefanov neustrašivi nastup doveo je do toga da su ga ubili (7:54-60). Sudije su bili besni što je razotkrivena njihova krivica za Isusovu smrt. Ali, kako li je bila ojačana Stefanova vera kad je ’pogledao na nebo i video slavu Božju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu‘! Sada se Stefan mogao suprotstaviti svojim neprijateljima u uverenju da je izvršio Božju volju. Mi kao Jehovini svedoci nemamo, doduše, vizije ali kad smo progonjeni možemo posedovati istu od Boga nam danu opuštenost. Kad su neprijatelji izgurali Stefana iz Jerusalima i počeli ga kamenovati, on je izrekao sledeću molbu: „Gospode Isuse! primi duh moj!“ To je i bilo na mestu, jer je Bog opunomoćio Isusa da uskrsava ljude (Jovan 5:26; 6:40; 11:25, 26). U klečećem položaju Stefan je povikao: „[Jehova!] ne primi im ovo za greh!“ Zatim je umro kao mučenik poput mnogih Isusovih sledbenika do tada, pa čak i u novo vreme.

Dobra vest se širi i u progonstvu

 7. Do čega je dovelo progonstvo?

⁷ Stefanova smrt je ustvari imala za posledicu širenje dobre vesti (8:1-4). Zbog talasa progonstava svi su se učenici, osim apostola, rasejali po celoj Judeji i Samariji. Savle, koji je pristao na Stefanovo ubistvo, besneo je poput zveri na skuštinu. Upadao je iz kuće u kuću, da bi Isusove sledbenike odvodio u tamnicu. Pošto su raspršeni učenici nastavljali s propovedanjem, bio je osujećen Satanin plan da progonima zaustavi bogobojazne objavitelje Kraljevstva. I danas progonstvo često doprinosi širenju dobre vesti ili skreće pažnju na delo propovedanja Kraljevstva.

 8. (a) Do čega je dovelo propovedanje u Samariji? (b) Kako je Petar upotrebio drugi ključ kojeg mu je Isus poverio?

⁸ Objavitelj evanđelja Filip pošao je u Samariju da ’propoveda Hrista‘ (8:5-25). U tom gradu je vladala velika radost jer se objavljivala dobra vest, bili su isterivani nečisti duhovi, a ljudi su ozdravljali. Apostoli u Jerusalimu poslali su Petra i Jovana u Samariju. Dok su se oni molili i polagali ruke na krštene, ti novi učenici su primali sveti duh. Kad je novokršteni Simon, nekadašnji vrač, pokušao da kupi tu moć, Petar mu je rekao: ’Tvoje srebro neka ide u propast zajedno s tobom. Srce tvoje nije pravo pred Bogom!‘ Na poziv da se pokaje i zamoli Jehovu za oproštenje, on je zamolio apostole da se oni mole za njega. To bi danas trebalo sve koji se boje Jehove potaknuti da se mole za božansku pomoć pri očuvanju svog srca (Priče Solomonove 4:23). (Od tog slučaja potiče pojam „simonija“, što podrazumeva kupovinu i prodaju svešteničkih službi.) Petar i Jovan objavljivali su dobru vest i u mnogim samarijskim selima. Tako je Petar upotrebio drugi ključ kojeg je dobio od Isusa, da bi otvorio vrata spoznanja i otključao mogućnost ulaska u nebesko Kraljevstvo (Matej 16:19).

 9. Ko je bio Etiopljanin kome je Filip svedočio, i zašto se čovek mogao krstiti?

⁹ Tada je Božji anđeo poslao Filipa na novi zadatak (8:26-40). Na putu iz Jerusalima za Gazu vozio se u svojim kolima jedan „evnuh“, službenik kome je bilo povereno blago etiopske kraljice Kandakije. On nije bio evnuh u telesnom smislu, jer mu tada ne bi bilo dozvoljeno da dođe u skupštinu Izraela. Bio je obrezani prozelit koji je hodočastio u Jerusalim (5. Mojsijeva 23:1). Kad ga je Filip sreo, on je upravo čitao knjigu Isaije. Filip je bio pozvan da se popne u kola i tada je razgovarao s evnuhom o Isaijinom proročanstvu. Takođe mu je ’objavio dobru vest o Isusu‘ (Isaija 53:7, 8). Ubrzo potom Etiopljanin je povikao: „Gle! Voda neka; šta me sprečava da se krstim?“ (NS). Ništa ga nije sprečavalo, jer je on poznao Boga a sada je verovao i u Hrista. Zato je Filip krstio Etiopljanina, a taj je posle toga radosno nastavio svojim putem. Da li tebe nešto sprečava da se krstiš?

