Gledište hrišćana o višim vlastima
„Neka svaka duša bude podložna višim vlastima, jer nema vlasti osim od Boga; postojeće su vlasti od Boga postavljene u svoj uslovni položaj“ (RIMLJANIMA 13:1, NW).
1, 2. (a) Kako je došlo do toga da se Pavle našao kao zatvorenik u Rimu? (b) Za koja pitanja daje povoda njegovo pozivanje na Cezara?
APOSTOL Pavle je gornje reči uputio Rimljanima 56. g. n. e. Nekoliko godina posle toga on se našao u Rimu kao zarobljenik. Kako je došlo do toga? Kad ga je u Jerusalimu napala svetina priskočili su mu u pomoć rimski vojnici. Odveli su ga u Cezareju, gde su podigli protiv njega lažne optužbe. Ali, bilo mu je omogućeno da se brani pred rimskim namesnikom Feliksom. Pošto se Feliks nadao mitu, zadržao je apostola dve godine u zatvoru. Na kraju je Pavle zatražio od sledećeg namesnika Festa da njegov slučaj dođe pred Cezara (Dela 21:27-32; 24:1 do 25:12).
2 Kao rimski građanin imao je na to pravo. Ali, da li je bilo logično da se Pavle pozvao na vladara tog carstva, kad je Isus označio ustvari Satanu ’vladarem sveta‘ i kad ga je Pavle sam nazvao ’bogom ovog sistema stvari‘? (Jovan 14:30; 2. Korinćanima 4:4). Ili je rimska vlast zauzimala ’uslovni položaj‘, pa je zato bilo prikladno da Pavle zamoli tu vlast za zaštitu svojih prava? Dozvoljavaju li apostolove ranije izgovorene reči: „Moramo slušati Boga, kao Vladara, pre negoli ljude“, da hrišćani zaista slušaju ljudske vladare ako time ne bi bila okrnjena poslušnost prema Bogu? (Dela 5:29, NW).
3. Koje dobro promišljeno gledište izražava Pavle i koju ulogu igra u tome savest?
3 Svojim pismom Rimljanima Pavle nam pomaže da nađemo odgovor na ta pitanja; u njemu je izraženo promišljeno gledište o ljudskim vladarima. Prema Rimljanima 13:1-7 Pavle objašnjava koju ulogu bi trebalo da igra savest hrišćanina kad se radi o zauzimanju uravnoteženog stanovišta s obzirom na neograničenu poslušnost Najvišoj vlasti, Jehovi Bogu, i s obzirom na uslovnu poslušnost „višim vlastima“.
Ko su više vlasti
4. Koje stanovište je ispravljeno 1962. godine i koja pitanja se sada postavljaju?
4 Nekoliko godina, do 1962, Jehovini svedoci su zastupali stanovište da su više vlasti Jehova Bog i Hrist Isus. Ali, kako je u skladu s Poslovicama 4:18 svetlo sve jače svetlilo, usledila je odgovarajuća promena. S tim u vezi dolazi do pojave različitih pitanja. Da li je sada ispravno označavati višim vlastima kraljeve, predsednike, premijere, gradonačelnike, i ostale političke i svetovne službenike, i reći da im dugujemo uslovnu podložnost?
5. U kom smislu nam kontekst iz Rimljanima 13:1 pomaže da identifikujemo više vlasti i kako taj zaključak podupiru različiti prevodi Biblije?
5 Irinej, pisac iz drugog veka n. e. izveštava da je, prema gledištu nekih njegovih savremenika, Pavle u Rimljanima 13:1 govorio „o vlastima anđela“ ili „o nevidljivim kneževima“. Ali, Irinej je zastupao stanovište da su pod višim vlastima mišljene „ljudske“ vlasti. Iz konteksta Pavlovih reči proizilazi da je Irinej bio u pravu. U poslednjim stihovima 12. poglavlja pisma Rimljanima Pavle objašnjava kako bi hrišćani trebalo da se ponašaju prema ’svim ljudima‘. Čak bi prema ’neprijateljima‘ trebalo da budu obazrivi i puni ljubavi (Rimljanima 12:17-21). Izraz ’svi ljudi‘ nesumnjivo se odnosio na ljude izvan hrišćanske skupštine. Prema tome, i „više vlasti“ o kojima Pavle na kraju govori, moraju se takođe nalaziti izvan hrišćanske skupštine. Zapazimo kako je u nekim prevodima preveden prvi deo Rimljanima 13:1: „Neka se svako pokorava vladajućim silama“ (Today’s English Version). „Svako se treba podložiti državnoj vlasti“ (New International Version). „Neka se svako podloži vlastima koje vladaju nad njim“ (Filipov New Testament in Modern English).
