Budite izvršioci reči, ne samo slušači
„Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode! ući u kraljevstvo nebesko, nego samo onaj koji ispunjuje volju Oca moga koji je na nebesima“ (MATEJ 7:21).
1. Šta treba Isusovi sledbenici dalje da rade?
MOLI se neprestano. Traži postojano. Kucaj uvek iznova. Ustraj u molitvi, bavi se podrobno Isusovim rečima iz Propovedi na gori i postupaj u skladu s tim. Isus je rekao da su njegovi sledbenici so Zemlji. Oni poseduju takoreći solju začinjenu životospasavajuću vest, kojoj ne smeju dozvoliti da obljutavi, vest koja ne sme da izgubi svoj ukus ili životospasavajuću snagu. Oni su svetlo svetu, zato to svetlo koje potiče od Hrista Isusa i Jehove Boga, moraju odražavati ne samo svojim rečima, nego i svojim postupcima. Njihova dobra dela svetle isto tako jasno kao reči koje daruju svetlo — i ona govore čak glasnije od reči i to u svetu koji je naviknut na farisejsko licemerstvo religioznih i političkih vođa, koji mnogo govore, ali malo rade (Matej 5:13-16).
2. Šta je pisao Jakov, i koje su ugodno stanovište zastupali neki?
2 Jakov je napisao: „Budite pak ispunitelji reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe lažnim razlaganjima“ (Jakov 1:22). Mnogi varaju sami sebe zastupajući gledište ’jednom spasen, zauvek spasen‘ — kao da sada mogu mirno da sede i da čekaju na nebesku nagradu. Ali, to je pogrešno gledište, a s tim povezana nada uzaludna je. Isus je rekao: „Ali, ko istraje do kraja, taj će biti spasen“ (Matej 24:13, NW). Da bi se dobio večni život, treba se pokazati „vernim do smrti“ (Otkrivenje 2:10, NW; Jevrejima 6:4-6; 10:26, 27).
3. Koje je uputstvo u vezi suđenja dao Isus u Propovedi na gori?
3 U nastavku Propovedi na gori Isus je izrekao još mnogo toga, što bi hrišćani trebalo da uvažavaju. Sledeća izreka izgleda, doduše, jednostavna, ali ona osuđuje sklonost koju je najteže savladati: „Prestanite da sudite da ne budete suđeni; jer sudom kakvim sudite i vama će se suditi. I merom kakvom merite vama će se meriti. Šta imaš da gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u svom oku ne zapažaš? Ili kako možeš reći bratu: ’Dopusti da izvadim trun iz tvoga oka‘; kad gle! brvno u tvom oku? Licemeru! Prvo izvadi brvno iz svog oka i tada ćeš jasno videti kako da izvadiš trun iz oka svog brata“ (Matej 7:1-5, NW).
4. Koje dodatno uputstvo sadrži Lukin izveštaj i do čega vodi sleđenje istog?
4 Prema Lukinom izveštaju Isus je u Propovedi na gori, pozvao svoje slušaoce da ne zameraju drugima, nego da nastave „opraštati“, što znači da zaboravljaju bližnjima njihove pogreške. To bi navelo druge da isto reaguju: „Dajite i ljudi će vam dati, oni će vam izliti u krilo meru dobru, nabijenu, stresenu i prenapunjenu. Jer kakvom merom vi merite, takvom će meriti i oni vama“ (Luka 6:37, 38, NW).
5. Zašto je mnogo jednostavnije videti tuđe greške, nego zapaziti vlastite?
5 U prvom veku n. e. fariseji su putem usmenog predanja bili skloni tome da oštro osuđuju druge. Neki od Isusovih slušalaca koji su navikli da tako postupaju, trebalo je da prestanu s tim. Naravno, mnogo je jednostavnije videti trun u tuđem oku, nego brvno u vlastitom — a k tome je i jako umirujuće za vlastito ja! Neko je jednom rekao: „Ja rado kritikujem druge, jer se tada osećam dobro.“ Koriti druge iz navike možda nekome posreduje osećaj da poseduje vrline kojima se naizgled izravnavaju vlastiti nedostaci, koji bi se rado prikrili. Ali, ako je zaista potreban ukor, neka se dâ u duhu blagosti. Onaj ko ukorava, treba uvek da bude svestan vlastitih grešaka (Galatima 6:1).
Pokušaj da razumeš pre nego što sudiš
6. Na čemu treba da se temelje osude koje bismo izricali i čiju pomoć treba da tražimo, kako ne bismo bili previše kritički raspoloženi?