Obraćanje progonitelja

10, 11. Šta je Savle iz Tarsa doživeo na putu za Damask i ubrzo posle toga?

¹⁰ U međavremenu, Savle (Saul) je pod pretnjom tamnice ili smrti pokušavao da navede Isusove sledbenike da se odreknu svoje vere (9:1-18a). Veliki sveštenik (verovatno Kajafa) dao mu je pisma za sinagoge u Damasku, opunomoćivši ga tako da dovede u Jerusalim svezane muževe i žene koji su pripadali „Putu“ — što znači da su se čvrsto držali načina života temeljenog na Hristovom primeru. Oko podneva u blizini Damaska obasjala ga je svetlost sa neba, a jedan glas ga je upitao: „Savle! zašto me goniš?“ Njegovi saputnici su, doduše, čuli „glas“, ali nisu mogli razumeti šta je rekao. (Uporedi Dela apostolska 22:6, 9). To delimično otkrivenje proslavljenog Isusa bilo je dovoljno da Pavle oslepi. Kasnije mu je Bog ponovo vratio vid preko učenika Ananije.

¹¹ Nakon krštenja nekadašnji progonitelj je i sam bio proganjan (9:18b-25). Jevreji u Damasku pokušali su da ubiju Savla, ali su ga učenici noću spustili kroz otvor na zidu, verovatno u velikoj korpi načinjenoj od užadi ili isprepletenog pruća (2. Korinćanima 11:32, 33). Otvor je možda bio prozor u kući jednog učenika, koja se nalazila na zidinama. To što je umakao neprijatelju i nastavio propovedati nije bilo znak kukavičluka.

12. (a) Šta je Savle doživeo u Jerusalimu? (b) Šta je bilo sa skupštinom?

¹² U Jerusalimu je Varnava pomogao učenicima da prihvate Savla kao brata u veri (9:26-31). Tu je Savle neustrašivo raspravljao sa Jevrejima koji su govorili grčki, a koji su ga takođe pokušali ubiti. Kad su braća to saznala, odvela su ga u Ćesariju, a odatle su ga poslali u Tars, njegov rodni grad u Kilikiji. Za skupštinu u celoj Judeji, Galileji i Samariji nastupilo je vreme mira i duhovne izgradnje. Pošto je „hodila u strahu Jehovinom, i u utehi svetog duha, stalno se množila“ (NS). Kakvog li odličnog primera koji bi trebale oponašati sve današnje skupštine ako žele biti blagoslovljene od Jehove!

Ne-Jevreji postaju vernici

13. Za koja je čuda Bog osposobio Petra u Lidi i Jopi?

¹³ I Petar je neprekidno delovao (9:32-43). U Lidi (danas Lod) u dolini Asaron izlečio je uzetog Eneja. Na temelju tog izlečenja mnogi su se obratili Gospodu. U Jopi je obolela i umrla učenica Tavita (Dorka) koju su svi jako voleli. Kad je došao Petar, udovice su mu plačući pokazivale haljine koje je radila Dorka, a one su ih sada nosile. On je tada vratio Dorku u život, i kako se vest o tome širila, tako su mnogi prihvatali veru. U Jopi se Petar zadržao kod Simona kožara, čija je kuća ležala kraj mora. Kožari su kvasili životinjske kože u moru i obrađivali ih krečom pre odstranjivanja dlake. Uz pomoć tečnosti od određenog bilja prerađivali su kožu.

14. (a) Ko je bio Kornelije? (b) Šta možemo reći o Kornelijevim molitvama?

¹⁴ U to vreme se (36. n. e.) na jednom drugom mestu dogodilo nešto pažnje vredno (10:1-8). U Ćesariji je živeo pobožni ne-Jevrej Kornelije, rimski kapetan, kome je bilo podređeno stotinu ljudi. Stajao je na čelu ’Italske čete‘, koja se očigledno sastojala od rimskih građana i slobodnjaka iz Italije. Kornelije se bojao Boga, ali nije bio jevrejski prozelit. U jednoj viziji mu je anđeo rekao da njegove molitve „uziđoše pred Boga kao žrtva podsetnica“ (St). Iako Kornelije tada još nije bio predan Jehovi, njegova molitva je bila uslišena. Tako je poslušao anđela i poslao po Petra.