6. Kako Pavlovo ukazivanje na plaćanje poreza i danka ukazuje da se mora raditi o svetovnim vlastima, kad je reč o višim vlastima?
6 Pavle kaže dalje da te vlasti traže porez i danak (Rimljanima 13:6, 7). Hrišćanska skupština ne traži nikakve poreze niti kakav danak; takve zahteve ne postavljaju ni Jehova ili Isus, a niti bilo koji drugi „nevidljivi kneževi“ (2. Korinćanima 9:7). Porezi se plaćaju samo svetovnim vlastima. Saglasno tome, grčke reči za „porez“ i „danak“ koje je Pavle upotrebio u Rimljanima 13:7, označavaju posebno novac, koji se plaća državi.a
7, 8. (a) Kako je više biblijskih mesta saglasno sa stanovištem da hrišćani treba da se pokoravaju političkim vlastima u svetu? (b) Samo kada se hrišćanin neće složiti s naredbama koje dolaze od vlasti?
7 Pavlova opomena da se treba pokoravati višim vlastima saglasna je i sa Isusovom zapovešću ’vratiti cezaru cezarovo‘, pri čemu se rečju „cezar“ misli na svetovnu vlast (Matej 22:21). Takođe je to saglasno s Pavlovim rečima koje je kasnije napisao Titu: „Opominji ih da budu pokorni poglavarima i vlastima, da budu poslušni i gotovi za svako dobro delo“ (Titu 3:1). Dakle, ako vlast pozove hrišćane da učestvuju na poslovima koji služe javnosti, oni s pravom udovoljavaju tom pozivu tako dugo dok ti poslovi ne predstavljaju zamenu za neku službu koja se protivi Pismu, odnosno kompromis, ili ako na bilo koji način povređuju biblijska načela, kao na primer ono iz Isaije 2:4.
8 Petar je takođe potvrdio da treba da se pokoravamo svetovnim višim vlastima, rekavši sledeće: „Gospoda radi budite pokorni svakoj vlasti koja je među ljudima postavljena, bilo kralju kao najvišemu, bilo namesnicima kao od njega poslanim za kažnjavanje zločinaca i za hvaljenje dobrih ljudi!“ (1. Petrova 2:13, 14). Saglasno tome, hrišćani uvažavaju i poziv koji je Pavle uputio Timoteju: „Zato napominjem, pre svega, da se upravljaju moljenja, molitve, molbe, zahvaljivanja za sve ljude, za kraljeve i za sve one koji su na višem položaju, da bismo mogli nastaviti da vodimo miran i tih život s potpunom odanošću Bogu i ozbiljnošću“ (1. Timoteju 2:1, 2, NW).b
9. Zašto ne umanjuje Jehovinu čast ako se za ljudske vlasti govori da su „više“ vlasti?
9 Da li mi na bilo koji način umanjujemo čast koja pripada Jehovi, ako govorimo o svetovnim vlastima kao o „višim“ vlastima? Ne, jer je Jehova više od same vlasti. On je „suvereni Gospod“, „Najviši“ (Psalam 73:28; Danijel 7:18, 22, 25, 27; Otkrivenje 4:11; 6:10). Pokazivanje dostojne podložnosti ljudskim vlastima ni u kom slučaju ne odvraća od obožavanja suverenog Gospoda Jehove. U kojoj meri onda te vlasti zauzimaju viši položaj? Samo s obzirom na druge ljude i unutar područja svog delovanja. Njihova dužnost je da upravljaju ljudskim zajednicama, da ih štite, a u tu svrhu izdaju naredbe kojima sređuju stvari u javnosti.