6 Isus nije došao da sudi svetu nego da ga spase. Sve osude koje je izrekao nisu poticale od njega samog, nego su se temeljile na onome što mu je Bog naredio da govori (Jovan 12:47-50). Osude koje mi izričemo treba takođe da budu u skladu s Jehovinom rečju. Moramo da potisnemo ljudsku sklonost da sudimo drugima. Pri tom nastojanju treba da se stalno molimo za Jehovinu pomoć: „Molite neprestano i daće vam se; tražite neprekidno i naći ćete, kucajte uvek iznova i otvoriće vam se“ (Matej 7:7, 8, NW). Čak je Isus rekao: „Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim; i sud je moj pravedan, jer ja ne tražim volje svoje, nego volju Oca koji me je poslao“ (Jovan 5:30).
7. Kakvu naviku treba da stvorimo, koja će nam pomoći da primenjujemo Zlatno pravilo?
7 Trebalo bi da stvorimo naviku ne da sudimo druge, nego da pokazujemo razumevanje za njih, stavljajući se u njihov položaj. To, doduše, nije lako, ali je bezuslovno potrebno ako želimo da se držimo Zlatnog pravila koje je Isus na kraju spomenuo: „Sve, dakle, što želite da ljudi vama čine, tako isto i vi morate činiti njima, to je, ustvari, značenje Zakona i Proroka“ (Matej 7:12, NW). Dakle, Isusovi sledbenici treba da budu osetljivi, treba da uzimaju u obzir nečije mentalno stanje, emocionalno raspoloženje i stepen vere. Treba da uoče i da razumeju njihove potrebe, i da pokazuju lično zanimanje time da im pomažu (Filipljanima 2:2-4). Godinama kasnije Pavle je napisao: „Jer se sav Zakon ispunjuje jednom izrekom, naime: ’Voli bližnjega svoga kao sebe samoga‘“ (Galaćanima 5:14, NW).
8. O koja dva puta je govorio Isus i zašto se većina ljudi odlučuje za jedan?
8 „Uđite kroz uska vrata“, nastavio je Isus, „jer je širok i prostran put koji vodi u uništenje, i mnogo ih je koji njim idu; dok su uska vrata i tesan je put koji vodi u život, i malo ih je koji ga nalaze“ (Matej 7:13, 14, NW). Mnogi su se tada odlučili za put uništenja, a i danas mnogi tako rade. Široki put im dozvoljava da misle onako kako se njima dopada i da žive onako kako im se sviđa: bez pravila, bez obaveza; to je bezbrižan život, bez ikakvog naprezanja! ’Naprezati se da uđu na uska vrata‘, njima ne leži (Luka 13:24).
9. Šta zahteva hodanje uskim putem i na šta je Isus upozorio one koji njim idu?
9 Ali, na put večnog života stiže se samo kroz uska vrata. To je put koji traži samosavladavanje. Može doneti sa sobom karanje, kojim se ispituju poticaji, kao i dubina nečijeg predanja. Ako nastupe progonstva put postaje neravan, što zahteva istrajnost. Sve koji idu tim putem, Isus je upozorio: „Čuvajte se od lažnih proroka. Oni dolaze k vama u odelu ovčjemu, a unutra su vuci grabljivi!“ (Matej 7:15). Ovaj je opis sasvim tačno odgovarao farisejima (Matej 23:27, 28). Oni su ’seli na Mojsijevu stolicu‘ tvrdeći da govore za Boga, dok su se držali ljudskih predanja (Matej 23:2).
Kako su fariseji ’zatvarali kraljevstvo‘
10. Na koji su poseban način književnici i fariseji pokušavali ’da zatvaraju kraljevstvo pred ljudima‘?
10 Osim toga, jevrejsko sveštenstvo je pokušalo one koji su želeli da uđu kroz uska vrata da spreči u tome. „Jao vama, književnici i fariseji, licemeri! Jer zatvarate kraljevstvo nebesko pred ljudima! Vi sami ne ulazite, a onima koji su na putu do njega ne dozvoljavate da uđu“ (Matej 23:13, NW). Metoda fariseja sastojala se, kako je Isus opominjući rekao, u tome da „vas [njegove učenike] isteraju i kude i izbace vaše ime kao zlo radi Sina čovečijega“ (Luka 6:22, NW). Čovek koji je bio slep od rođenja, koga je Isus Hrist izlečio, verovao je da je on Mesija. Zato je bio isključen iz sinagoge. Njegovi su roditelji odbili da odgovore na bilo koje pitanje, bojeći se takođe da i oni ne budu isključeni iz sinagoge. Ostali koji su verovali da je Isus bio Mesija, iz istog su razloga oklevali da to javno priznaju (Jovan 9:22, 34; 12:42; 16:2).