15. Šta se dogodilo dok se Petar molio na krovu Simonove kuće?

¹⁵ U međavremenu je Petar dobio viziju dok se molio na krovu Simonove kuće (10:9-23). U zanosu je ugledao kako neka posuda slična velikom platnu silazi s neba, a bila je puna nečistih četvoronožnih životinja, gmzavaca i ptica. Kad mu je bilo rečeno da ih zakolje i pojede, Petar je odgovorio kako on nikada nije jeo ništa nečisto. „Što je Bog očistio, ti ne pogani“, glasio je odgovor. Vizija je zbunila Petra, ali on je sledio vođstvo duha i tako je s još šestoricom jevrejske braće krenuo s Kornelijevim izaslanicima (Dela apostolska 11:12).

16, 17. (a) O čemu je Petar govorio Korneliju i sakupljenima u njegovom domu? (b) Šta se dogodilo dok je Petar još govorio?

¹⁶ Sada su i prvi ne-Jevreji trebali da čuju dobru vesti (10:24-43). Kad su Petar i njegovi drugovi stigli u Ćesariju, tamo su ih već čekali Kornelije, njegovi rođaci i bliski prijatelji. Kornelije je pao na kolena pred Petra, ali je apostol ponizno odbio to iskazivanje časti. Tada je ispričao kako je Jehova svetim duhom i silom pomazao Isusa za Mesiju, objasnivši im da svakome ko veruje u njega mogu biti oprošteni gresi.

¹⁷ Jehova stupa u akciju (10:44-48). Dok je Petar još govorio, Bog je udelio sveti duh tim ne-Jevrejima koji veruju. Tako su na licu mesta bili rođeni Božjim duhom, te nadahnuti da govore stranim jezicima i da ga slave. Zato su odgovarajuće kršteni u ime Isusa Hrista. Petar je sada upotrebio treći ključ da bi bogobojaznim ne-Jevrejima otvorio vrata spoznanja i otključao priliku ulaska u nebesko Kraljevstvo (Matej 16:19).

18. Kako su reagovala jevrejska braća kad je Petar objasnio da su ne-Jevreji ’bili kršteni svetim duhom‘?

¹⁸ Nakon toga su se u Jerusalimu poslanici obrezanja počeli prepirati s Petrom (11:1-18). Kad im je objasnio da su ne-Jevreji bili ’kršteni svetim duhom‘, njegova su se jevrejska braća umirila i počela slaviti Boga govoreći: „Dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život.“ I mi trebamo pokazivati prihvatljivo stanovište kad nam se objasni Božja volja.

Osnivanje ne-jevrejske skupštine

19. Kako je došlo do toga da su učenici prozvani hrišćanima?

¹⁹ Sada dolazi do osnivanja prve ne-jevrejske skupštine (11:19-26). Progonstvo koje je izbilo zbog Stefana raspršilo je učenike, od kojih su neki došli do Antiohije (Sirija), grada poznatog po nečistom obožavanju i moralnoj iskvarenosti. Dok su propovedali dobru vest Grcima „ruka Jehovina bila je s njima“ i mnogi su postali vernici. Varnava i Savle su poučavali tamo godinu dana i „najpre su u Antiohiji, učenici bili božanskom providnošću nazvani hrišćanima“ (NS). Nesumnjivo je Jehova vodio stvari tako, da su dobili to ime; jer grčka reč hrematizo znači „biti božanskom providnošću nazvan“ a u Bibliji se uvek upotrebljava u vezi s nečim što potiče od Boga.

20. Šta je prorekao Agav, i kako je reagovala skupština u Antiohiji?

²⁰ U Antiohiju su došli i neki bogobojazni proroci iz Jerusalima (11:27-30). Jedan od njih bio je i Agav, koji je prorekao „nadahnut od Duha Svetoga, da će biti velika glad po svemu svetu“ (St). Ovo se proročanstvo ispunilo za vreme vladavine rimskog cara Klaudija (41-45. n. e.), i istoričar Josip Flavije spominje „veliku glad“ (Jevrejske starine, XX, 51 [ii, 5]; XX, 101 [v, 2]). Potaknuta ljubavlju, skupština u Antiohiji poslala je prilog potrebnoj braći u Judeji (Jovan 13:35).