„Od Boga postavljene u svoj uslovni položaj“
10. (a) Šta dokazuje Pavlova izjava o ’uredbi‘ viših vlasti u odnosu na Jehovinu vlast? (b) Šta je Jehova ’dopustio‘ u vezi postavljanja određenih vladara i kako to predstavlja kušnju za njegove sluge?
10 Jehova Bog kao Najviši stoji nad svetovnim vlastima, a to je vidljivo i iz toga što su one „od Boga postavljene u svoj uslovni položaj“. Ali, ta izjava daje povod za jedno pitanje. Nekoliko godina nakon što je Pavle napisao ove reči usledilo je žestoko progonstvo hrišćana na podsticaj rimskog cara Nerona. Da li je sam Bog postavio Nerona na njegov položaj? Nikako ne. Bog ne bira svakog pojedinog vladara, niti ga „Božjom milošću“ postavlja na njegov položaj, nego Satana ponekad manevriše beskrupuloznim ljudima na vladajućim položajima, a Jehova to dopušta, isto kao i kušnje koje bi ti vladari mogli da prouzroče njegovim lojalnim slugama. (Uporedi Job 2:2-10.)
11, 12. O kojim se slučajevima izveštava u kojima je Jehova tako upravljao svetovnim vlastima da su došle na svoj položaj ili su bile udaljene s njega?
11 Međutim, Jehova je u interesu svojih uzvišenih namera posredovao u slučaju određenih vladara ili vladavina. Na primer, u vreme Avrahama Kananeji su smeli ostati u zemlji Kanaan. Protivno tome, kasnije ih je Jehova istrebio, a zemlju je dao u posed Avrahamovom semenu. Kad su se Izraelci zadržavali u pustinji, Jehova im nije dozvolio da prolaze kroz Amon, Moab i brdo Seir, ali im je zapovedio da unište kraljevstva Sihona i Oga (Postanje 15:18-21; 24:37; Izlazak 34:11; Deuteronom 2:4, 5, 9, 19, 24; 3:1, 2).
12 Nakon što su se Izraelci naselili u Kanaanu, Jehova je i dalje obraćao punu pažnju vlastima s kojima je njegov narod dolazio u doticaj. Kad su Izraelci grešili on je ponekad dopuštao da dođu pod upravu neke paganske vlasti. Ako su se pokajali, isterao je tu silu iz zemlje (Sudije 2:11-23). Na kraju je dopustio da Juda, kao i mnogi drugi narodi, potpadne pod vladavinu Vavilona (Isaija 14:28–19:17; 23:1-12; 39:5-7). Kad se Izrael nalazio u vavilonskom zarobljeništvu Jehova je prorekao uspon i pad svetskih sila, s kojima će njegov narod imati posla od vremena Vavilona, pa sve do našeg vremena (Danijel, poglavlja 2, 7, 8 i 11).
13. (a) Zašto je Jehova utvrdio granice narodima, kako to proizilazi iz Mojsijeve pesme? (b) Zašto je Bog vratio Izraelce u njihovu zemlju?
13 Mojsije je opevao Jehovu rečima: „Kad Svevišnji razda nasleđe narodima, kada ljudske sinove razdeli, tad postavi međe narodima po broju sinova Izraela. Jer deo Gospodnji, to je narod njegov, Jakov je deo nasleđa njegovog“ (Deuteronom 32:8, 9; uporedi Dela 17:26). Da, Bog je da bi ostvario svoje namere odlučivao koje će više vlasti ostati da postoje, a koje će biti uništene. Tako je Avrahamovim potomcima dodelio u nasleđe jednu zemlju u koju ih je kasnije vratio, da bi se tamo konačno moglo pojaviti obećano Seme, kao što je i bilo prorečeno (Danijel 9:25, 26; Mihej 5:2).
14. U kom smislu postavlja Jehova u većini slučajeva ljudske vlasti na njihove uslovne položaje?
14 U većini slučajeva, međutim, Jehova je postavio vladare na njihove uslovne položaje u tom smislu što je dopustio da ljudi dođu na položaje uslovne vlasti u međusobnim odnosima, pri čemu su naravno uvek podložni Bogu. Zato je Isus, stojeći pred Pontijem Pilatom, rekao sledeće: „Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom, kad ti ne bi bilo dano odozgo“ (Jovan 19:11). To ne znači da je sam Bog postavio Pilata, nego da je on samo uz Božje dopuštenje imao u Isusovom slučaju moć odlučivanja o životu i smrti.