11. Koje obeležavajuće plodove donosi sveštenstvo tzv. hrišćanstva?
11 „Prepoznaćete ih po njihovim plodovima“, rekao je Isus. „Svako dobro drvo daje dobar plod, a svako trulo drvo daje bezvredan plod“ (Matej 7:16-20, NW). Isto pravilo vredi i danas. Mnogi sveštenici tzv. hrišćanstva govore jedno, a rade drugo. Iako tvrde da uče u skladu s Biblijom, podupiru bogohulne nauke kao što je na primer nauka o Trojstvu i o paklenoj vatri. Drugi pak poriču otkupninu, uče evoluciju umesto stvaranja, propovedaju narodu omiljenu psihologiju, da bi ljudima golicali uši. Poput fariseja, mnogi današnji sveštenici vole novac i strižu svoje stado, što im donosi milione dolara (Luka 16:14). Svi oni zovu: „Gospode, Gospode“, ali im Isus odgovara: „Nikad vas nisam poznavao! Odlazite od mene koji činite bezakonje“ (Matej 7:21-23, NW).
12. Zašto su neki napustili uski put kojim su nekada hodali i s kojim posledicama?
12 Neki su danas napustili uski put kojim su nekada hodali. Oni govore da vole Jehovu, ali ne slušaju njegovu zapovest da propovedaju. Govore da vole Isusa, ali ne pasu njegove ovce (Matej 24:14; 28:19, 20; Jovan 21:15-17; 1. Jovanova 5:3). Ne žele da se upregnu u isti jaram s onima koji slede Isusove stope. Uski put smatraju preuskim. Umorili su se u činjenju dobra, zato su „od nas izašli, ali nisu bili naše vrste, jer da su bili naše vrste, ostali bi s nama“ (Jovan 2:19, NW). Oni su se vratili natrag u tamu. I „kako je samo velika ta tama“! (Matej 6:23, NW). Zanemarili su Jovanovo upozorenje: „Dečice moja, da ne ljubimo rečju ni jezikom, nego delom i istinom“ (1. Jovanova 3:18).
13, 14. Kojim je poređenjem Isus ukazao na potrebu da se njegove reči primenjuju u životu i zašto je poređenje bilo tako odgovarajuće za stanovnike Palestine?
13 Isus je zaključio Propoved na gori potresajućim poređenjem: „Prema tome, svako ko sluša ove moje reči i izvršava ih uporediće se s razboritim čovekom koji je sagradio kuću na steni. I udario je pljusak i navrle vode i zaduvali vetrovi i sručili se na kuću, ali nije se srušila, jer je utemeljena na steni“ (Matej 7:24, 25, NW).
14 U Palestini se prilikom jakih kiša događalo da su se ogromne količine vode slile u inače suve gorske potoke i iznenada prouzročile opustošujuće poplave. Da bi se kuće mogle odupreti poplavama trebalo je da imaju solidan temelj. Iz Lukinog izveštaja proizilazi da je čovek ’iskopao duboko i udario temelj na kamenu‘ (Luka 6:48). Bio je to naporan rad, ali se prilikom nevremena isplatio. Graditi hrišćanska svojstva na Isusovim rečima takođe će se isplatiti kad nastupe „poplave“, to jest nepogode.
15. Kako će proći oni koji dozvoljavaju da ih vode ljudska predanja, umesto da su poslušni Isusovim rečima?
15 Druga je kuća bila sagrađena na pesku: „Dalje, svako ko sluša ove moje reči i ne izvršava ih uporediće se s ludim čovekom koji je sagradio kuću na pesku. I udario je pljusak i navrle vode i vetrovi zaduvali i udarili u kuću, ona se srušila i veliki je bio njen pad.“ Tako će biti s onima koji govore „Gospode, Gospode“, ali ne postupaju u skladu s Isusovim rečima (Matej 7:26, 27, NW).
„Ne kao njihovi književnici“
16. Kako je Propoved na gori delovala na one koji su je slušali?
16 Kakvo je delovanje imala Propoved na gori? „Kad je Isus završio svoj govor, mnoštvo je bilo zapanjeno njegovim načinom poučavanja; jer ih je učio kao onaj ko ima vlast, a ne kao njihovi književnici“ (Matej 7:28, 29, NW). To je na njih ostavilo najdublji utisak, jer je on govorio sa autoritetom kakav još nikada pre nisu videli.
17. Šta su morali raditi književnici kako bi pribavili svojoj nauci neku važnost i šta su tvrdili u vezi umrlih mudraca koje su citirali?