Progonstvo je bilo uzaludno

21. Koje mere je preduzeo Irod Agripa protiv Petra, i kako se ta stvar završila?

²¹ Vremensko razdoblje mira približilo se kraju kad je Irod Agripa I počeo u Jerusalimu proganjati sve koji su se bojali Jehove (12:1-11). Irod je pogubio Jakova mačem, tako što mu je verovatno dao odrezati glavu. Jakov je, dakle, bio prvi apostol koji je umro mučeničkom smrću. Kad je Irod video da se to svidelo Jevrejima, bacio je i Petra u tamnicu. Apostol je izgleda bio okovan u lance među dvojicom vojnika, dok su druga dva vojnika čuvala stražu kod njegove ćelije. Irod je planirao da ga pogubi posle Pashe i praznika beskvasnih hlebova 14 — 21. nizana). Ali, molitve koje je skupština upućivala za njega bile su u pravo vreme uslišene, kao što to često biva i s našim molitvama. Božji anđeo je čudom oslobodio apostola.

22. Šta se dogodilo kad je Petar došao u kuću Markove majke Marije?

²² Petar je odmah krenuo u dom Marije (majke Jovana Marka), a koji je očigledno služio hrišćanima kao mesto sastajanja (12:12-19). Sluškinja imenom Roda prepoznala je u mraku Petrov glas, ali ga je ostavila da stoji pred zatvorenim vratima. Učenici su najpre pomislili da je Bog možda poslao anđela koji je zastupao Petra, a glas mu je bio jednak njegovom. Kad su ga pustili unutra, rekao im je da obaveste o njegovu oslobođenju Jakova i ostalu braću (možda starešine). Zatim ih je napustio i otišao u ilegalnost. Nije im rekao gde će biti, kako u slučaju preslušavanja ne bi ugrozio ni sebe ni njih. Irod je uzalud poslao potragu za Petrom, zatim je kaznio stražare, a možda ih je čak dao pogubiti.

23. Kako je završila vladavina Iroda Agripe I, i šta mi učimo iz toga?

²³ Kad je godine 44. n. e. Irod Agripa I bio star 54 godine, njegova vladavina je naglo završila u Ćesariji (12:20-25). Bio je u žestokom sukobu s Fenićanima iz Tira i Sidona, a oni su podmitili njegovog slugu Vlastu, koji im je tada pomogao da budu primljeni kod cara, kojom bi prilikom zamolili za mir. U „određeni dan“ (kad se održavala i svečanost u čast Klaudija Ćesara), Irod je odeven u kraljevsko ruho seo na prestolje i počeo držati javni govor. Na to su slušaoci povikali: „To je glas Božji, a ne čovečiji!“ (St). U isti ga je čas udario Božji anđeo, „što nije Bogu priznao slavu“. Irod je ’izdahnuo izjedan od crvi‘. Ovaj bi nas opominjući primer trebao potaknuti da nastavimo hoditi u strahu Jehovinom. Ne smemo biti ponosni, nego moramo njemu dati čast za sve što činimo kao njegov narod.

24. Šta će u vezi širenja pokazati sledeći članak?

²⁴ Uprkos progonstvu poteklom od Iroda „reč je Božja rasla i sve se više širila“. Učenici su, kako ćemo videti u sledećem članku, mogli računati s daljnjim širenjem. Zašto? Jer su ’hodili u strahu Jehovinom‘.

Kako bi odgovorio?

◻ Kako je Stefan pokazao da se bojao Jehove, što se otada odnosilo i na mnoge druge sluge Božje?

◻ Kako je Stefanova smrt uticala na delo objavljivanja Kraljevstva i postoji li novovremena paralela toga?

◻ Kako je progonitelj Savle iz Tarsa postao čovek koji se bojao Jehove?

◻ Ko su bili prvi ne-jevrejski vernici?

◻ Kako prozlazi iz 12. poglavlja Dela apostolskih da progonstvo ne može zaustaviti ljude koji se boje Jehove?