„Bog ovog sistema stvari“
15. Na koji način Satana vlada svetom?
15 A kako je s biblijskom izjavom da je Satana bog ili vladar ovoga sveta? (Jovan 12:31; 2. Korinćanima 4:4). Da, šta reći za Sataninu hvalisavu izjavu upućenu Isusu, kad mu je pokazao sva kraljevstva sveta, i rekao: „Sva vlast... je [meni]... predana i dajem je kome hoću“ (Luka 4:6, NW). Isus se nije usprotivio Sataninim hvalisavim rečima. One su takođe saglasne s rečima koje je Pavle uputio Efešanima: „Jer se ne borimo protiv krvi i mesa, nego protiv vladavina, protiv vlasti, protiv svetovnih vladara ove tame, protiv zlih duhovnih sila na nebeskim položajima“ (Efešanima 6:12, NW). Dalje, Satana je u Otkrivenju predočen velikim zmajem koji je dao „svoju moć i svoje prestolje i veliku vlast“ simboličnoj divljoj zveri, političkim sistemima ovoga sveta (Otkrivenje 13:2, NW).
16. (a) Iz čega je vidljivo da je Satanina vlast ograničena? (b) Zašto je Jehova dopustio Satani da vlada nad čovečanstvom?
16 Zapazimo da iz Satanine izjave upućene Isusu „Sva vlast... je [meni]... predana“, proizilazi da i on vlada samo uz dopuštenje. Zašto mu je Bog dao tu vlast? Satanin put svetskog vladara započeo je u Edenu kad je javno optužio Boga da laže i da na nepravedan način sprovodi svoj suverenitet (Postanje 3:1-6). Adam i Eva su sledili Satanu, postavši tako neposlušni Jehovi Bogu. Jehova je tada mogao uništiti Satanu zajedno s njegova dva pomagača, što bi bilo u potpunosti pravedno (Postanje 2:16, 17). Ali, Satanine reči su bile ustvari lični izazov Jehovi. Tako je Bog u svojoj mudrosti ostavio Satanu još za neko vreme na životu, dok je Adamu i Evi dopustio da pre nego što umru, imaju decu. Na taj način je Bog dao vremena i pobrinuo se za priliku da bude pobijena Satanina izazovna tvrdnja (Postanje 3:15-19).
17, 18. (a) Zašto možemo reći da je Satana bog ovoga sveta? (b) Kako to da u svetu „nema vlasti koja nije od Boga“?
17 Događaji koji su usledili od Satanine izjave u Edenu pokazali su da su njegove optužbe bile čista laž. Adamovi potomci nisu postali srećni ni pod Sataninom, ni pod ljudskom vladavinom (Propovednik 8:9). S druge strane, Božji način postupanja s njegovim narodom dokazao je superiornost božanske vladavine (Isaija 33:22). Ali, budući da većina Adamovih potomaka ne prihvata Jehovin suverenitet, oni svesno ili nesvesno služe Satani kao svom bogu (Psalam 14:1; 1. Jovanova 5:19).
18 Uskoro će biti razjašnjena sporna pitanja postavljena u Edenu. Božje Kraljevstvo će preuzeti neograničenu upravu nad stvarima čovečanstva, a Satana će biti bačen u bezdan (Isaija 11:1-5; Otkrivenje 20:1-6). Međutim, do tada je ljudima preko potrebna određena institucija koja omogućava sređen život. Jehova „nije Bog nereda, nego mira“ (1. Korinćanima 14:33, NW). Zato je dopustio da se van Edena razviju u zajednicama strukture vlasti, i omogućio ljudima da vladaju u toj instituciji. Tako je došlo do toga da „nema vlasti koja nije od Boga“.