17 Nijedan književnik nije nikada govorio s vlastitim autoritetom, kako je to vidljivo iz sledećeg istorijskog izveštaja: „Verodostojnost svojih nauka književnici su podupirali predanjima i svojim očevima. Nijedna propoved nekog književnika nije imala autoritet ili vrednost bez [citiranja]... Rabini su posedovali predanje ili... Mudraci su rekli; ili tradicionalni nepogrešivi autoritet te vrste. Hilel Veliki je učio odgovarajuće istini, ono što je s obzirom na nešto određeno govorilo predanje. ’Ali, iako je čitav dan govorio o nečemu, nisu prihvatali njegovu nauku, dok na kraju nije rekao: To sam čuo od Šemaja i Aptaljona (autoriteti pre Hilela)‘“ (John Lightfoot, A Commentary on the New Testament From the Talmud and Hebraica). Čak o davno umrlim mudracima fariseji su govorili: „Usne pravednika mrmljaju ako neko u njihovo ime navodi jednu zakonsku nauku — njihove usne mrmljaju u grobu“ (Torah — From Scroll to Symbol in Formative Judaism).
18. (a) Kako su se nauke književnika razlikovale od Isusovih? (b) U kom je smislu Isusov način poučavanja bio toliko istaknutiji?
18 Književnici su citirali mrtve muževe kao autoritete; Isus je govorio autoritetom koji mu je dao živi Bog (Jovan 12:49, 50; 14:10). Rabini su u neku ruku crpli ustajalu vodu iz zatvorenih bunara; Isus je dao da izvire sveža voda koja može utoliti unutrašnju žeđ. On se molio celu noć i razmišljao o tome. Kad je posle toga držao govor dirnuo je u skrivenu žicu ljudi koje nikada ranije nisu bili svesni. Govorio je snagom koju su mogli osetiti, autoritetom koji se čak književnici, fariseji i sadukeji nisu više usudili da prisvajaju (Matej 22:46; Marko 12:34; Luka 20:40). Nikada nije neki čovek govorio kao ovaj! Na kraju Propovedi na gori mnoštvo je bilo krajnje začuđeno.
19. Kako postoji sličnost između nekih metoda poučavanja od strane Jehovinih svedoka i onih Isusovih u Propovedi na gori?
19 A kako je danas? Kao Božje sluge, koji idu od kuće do kuće, Jehovini svedoci primenjuju slične metode. Neki bi ti stanar mogao reći: „Moja crkva uči da će Zemlja biti uništena vatrom.“ Ti odgovaraš: „U vašoj Bibliji prevod Stvarnost, čitamo u Propovedniku 1:4: ’Zemlja ostaje zauvek.‘“ Dotični je iznenađen. „Ja uopšte nisam znao da to stoji u mojoj Bibliji!“ Neko drugi kaže: „Čuo sam da će se grešnici zauvek mučiti u paklenoj vatri.“ „Ali, u vašoj vlastitoj Bibliji stoji u Rimljanima 6:23: ’Jer je plata za greh smrt.‘“ Ili, na temu Trojstvo: „Moj sveštenik kaže da su Isus i njegov Otac jednaki.“ „Ali, u vašoj Bibliji čitamo Isusove reči iz Jovana 14:28: ’Jer je Otac moj veći od mene.‘“ Neko drugi ti kaže: „Kako sam čuo Božje Kraljevstvo je u nama samima.“ Ti odgovaraš: „U Danijelu 2:44 čitamo iz vaše Biblije: „U vreme tih kraljeva Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje se neće nikad uništiti... Ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva, a ono će večno postojati.‘ Kako se tako nešto može događati u vama?“
20. (a) Koja suprotnost postoji između Jehovinih svedoka i sveštenstva takozvanog hrišćanstva, što se tiče načina poučavanja? (b) Za šta je sada vreme?
20 Isus je govorio s autoritetom koji je dobio od Boga. Jehovini svedoci govore autoritetom Reči Božje. Sveštenstvo takozvanog hrišćanstva zastupa religiozna predanja koja su bila uprljana naukama iz Vavilona i Egipta. Kad iskreni ljudi čuju da Biblija pobija njihova verska gledišta, potpuno su začuđeni i tada kažu: „Ja uopšte nisam znao da to piše u mojoj Bibliji!“ Ali to piše u njoj. Za sve koji su svesni svojih duhovnih potreba sada je vreme da postupaju u skladu s Isusovim rečima iz Propovedi na gori, gradeći tako na trajnom kamenom temelju.
Pitanja za ponavljanje
◻ Šta treba da se trudimo da radimo umesto da izričemo osudu nad nekim, i zašto?
◻ Zašto se danas toliki odlučuju za široki put?
◻ Zašto se Isusov način poučavanja toliko razlikovao od načina na koji su poučavali književnici?
◻ Kako je Propoved na gori delovala na slušaoce?