Dobronamerne vlasti
19. Da li svaki ljudski vladar dozvoljava da ga vodi direktno Satana?
19 Satana je od Edena imao veliku slobodu nad ljudima, koju je koristio da bi upravljao događajima na Zemlji, upravo kako je rekao Isusu svojim hvalisavim rečima (Job 1:7; Matej 4:1-10). Ali to ne znači da je svaki vladar u svetu dozvolio da ga vodi direktno Satana. Neki, kao na primer Neron u prvom veku i Adolf Hitler u naše vreme, zaista su pokazivali satanski duh. Drugi pak ne. Prokonzul Kipra, Sergije Pavle bio je ’uman čovek koji je zaželeo da čuje reč Božju‘ (Dela 13:7). Prokonzul Ahaje, Galion nije dopustio da na njega izvrše pritisak Jevreji koji su optužili Pavla (Dela 18:12-17). I mnogi drugi vladari su časno i savesno vladali. (Uporedi Rimljanima 2:15.)
20, 21. Koji događaji u 20. veku dokazuju da ljudski vladari ne vrše uvek Sataninu volju?
20 U Otkrivenju je prorečeno da će Jehova u „Gospodovom danu“ koji je počeo 1914. tako upravljati ljudskim vlastima da će biti osujećene Satanine namere. Tamo se govori o reci progonstava koju će Satana raspiriti protiv pomazanih hrišćana, ali će ih „zemlja“ progutati (Otkrivenje 1:10; 12:16). Elementi „zemlje“ to jest današnje ljudsko društvo na Zemlji zaštitiće Jehovin narod od Sataninog progonstva.
21 Da li se to zaista dogodilo? Da. Na primer, 30-ih i 40-ih godina vršen je jak pritisak na Jehovine svedoke u SAD; bili su izvrgnuti napadima svetine, a mnogi od njih čak nepravedno zatvoreni. Ipak, doživeli su olakšanje kad je Vrhovni sud SAD doneo više odluka u vezi priznavanja legalnosti njihovog delovanja. I na drugim mestima su vlasti pomagale Božjem narodu. Pre nekako 40 godina u Irskoj, u gradu Kork, svetina katolika napala je dva Svedoka. Tada im je pritekao u pomoć policajac, a napadače je sud proglasio krivim. Prošle godine su na ostrvima Fidži neke poglavice na visokom položaju odlučivale o predlogu da se zabrani delovanje Jehovinih svedoka. Jedan poglavica je odvažno govorio u korist Svedoka i tada je predlog bio bez daljnjega odbijen.
22. Koja će se pitanja nadalje razmatrati?
22 Ne, više vlasti ne služe uvek interesima Satane. Hrišćani mogu biti pokorni višim vlastima, a da se time ne pokoravaju Satani. Oni će biti podložni tim vlastima tako dugo dok Bog dozvoljava da one postoje. Ali, šta znači takva pokornost? I šta mogu hrišćani radi toga da očekuju od viših vlasti? Ova pitanja biće razmotrena u sledećim člancima.
[Fusnote]
a Vidi na primer Luka 20:22 gde se upotrebljava reč „porez“ (foros). Vidi takođe upotrebu grčke reči telos, ovde prevedene s „danak“, a prema Mateju 17:25 sa „carina“.
b Grčka imenica hiperohe prevedena sa „visoki položaj“ srodna je s glagolom hipereho. Iz istog grčkog glagola je izvedena reč „viši“ u izrazu „više vlasti“, što takođe ukazuje da se kod spominjanja viših vlasti radi o svetovnoj vlasti. Prevod Rimljanima 13:1 u The New English Bible: „Neka se svako pokorava najvišim vlastima“ nije korektan prevod. Iako ljudi „na visokom položaju“ stoje iznad drugih, oni ipak ne zauzimaju najviši položaj.
Kako bi odgovorio?
◻ Ko su više vlasti?
◻ Kako možemo reći da „nema vlasti koja nije od Boga“?
◻ Zašto Jehova dopušta da svet stoji pod Sataninom vlašću?
◻ U kom smislu Bog postavlja ljudske vlasti „u njihov uslovni položaj“?
[Slika na 66. strani]
Nakon spaljivanja Rima, Neron je pokazao pravi satanski duh
[Slika na 68. strani]
Sergije Pavle, prokonzul Kipra, tražio je da čuje reč Božju